Смањивање плата и пензија по упутствима ММФ-а неће довести до уштеда и неће спречити банкрот!

Ако Душан Вујовић, министар финансија, ове јесени постане најнеомиљенији лик у земљи, за бар 2,5 до три милиона људи, биће то знак да је Србија на добром путу да избегне банкрот. Биће то знак да је успешно решио једначину уравнотежења јавних финансија, али пензионери, запослени у државној служби и у јавним предузећима, фирмама у реструктурирању, па и код оних који су ухлебљење нашли радећи на црно, неће изговарати његово име с радошћу, јер ће баш они први по џепу осетити његове потезе.

Да би се минус у каси смањио на средњи рок, неопходно је смањивање сиве економије, почетак реформе платних разреда, планови рационализације на локалу, реформе у здравству, просвети и државној администрацији. Међутим, без решавања лошег пословања јавних предузећа, јавним финансијама нема спаса, јер годишње на њихово нерационално пословање оде милијарда евра.

Зато свако смањење плата и пензија, без решавања тог проблема, постаје бесмислено.

Како сада ствари стоје, министар финансија себи је зацртао амбициозан циљ – да минус у каси са садашњих 8,3 одсто у наредне три године смањи на два до 2,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда створи за годину дана. То је чак амбициознија уштеда од оне коју је предложио Фискални савет по којој би јаз између прихода и расхода требало свести на три одсто БДП-а. То значи да Вујовић планира да у наредном периоду уштеди више од две милијарде евра како би земљу спасао банкрота.

Вујовић је, како преносе медији, предвидео и да 100 милиона евра уштеди повећањем прихода од пореза и акциза. Нејасно је међутим да ли су ово очекивани приходи од сиве економије или министар рачуна и на повећање неких пореских стопа. Иначе и ове године је процењени ефекат од смањења сиве економије на буџет био 100 милиона евра. То се, међутим, није догодило. Док се, када је реч о наплати акцизе на нафтне деривате бележи скок (чак се очекује да достигну 130 уместо планираних 117 милијарди динара), с друге стране наплата акцизе на дуван бележи велики пад. Толики да је незабележен у претходној деценији (планирано 99, а очекује се 75 милијарди динара прихода по том основу).

Милица Бисић, бивша саветница министра финансија за пореску политику, каже да се због сивог тржишта продајом резаног дувана годишње изгуби 10 до 15 милијарди динара прихода.

– Држава то може да реши ако пресече ланац снабдевања. Као што је деведесетих година пресечен шверц дувана, тако и овај проблем може да се реши ако се власти с њим ухвате у коштац – објашњава Бисићева.

Смањењем плата и пензија Вујовић је намерио да расходе среже за 500 милиона евра. Фискални савет предложио је да по том основу минус у каси може да се смањи за 800 милиона евра, али ако би и плате и пензије биле мање за по 15 одсто. То значи да ће Вујовић или предложити нешто мање смањење личних примања (по 10 одсто на плате и пензије) или ће увести прогресивне стопе умањења по којима ће они грађани који имају више морати да плате већи допринос стабилизацији јавних финансија.

Према оцени саговорника „Политике”, министар Вујовић је, чини се преамбициозно проценио уштеде од сређивања стања у јавним предузећима и након решавања статуса фирми у реструктурирању. По том основу, Вујовић очекује укупно 900 милиона евра уштеда и то годишње. То је двоструко већи износ од онога што очекује Фискални савет (400 до 500 милиона евра) и то не 2015, већ тек за три, четири године.

„Проблеми јавних и државних предузећа су политички (интересне групе, партијско управљање), што значи да се не могу отклонити преко ноћи, а у неким случајевима, као што су субвенције ’Железници’, фискални трошкови се не могу потпуно избећи. Процена Фискалног савета је да би довођење у ред јавних и државних предузећа до 2017. године могло да обезбеди уштеде од 400 до 500 милиона евра. Најбитније мере за то су реструктурирање и решавање судбине предузећа којима држава издаје гаранције на задуживање и на друге имплицитне и директне начине покрива дугове”, наводи се у извештају Фискалног савета.