Већ дуже време Народна банка Србије засмејава јавност, повлачи спорне потезе које потом покушава представити као успешне, такорећи на општу ползу.

У том стилу је и последње увећање референтне каматне стопе са шест на 6,25 одсто народу предочила као неопходно не само зарад успоравања инфлације, већ је и минималност пораста објаснила намером да помогне раст привреде и бруто националног дохотка.

Уставна обавеза

Невоља је што је стварност опора, а инфлација у мају износила изузетно високх 15,1 одсто. Дизати основну камату при таквом галопу цена за само 0,25 одсто је као да оболели од канцера испија чај од камилице ради опоравка. Мада каматна стопа није ниска, у Србији је још увек два и по пута нижа од инфлације.

Ако бисмо рачунали само раст цена хране, енергије и хигијенских потрепштина, што је за доста широку категорију најсиромашнијих најважније, референтна каматна стопа је и пет пута нижа. Другим речима, централна монетарна институција слабо сузбија инфлацију. А према закону, основни циљ НБС је управо да води рачуна о стабилности цена.

Међутим, НБС понајмање чини оно што јој је обавеза. Дуго је игнорисала поскупљења, и са растом референтне каматне стопе као борбом против инфлације почела је пола године након што су сличне кораке почеле предузимати водеће светске централне банке. Инфлација је у целом свету, наша је умногоме увозна, услед раста цена енергије и хране широм глобуса.

Повлачење упумпаног новца

Заправо, све централне банке су још на финансијску кризу крајем 2008. године реаговале упумпавањем знатне количине новца на тржиште. Циљ је био подстаћи потрошњу. Kад је пандемија стигла, на финансијско тржиште се слило још више новца, такође ради одржавања потрошње становништва једно време стешњеног у некој врсти ограниченог кретања и активности. Сада се тај новац повлачи, све га је мање, то је суштина борбе против раста цена каквог у већем делу развијеног света није било уназад деценијама.

Федералне резерве, централна банка САД, за девет месеци је стопу из негативне зоне довела на 5,25 одсто. У једном тренутку је стопу увећала за чак 0,75 одсто. Са приметним закашњењем исту политику спроводи и Европска централна банка. Kада су почеле антинфлациону борбу, не заустављају се.

Недоследна и мекана

Наша банка је у том погледу недоследна и мекана. Од ове године је, на изненађење стручне јавности, још и ублажила иначе не преоштру антинфлациону политику. Месечна увећања су минимална, по 0,25 одсто, посебно је затајила прошли месец када је, уместо већег пораста, увећање каматне стопе изостало. Разлог није тешко докучити, увећање основне стопе поскупљује узимање кредита, па се људи ређе одлучују на позајмице и мање троше. Тиме се утиче на смањење БДП.

Са друге стране, економска политика Србије се заснива управо на расту БДП, при чему се статистика често и злоупотребљава како би се БДП приказао већим него што јесте. У НБС знају за смер државне економске политике и, очито, не желе да чине ништа што би одударало. Али, задатак НБС није да води привредни развој. Закон је прецизан и недвосмислен – циљ је очување цена. Но, у банци су, више је него видљиво, склони игнорисању те обавезе.

Непланирани трошак

Па откуд онда повећање референтне каматне стопе 8. јуна? Разлог је у најавама буџетом непланираних издатака, најављених у заједничком телевизијском наступу председника Вучића и премијерке Брнабић. Пензионерима ће отићи додатних 350, лекарима, здравственим и просветним радницима 100 миллиона евра, док ће 20 милиона бити подељено путем туристичких ваучера, 80 милиона за издржавање деце.

То је збирно око 550 милиона евра непланиранг трошка из државне касе. Kако је буџет већ месецима у дефициту, јасно је да у државној каси нема пара, што значи да ће се до новца доћи задуживањем. А широм света камате су знатно скочиле и Србија сада позамљује по камати од 6,5 одсто годишње. У немалом броју случајева код кредита са варијабилном каматом, овај издатак достиже и осам одсто. Прескупо.

Такав новац убачен у потрошњу на српском тржишту ће свакако додатно утицати на раст цена. И у банци су, знајући да ће поприлично подићи инфлацију, одлучили да, ипак, повуку потез, истина минималан, у супротном смеру. Последње поскупљење референтне каматне стопе је тринаесто узастопно увећање, а инфлација је још увек превисоких 15,1 одсто. Све је изгледније да гувернерка рутински минимално повећава стопу, али очекиваног ефекта на инфлацију нема. Неће га ни бити све док у НБС и даље више рачуна буду водили о ономе што је посао Владе Србије, уместо да се држе уставне обавезе.