У Србобрану одржано традиционално такмичење најбољих орача Војводине које је пратило више од хиљаду знатижељника
Србобран – Традиционални сусрет најбољих војвођанских орача Србобранска бразда, која се, већ тринаест година, сваког првог августовског викенда одржава у Србобрану, окупио је овога пута 35 такмичара из петнаестак војвођанских места и више од хиљаду гостију са разних страна. Ратари – трактористи, надметали су се у вештини и брзини орања на парцели од тридесетак хектара стрњишта недавно пожњевеног жита, управљајући моћним машинама од 40 до 160 коњских снага.
Борба за примат најбољег трајала је, по пакленој врућини, више од четири сата. Сваки од учесника је имао задатак да узоре 10-15 ари, у зависности од такмичарске категорије, односно „броја коња” своје машине.
– Вредновало се отварање и правац бразде, равномерност дубине орања и изглед пооране парцеле, затим узоравање овратине, као и техничка опремљеност трактора и плугова. Негативним бодовима кажњавало се свако заоравање пољског пута, као и прелазак раоника преко црте разграничења са суседном парцелом. Дакле, брзина није толико битна, колико је важан сам квалитет орања од којег у највећој мери зависи и каснији принос усева – рекао је за наш лист Влада Ранков, један од чланова судијске комисије, која је имала сложен задатак да одмери ко је био најбољи, будући да су се такмичари „разликовали само у нијансама.”
За победника у „Ц” категорији тешких вишебраздних трактора проглашен је Золтан Чех из Бачког Градишта. У нешто слабијој „Б” категорији плугова са три раоника најбољи је био Саша Атанасковић из Турије, док је у лакој „А” категорији прво место припало Србобранцу Бранку Ковачевићу, трактористи на старом „фергусону”, који је вукао плуг с два раоника. Првопласирани су добили по двадесет хиљада динара и по десет дана одмора на црногорском приморју од трошку покровитеља – Скупштине општине Србобран.
У низу пратећих програма ове традиционалне манифестације велику пажњу посетилаца привукло је демонстрирање орања на старински начин. Паори Антал Футо и Грга Секрињ упрегли су у мали једнобраздни плуг два коња и изорали неколико бразда, „тек толико да се не заборави како је ово некада био мукотрпан и тежачки посао”.
– Мајка ме је на свет донела у камари сламе у пољу, док је трајала вршидба жита, одрастао сам на салашу и, још у најранијем детињству, одлазио редовно у поље да помажем старијима. А орем од десете године. Шта сам се ја ораница као дечарац и младић нагазио орући с коњским запрегама, све док се нису појавили трактори – испричао је Антал Футо (69), земљорадник из Србобрана, који на свом салашу још гаји неколико коња, „за своју душу”, да би их, углавном у „свечарским приликама”, упрегао у фијакер или чезе, а све мање у плуг ради орања.
Посебне почасти, као најстаријем учеснику Србобранске бразде, указане су Лазару Антићу (83), паору из ове војвођанске варошице који је, како каже, „читав животни век провео на њиви”. Специјална награда додељена је и најмлађем такмичару, четрнаестогодишњем Србобранцу Жолту Канчару, одликашу у школи, будућем ветеринарском техничару и, рече нам његов отац Тибор, „добром, младом домаћину”.
Политика
Фото П. Копривица
