ВАШИНГТОН – Док неофашизам у Хрватској расте, та земља се налази на раскршћу између негирања и стварности, пише амерички магазин Смитсонијан.
Издавач Смитсонијана је највећи музејски и истраживачки центар на свету и у тексту анализира због чега су хрватски Јевреји бојкотовали обележавање Дана сећања на жртве холокауста, преноси портал Indeks.hr.
Даном сећања на жртве холокауста прилика је за подсећање на оне који су убијени како би се супротставили таквом злочину у будућности.
Али, у једној земљи, Јевреји ове године нису били присутни на свечаности у њихову част. Како наводи Смитсонијан, све агенције су писале да је хрватска јеврејска заједница бојкотовала Дан сећања на Холокауст у знак протеста због неуспеха хрватске владе у борби против данашњег нацизма.
То је друга година да су Јевреји бојкотовали Дан сећања у Хрватској, а АП наводи да је овогодишњи бојкот био подстакнут постављањем меморијалне плоче у Јасеновцу која укључује фразу „За дом спремни”, коју су користиле усташе – фашистичка организација која је сарађивала са нацистима и која је водила Независну државу Хрватску, марионетску државу нацистичке Немачке 1941. године.
За хрватске Јевреје „За дом спремни” није само скуп три речи, већ слоган мржње који се чује све више како се неофашизам шири у Хрватској.
Ни Јасеновац није обично место у Хрватској, већ је то место бившег логора смрти у којима је, како наводи Смитсонијан, „до 99.000 Јевреја, Срба, Рома и других не-католичких мањина” убијено од стране усташа у Другом светском рату.
Не само да је плоча с усташким поздравом подстакла контроверзе око Јасеновца, него је и бивши хрватски председник Стјепан Месић, ухваћен како на видео снимку доводи у питање број жртава у логору.
Он се након објаве снимка извинио, али многи Хрвати не верују да су Хрвати сарађивали са нацистима и убили хиљаде Јевреја, већ инсистирају да су то учинили комунисти.
Хрватски председници имају бурну историју негирања холокауста.
Месић се, додуше, извинио својевремено Јеврејима због улоге Хрватске у холокаусту, док први хрватски председник, након што је земља постала независна након распада Југославије, Фрањо Туђман, није то учинио.
Годину дана пре ступања на дужност, Туђман је објавио књигу „Беспућа историјске стварности” у којој се негира да се холокауст икада догодило.
Он се на крају извинио због своје књиге, али хрватска традиција негирања холокауста и даље траје.
Четврта председница Хрватске, Колинда Грабар Китановић, која је издала саопштење у којем проглашава усташки режим злочиначким, ухваћена је на фотографији у новембру како позира са заставом тог истог режима.
Други у Хрватској, попут судија и школских власти, радили су на сузбијању историје холокауста у Хрватској.
За све снажнију хрватску десницу, ревизионизам је прилика за проналажење јаких хероја и тријумфалне прошлости народа који је често био под ударом рата, геополитике и друштвених немира, али и прикривање историјских истина.
Међутим, ништа не може поништити оно што су хрватски Јевреји претрпели током холокауста.
Сматра се да је убијено више од 30.000 Јевреја, заједно са готово целом ромском популацијом Хрватске и Босне и Херцеговине.
Иако су нацисти убили многе, већина је заклана од стране хрватских усташа, а само је 5.000 Јевреја преживело Други светски рат, а данас се процењује да их је 2.000 остало у Хрватској.
Остаје да се види хоће ли хрватски Јевреји бојкотовати и следеће године обележавање холокауста, односно хоће ли их наставак успона хрватске деснице поново на то натерати, закључује Смитсонијан и додаје да ће хрватска историја остати бојно поље за оне чије су породице десетковане у холокаусту, и оне који налазе политички корисним да то игноришу.
Танјуг
