Влада Србије спремна је да “скромним средствима којима располаже помогне борбу против Исламске државе Ирака и Леванта (ИСИС)”, пише у писму које је српски премијер Александар Вучић упутио председнику САД Бараку Обами.

Да ли је ову природну позицију Србије у борби против терориста требало разгласити или прећутати и сакрити од очију јавности због безбедности сопствене државе и становништва? Ипак, актуелна власт одлучила се за прву опцију, а у прилог томе иде и податак до којег су “Вести” дошле у српским безбедносним службама. У Србију ће, како сазнајемо, следећих неколико недеља стићи специјални агент ФБИ који ће са полицијама Балкана сарађивати не само на сајбер криминалу, већ и пратити интернет комуникацију исламиста који са ових простора одлазе на ратишта Блиског истока, односно Сирију и Ирак.

Имамо драгоцене информације: Александар Радић
Војни аналитичар Александар Радић се слаже да Србија због учешћа у глобалној коалицији против џихада могла да рачуна на потенцијалне безбедносне ризике, али истиче да су они мањи од користи коју може да има.

– Српски држављани који су отишли да се боре за ИСИС већ су потенцијална безбедносна претња. Јер не зна се шта они могу да ураде када се, и ако се, врате. А у размени обавештајних података са другим земљама можемо да стекнемо увид у то где се они крећу, шта раде, какви су им планови – каже Радић.

На Балкану предњачи Босна

Позивајући се на податке америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Радио Слободна Европа је недавно објавила да се на страни џихадиста боре три особе из Србије, десет пута мање у односу на број екстремних исламиста који су за ратиште заврбовани у Црној Гори. Из Босне и Херцеговине отишло их је 350 , а из Македоније 20.

За бившег безбедњака Божидара Спасића лоцирањем ФБИ у Београду Србија ће вероватно ући у наранџасту зону безбедносне опасности.

– Србија је транзитна земља и до сада је пет до шест озбиљних терориста или лоцирано или ухапшено и испоручено САД, али они сада очекују да ће се са ескалацијом сукоба у Сирији и Ираку тај број повећати, а могућа је појава нових муџахедина на овим просторима због Косова и БиХ – коментарише Спасић за “Наше новине”.

Какве је податке дао?: Александар Вучић и Мајкл Кирби

На који начин ће Србија помоћи рат против терористичке организације Исламска држава? Да ли ће то бити у људству, у оружју или у безбедносно информативним подацима, питања су на које је одговор понудио министар одбране Братислав Гашић? Он наглашава да је првенствено реч о размени информација о борцима ИСИС који би могли да дођу с простора Балкана. Гашић је одбацио могућност да Србија пошаље вишкове
наоружања курдским борцима који ратују против ИСИС-а као што је то урадила Хрватска.

– Сви вишкови наоружања које је Војска Србије имала у доба претходних влада су уништени – тврди министар.

Страх и без метка

За Дарка Трифуновића Србија је одавно мета исламских терориста и најновије укључивање у борбу против ИСИС-а неће ту позицију учинити ризичнијом.
– Суштина терористичког деловање јесте изазивање страха. Постављање бомби на јавним местима је одређени облик тероризма, али имате и друге начине масовног изазивање страха. Не морате ни метак да испалите да би га изазвали. Па, погледајте, каква је порука марширање у униформама Зукорлићевих следбеника у Новом Пазару? Управо да се изазове страх код друге стране…

Србија ће, дакле, давати само податке који би били од значаја за борбу против ИСИС коју на глобалном нивоу предводе САД. Професор Факултета безбедности у Београду Дарко Трифуновић, међутим, процењује да Србија неће бити од велике користи у борби против радикалних исламиста ни на информативном пољу с обзиром на, како тврди, лош обавештајни рад.

– Ми не можемо да понудимо ништа јер да смо имали информацију више не бисмо били затечени марширањем муфтијине војске. Па Војно-обавештајна агенција је пре неколико година затворила свој пункт у Новом Пазару, ето каква је безбедносна процена наших служби – коментарише Трифуновић за “Вести”.

Помоћ на више фронтова

Војни аналитичар Александар Радић сматра да слање припадника српских снага безбедности у борбена дејства није нимало реално, јер Србија учествује искључиво у мировним операцијама под мандатом УН и ЕУ, а не у мисијама НАТО-а. Он истиче да Србија може на више фронтова да помогне, између осталог и кроз продају наоружања и војне опреме државама које се боре против ИСИС-а.

“Шта више, управо је борбеним средствима која су дошла из српске војне индустрије у протеклих пар месеци постигнут добар резултат и та средства су се показала ефикаснијим од софистициране технологије”, рекао је Радић.

Као пример он наводи да је ирачка војска користила школске авионе ласта-95, који су произведени у панчевачкој Утви. Према његовим речима, други начин је пресецање исламистичке попуне људством.

“Неки исламисти долаза с простора бивше Југославије, а ту српски обавештајни апарат има увид у догађаје и може да их благовремено идентификује. На то се надовезује и трећи задатак, а то је пресецање финансијских канала које користе исламисти”, рекао је он.

Радић је додао да Србија може да подржи хуманитарне акције, које ће бити организоване као последица ратних дејстава, као и да интензивира политичку демистификацију исламиста.

“То је врло рационално и због Рашке области и Косова и Метохије, одакле неки исламисти одлазе у Ирак и Сирију. Треба учинити све да се покаже да су они бандитска организација, а не људи који у рат иду из светих верских идеја”, сматра овај аналитичар.

Ј. Арсеновић – Вести