ЈЕДИНО оправдање овог рата у Украјини, ове крви и обог умирања – (ако рат, крв и смрт уопште имају оправдање – гроф Толстој се, на пример, са тиме не би сложио) – јесте излазак што је могуће већег броја Руса, како оних који сада живе, тако и оних, њихових потомака , који се још нису родили – Излазак у бибилијском смислу, у смислу Мојсијевог изласка из Египта – из загушљивог, провинцијалног, суровог, бесмисленог и простачког света „украјинштине”, који им је био наметнут, у велики свет руске културе.

Другим речима, једини правилни одговор на питање: за шта укиру устаници, гласи овако:

Устаници умиру за то да би непознато руско дете, рецимо у граду Антрациту, отварало Пушкинове књиге и учило о Петру Великом, Суворову и Василију Тјоркину, а не о Мазепи, Шухевичу и Оксани Забужко.

Другог одговора нема и не може бити.

Никакав гас, никакав НАТО, никакве активе Ахметова (украјински тајкуна) или Сечина (бос руске нафтне компаније „Росњефт”), па и никаква „федерализација”, немају никакав значај кад се на све гледа из угла живота и смрти људи.

Битно је само избављење руског народа од јарма украјинства.

Зато, помози Господе да се то и догоди кад већ за то толико страда.