Смрад се шири са Бањице: Српска тајна служба у раљама овејаних криминалаца

Безбедносно информативна агенција (БИА) преживљава своје најтеже дане. Директор Александар Ђорђевић се одавно спрема да напусти брод који тоне. Успео је да згрне милионе евра, сада се повлачи на резервни положај. Испунио је план да за специјалног тужиоца за организовани криминал доведе свог блиског рођака из Чачка, адвоката Младена Ненадића. Његови сарадници су се толико осилили да самостално у Агенцији оснивају своје криминалне групе. Уместо директора, са Вучићем комуницирају удворице, које му подилазе, а премијер их подржава у свему што раде. А они се баве искључиво криминалом.У неколико наставака наш истраживач описује стање у безедносним службама, које представљају опасност по државу, грађане, регион…

Агенцијом управља организована криминална група, која је гора од сваке италијанске или чикашке мафије.

На челу Безбедносно информативне агенције је Александар Ђорђевић, звани Ђора, који је удаљен од срца премијера Александра Вучића. Ником није јасно зашто га је Вучић одбацио. Вероватно је реч о њиховим личним односима. Обојица су из геy заједнице. Након што се енормно обогатио, Ђорђевић се повлачи, и улази у нови бизнис – распродаје правде и информација.

Александар Ђорђевић је имао намеру да постане државни тужилац, а кад је то отпало, јер су му објаснили д-а нема храбрости за то, онда бар специјални тужилац. Ни то није могло да прође, па је он за ту функцију одлучио да прогура једног свог старијег колегу из Чачка (адвокат Џакец) који је то одбио, и не размисливши два пута. Онда су заједно одлучили да за специјаног тужиоца поставе Младена Ненадића. Ђора планира да по смени са места директора БИА поново се врати у адвокатуру и да капитализује огромну количину података које је покрао и склонио из Агенције, као и чињеницу да контролише специјалног тужиоца Младена Ненадића, да у џепу држи председника Вишег суда у Београду Александра Степановића и председника Апелационог суда у Београду Душка Миленковића, и да је у одличним односима са вишим тужиоцем Наташом Кривокапић, са начелником Управе полиције Београда Веселином Милићем и неким утицајним министрима из Вучићевог окружења.

Александар Ђорђевић и његов заменик Ивани Тодоров су учествовали у масовном прављењу фиктивних досијеа запослених у Безбедносно информативној агенцији, са исфабрикованим лажним подацима. У томе су се посебно ангажовали када је у питању компромитација својих колега, радника БИА и МУП-а, јер је свакоме ко би, а да није њихов човек, након њихове неминовне смене, могао да дође на неко руководеће место, у досије уписана гомила нетачних података, која их дискредитује за даље напредовање.

На тај начин покушавају да се обезбеде да БИА и МУП након њихове смене наследе само њихови људи, а да сви „неподобни” остану на споредним местима. Тодоров је и начелник Управе за безбедност (Пете) која је директно задужена за праћење и контролу и радника БИА и МУП, као и контраобавештајну заштиту државних институција, и он је увелико злоупотребио своју позицију.Службеници ове Управе имају посебна овлашћења. Он је каријеру у МУП-у Србије почео средином 90., као телохранитељ Мире Марковић, где је као кадар ЈУЛ-а напредовао до 5. октобра. Тада је добио специјални задатак да у иностранству прати једно лице, а када се вратио и кад је видео шта се десило у земљи, одмах је продао своје дојучерашње партијске другове и променио је страну. Ту праксу је наставио и касније. Користио је и навијаче спортских клубова за диловање дрогом, а потом је организовао њихове ликвидације, кој су учестале прошле године.

Господин Тодоров, који је обдарен физичком интелигенцијом, у наредним годинама направио је мрежу криминалца, преко којих је намерио да преузме нарко тржиште Србије, али и да „ради” и развија нарко бизниси у иностранству. Некима од најоданијих сарадника из подземља дао је и службене легитимације БИА, а неке је примио у стални радни однос. План му је био да послове са већим количинама наркотика преотму од већ уходаних криминалних организација, а да новац за текуће трошкове обезбеде тако што преко фирми за обезбеђење, које су основали, дрогу продају младима и деци на београдским сплавовима. Међутим, тај план им се изјаловио, јер су већ на београдским улицама налетели на много опасније играче него што ће они икада бити. Објашњено им је да се ману ћорава посла. Податке о криминалним ганговима и њиховим активностима добили су тако што су успели да се убаце и у послове обезбеђења око Дарка Шарића.

Криминална група Ивана Тодорова је успела да се наметне и страним службама, као поуздан партнер. Успели су да се приближе израелском амбасадору у Београду Јосифу Левиу. Он је хомосексуалац, живи у службеном браку са неким Пољаком (а сурогат мајка из Непала им је родила двоје деце, од којих је једно трагично изгубио 22. маја прошле године.

Дете се родило са сестром близнакињом), у финансијским је проблемима. У Израелу издаје стан, а извршитељи му плене имовину, због дугова. Тодоров и његова клика су му ”изашли у сусрет”, а преко њега су, заузврат, на црну листу Мосада, ставили Николу Петровића, Вучићевог кума, који им угроржава послове, јер је он изнад Вучића.

Амбасадор Леви им је продао информације о стању на ино рачунима Николе Петровића, коме је ускраћен приступ израелској амбасади, а јеврејски лоби му је за вратом и у другим земљама. И ако имају доста заједничких пријатеља, Петровић је екскомунициран и веома је ослабљен. Петровић је, очигледно, постао свестан тога, и све послове је уступио Андреју Вучићу. Александар Вучић је изненада, из буџета, почетком године, платио 30 милиона евра Јеврејској општини у Србији, а да на име одштете за имовину Јевреја који су страдали у Другом светском рату плаћамо наредних 25 година! Па нису Срби побили Јевреје, већ Немци. Чијим парама се откупљује Вучић. Да ли Мосада дави Србију као змија жабу. Да ли врши убиства по Србији?

Криминална група из БИА распродаје информације за велике паре. На цени су и Вучићеви телефонски разговори и његово целодневно кретање, које страним службама достављају у оквиру ”размене”, очекујући њихову подршку. Уредник Магазина Таблоид је за само 200 евра купио врло квалитетне информације о Вучићу и његовој породици. Уствари, новац је узет да се не би открило да су ови подаци били намењени за пуштање у оптицај.

Ђора је, иако је покварен до сржи, врло неспособан. За ове три године, колико је директор, није схватио да су се Тодоров и начелница логистике Рада Селаковић договорили да од Ђоре преузму Агенцију. Практично, од почетка, а задњих месеци интензивно, перфидно му смештају и подмећу, користећи чињеницу да је Рада у комуникацији са премијером Вучићем.

Успели су да озбиљно компромитују Ђору са намером да заузму места директора и заменика директора БИА. Тодоров је пуцао на место директора, али кад је видео да је Рада много ближа премијеру, тешком муком је одустао од директорске позиције, и у договору са Радом, коју такође не подноси, и у кругу пријатеља је назива „кокошком”, „оном овцом” и “тиквом”, прихватио је да буде и њен заменик. Када је у тексту Зисова правила у Магазину Таблоид описано и деловање госпође Селаковић, она је била видно узбуђена и хистерична. Торов се од срца смејао, тешећи је – “Ма пусти Радо, боли те к….”.

Закулисним играма и подметањима њих двоје су дискредитовали диркетора и све службенике који су у БИА дошли преко њега. Податке о директоровим кумовима и пријатељима које је Ђорђевић довео у службу, доставили су преко својих људи, најчешће криминалаца, неким политичким партијама, неким медијима и криминалним круговима. Тако се навелико прича о саветнику Лакију, који је Ђорин кум, ноторни алкохоличар, а који је као припадник обавештајне службе жандармерије служио да подводи курве командатну жандармерије и набавља алкохол у довољним количинама.

Или о његовом другу из Чачка Драгану Перендији, који је део полицијске мафије у Чачку (био под истрагом унутрашње контроле МУП-а, и пред само хапшење је спашен интервенцијом Ђорђевића), радио је као део криминалне полицијске групе, коју су предводили, данас пензионисани начелник Полицијске управе Чачак Милан Петровић, колега са факултета и пулен доскорашњег директора полиције Милорада Вељовића, као и инспектори Предраг Павловић, Аца Јаћимовић и Јаблан Петровић – инспектор који је напредовао захваљући чињеници да је школски друг са Сашом Вукадновићем, а који је са места шефа смене дежурне службе у ПУ Чачак експресно пребачен у БИА на место начелника Центра БИА Краљево.

Дружина Ивана и Раде опесрвира све, па и Ђорину шефицу кабинета Мају Поповић, која је своје место заслужила преко свог мужа и њихових педерских журки. И шефица кабинета има свог „миљеника” – начелника Центра БИА у Београду Парезановића који је у одличним односима са пензионерима БИА.

Маја покушава да га постави за начелника оперативе, и смени Јову Дробњаковића, који је пристојан човек, а прошле године је службеним колима Раде Селаковић погазио једну службеницу Министарства спољних послова Србије, која је открила пљачку од пола милиона долара, којом је финансиран боравак Вучићевог сина Данила у Чикагу. Маја је радила као правник у Хитној помоћи Београда, заједно са бившом Ђорином невенчаном женом др Весном Стоиљковић, која је постављен за директора Института за вирусологију Торлак.

Са њом Ђора има ванбрачно дете. А др Весна Стоиљковић, осим што је директора Института Торлак, којег је уништила, има и агенцију за пословну пратњу! Свима прети БИА, и својим бившим мужем. Део њихових екипа су и неки адвокати, који редовно сервисирају подацима Агенцију и њих двоје, и који их обавештавају колико је који клијент солвентан, кога колико треба ребнути, ко је колико „јак”. Већи број људи је по налогу „привилегованих” адвоката стављена противправно, и уз измишљена образложења, на мере, само зато да би се од њих , преко адвоката, изнудиле баснословне суме новца.

Међутим, део поштених, а упућених оперативаца БИА, направио је, мимо знања руководства, упоредну анализу свих злоупотребљених мера према грађанима Србије и поступака које су водили привилеговани адвокати, где се јасно види, по датумима, коме су те мере требале и зашто. Анализа ће бити достављена надлежном тужилаштву чим се за то стекну политички предуслови.

Како су пред крај свог мандата потпуно полудели, а будући да су постали свесни да је њихова злоупотреба и насиље забележено и докуметновано од стране поштених радника Агенције и других служби, почели су да осмишијавају сулуде планове како ће ко, од оних који ремете њихове планове, да буде пребијен, или чак и ликвидиран.

Међутим, криминалци којима су намерили да дају тај задатак су их прозрели и не пристају на њихове притиске да убијају за ниих и поред провидних образложења да је у питању ”државни интерес” и „интереси службе”, поготово кад су криминалци схватили да се на списку „непожелних” налазе и неки припадници БИА и МУП-а Србије. Један од нижерангираних ”војника” Ивана Тодорова предложио је да се за те потребе ангажују и њихови „пријатељи” из Републике Српске, али је Иван то, за сада одбио, јер никоме не верује и страшно се плаши да буде откривен и кажњен. Због тих страхова Иван Тодоров је једини функционер БИА који има дупло обезбеђење, стално га прате бар два возила и већи број тешко наоружаних пратилаца. Други функционери БИА се не плаше, Иван Тодоров зна од кога се и зашто плаши.

Заменик директора Тодоров је део шире криминалне групе која се распоредила по свим политичким опцијама у Србији. Покушавају да направе опозицију, да увек могу да преживе све смене и ударе. Лојални нису никоме, већ само себи. Тодоров је својим правим мафијашким шефовима објаснио да Александар Вучић и његова камарила траже безбедносну проверу за све људе које долази са њима у контакт. Тај задатак обављају ревносно, покушавајући да ”забораве” да Вучићу пријаве баш све, па се више пута десило да са Вучићем или његовим братом Андрејом, дођу у контакт и лица из криминогене средине. Они за рачун својих шефова директно су учествовали у компромитацији премијера (на исти начин је „одрађен” и Ивица Дачић), стварајући тако однос лојалности са неким другим политичарима у земљи, које они сматрају перспективним, иначе огорченим противницима одлазећег премијера.

Кад се Тодоров и његова екипа понапијају, хвале се својим статусом у масонским организацијама, а за себе тврде да иза њих стоји моћна израелска служба и организације, и тврде да су најмоћнија интересна група на Балкану, која ће успешно да „почисти” све остале групе и да преузме све уносне послове у региону. Често седе у угоститељском објекту ”Кафаница” у Кошутњаку, где банче и хвале се чију су супругу од виђенијих грађана безочно напали и напаствовали. Особље кафане је згрожено оваквим понашањем али су немоћни да било шта промене, у страху су и да причају о томе.

Начелница логистике Рада Селаковић је као млада умела да воли…Њена прва велика и непрежаљена љубав је један муслиман из њеног родног краја. Веза им је брањена. Рада је и даље, до данашњих дана остала у контакту са њим. То и не би било чудно да њен вољени данас није постао виђенији нарко дилер у Новом Пазару и да није један од финансијера вехабијског покрета у овом крају. Да ли госпођа Рада Селаковић у љубавном заносу о службеним и државним тајнама прича својој старој љубави? Или он њој?

Александар Ђорђевић је рођен у селу код Чачка, и као средњошколац, жељан славе, морао је да се доказује градским момцима у Чачку. Тако је увучен у локалну групу коју тада чине Денис (касније његов кум), Кића, Ћендо и Миљан, који су у то време умислили да су жестоки момци.

У жељи да се докажу несмотрено су заратили са неким локалним, правим криминлацима и једном приликом (када је Ђорђевић још увек био студент права) њих четворица, наоружана са једним пиштољем , ,,храбро” су кренули да нападну два локална криминалца, који су их, знајући да су у питању најобичнији муфљузи, опуштено сачекали у неком кафићу. Ђорину дружину су најстрашније пребили и отели им пиштољ. Сутрадан се врх чачанске полиције ангажовао да врати пиштољ и испегла случај, јер су у питању бахата деца богатих локалних сељака. Пиштољ је враћен, али је Ђора у тој тучи у кафићу МАК добио такве батине да је након тога дуго година у Чачак долазио само ноћу. Ђора је добио батине а његов друг Миљан је сутрадан добио метак у задњицу. Криминалци умеју да буду и маштовити.

Прави ментор и спонзор Ђоре је локални мафијаш Радош Митровић, звани Чума- Циганин, који је први већи капитал стекао шверцујуцћи дрогу за Црну Гору, са својим старим опелом, а прве веће паре је зарадио тако што је преварио родјену сестру, и отео јој њен део кафане „Падрино”, коју су до тада заједно водили. Чума је финансирао Ђору годинама, и сад се повремено и дискретно виђају. За те прилике Ђора у Чачак одлази махом без пратње, дискретно и са неупадљивом Шкодом Октавиом, а најчешће седе у градској кафани „Жута кућа” где Ђора упознаје Чуму са најосетљивијим државним тајнама.

Тако је Чума стекао одличну слику каква је ситуација у земљи, па је свог сина послао на школовање у Швајцарску, са намером да му нађе трајно запослење у САД-у. Ђорин ментор Чума је познат од раније као ситан криминалац, мешетар и сплеткарош, склон је хвалисању, али кад невоља закуца, жали се својим пријатељима, и спремно исплаћује велике суме да би купио мир.

Ђора је, као члан те криминално-педерске групе из Чачка, навучен и на кокаин. Кад је постао адвокат изнашао је сопствене снабдеваче за наркотике, па је тако његов најбољи друг постао познати нарко дилер Неша Пекар из Краљвеа, који му је организовао безбројне ВИП журке у Чачку, Краљеву и на Копаонику, са пуно кокаина и блудних радњи. Ненад Цветковић, звани Неша Пекар, предузетник је из Чачка, власник је, са својим оцем, Самосталне угоститељске радње “Савин рај” у насељу Лазац код Краљева.

Неша и његов отац ухапшени су 10. јула 2012. када је у њиховом рибњаку “Савин рај” у Ласцу код Краљева погинуо риболовац који је штапом дотакао кабал далековода, који је постављен у њиховом рибњаку!Наравно, Ђора је одмах интервенисао..

Када је Ђора постао директор БИА, нарко дилер Неша је пожелео да „порасте”, па је осмислио напад на барже са дрогом које се превозе Дунавом, а за које је сазнао од самог Ђоре, који је, под дејством наркотика, склон да еуфорично прети свима и препричава своја сазнања из БИА. Ђора је у први мах и пристао на план који је подразумевао да Неша пекар са својим пријатељем, Албанцем из Македоније, који себе воли да зове Соко, нападне барже, да покупи паре, а да дрогу заплени БИА у спектакуланој акцији. Сви на броду би били побијени, укључијучи и главног човека Ћазима Османија.

Међутим, кад је Ђора у трезном стању схватио да ће морати да удари на много јачег од себе, тадашњег директора полиције Милорада Вељовића и његову криминалну групу, прекинуо је и план и акцију, као и контакт са својим другом Нешом пекаром из Краљева. Дрогу је за своје потребе почео да набаваља од дилера у БГД, најчешће преко своје тадашње ”девојке” Јелене Триван. За Ђорине, и планове Неше пекара чуо је и директор полиције Вељовић, па је Нешу средио по кратком поступку и послао га на робију, а директора БИА Ђорђевића је, уз пуно компромитујућих снимака и белешки, ставио на ”лед”.

Када је у Чачку убијен Дејан Шкрипић (24), из села Прислонице, које се догодило 12. децембра, 2000 око један сат, у Хајдук Вељковој улици у Чачку, полиција је успела брзо да га расветли.Истога дана ухапшен је Владимир Митровић (25), а у притвору су се нашли и његов стриц Радош Митровић (48) и Бобан Танчевић (33).

Из истраге, коју је водио истражни судија Окружног суда у Чачку Бранислав Станић, закључио је да је узрок сукоба пуцњава од 26. новембра те године, у касним ноћним сатима. Чачанин Иван Лазаревић је са другом Шкипићем из кафића “Падроне” у Улици Степе Степановића у Чачку извео Зорана Петровића и пуцао му у ноге.Владимир Митровић, који држи локал, и његов стриц Радош, власник “Падронеа”, пријавили су полицији пуцњаву, а Шкипић и Лазаревић су се од тада налазили у бекству.

У жестокој расправи, због пријављивања пуцњаве испред “Падронеа” која је уследила неколико дана касније, када су се срели Шкрипић, Владимир и Радош Митровић, неко је извадио пиштољ. Од већег броја испаљених хитаца један је погодио Шкипића и искидао му је аорту на бутини леве ноге, због чега се обилно крварење није могло заустави.

Убиство је извршио Чуметов братанац Владимир Митровић(25). Тада је ангажован адвокат Александар Ђорђевић. У том процесу је осудјен Чумин посилни Бобан Танчевић (33) који је убиство узео на себе и за то, уз пуно подмићивања локалних судија и полицајаца, добио казну као да је убио пса, а не човека из чистог мира. Ђорђевић је био више него адвокат, јер је директно учествовао у подмићивању једног од сведока да промени исказ за новац, као и у претњама породици убијеног да се уздрже од претераних активности на суду, и од давања изјава медијима!

Александар Ђорђевић је ангажован и приликом одбране Шарића, када је учествовао у плановима како да се изиграју неки договори. И ако је адвокат, радио је директно против интереса свог клијента. Понадао се да ће са позиције директора БИА успети да трајно реши проблем који је ту настао, али се вара. Ђаво увек долази по своје, ненајављено.

Неким локалним криминалцима из Новог Пазара Ђорђевић је обећао да ће да казна за њиховог вођу, који је извршио озбиљно кривично дело да буде 8 година, а оптужени је добио 13 година. За услугу је унапред узео више десетина хиљада евра, али је после бежао по Србији и иностранству. На крају је морао да врати новац.

А 1. Јелена, жена које нема

Да би прикрио своје хомосексуалне активности, Ђорђевић је, због родитеља, рођака и пријатеља који живе у једном селу код Чачка, након напуштања ванбрачне заједнице коју је имао са др Вером Стоиљковић, која је била запослена у београдској Хитној помоћи, и са којом има ванбрачно дете, ступио у везу са Јеленом Триван, бившом портпаролком Демократске странке, која је напустила свог тадашњег мужа.

Јелени је потребна заштита, јер је преварила Сретена Јоцића, званог Јоца Амстердам, узимајући му велику количину новца, да њен брат Милан Марковић, судија Уставног суда Србије, усвоји Јоцићеву уставну жалбу и укине пресуду којој је он осуђен на 15 година затвора, у потпуно монтираном процесу. Јоцића је ухапсио Борис Тадић, на молбу бугарског премијера Бојка Борисова, који је Јоцу испоручио из Бугарске Холандији, мада је платио Борисову велики новац, а Јоца је у затвору био за њега мање опасан. Борис, Јеленин бивши идол, волео је да другима чини услуге, одузимајући другима слободу. Јоца Амстердам је ангажовао адвоката Владимира Цвијана, тада високог функционера СНС-а да ”подсети” госпођу Триван на њене обавезе. Она је нудила да врати део пара, али се такве преваре не праштају. Веза са Ђрђевићем омогућила је Јелени привремену заштиту, постављена је и за вршиоца дужности директора Службенг гласника. Уверена да је под пуном заштитом, да је чувају специјалци БИА, госпођа Јелена је почела да рекетира бизнисмене, узимајући им велике паре на име ”заштите”, позивајући се и на личне односе са Александром Вучићем.

Ђорђевић је прошлог октобра, на предлог пријатеља, отишао од Јелене Триван. Она тврди да је за њега учинила много, јер је једина пристала да оде код његове породице у село и увери родитеље и пријатеље да Александар није хомосексулац, јер им те приче тешко падају. Патријахални су људи.

У круговима у којима се креће, Јелена описује Ђору као болесника, психопату који је несигурам, плашљив, а истовремено је пун себе, нарочито када се нашмрче и да га жене уопште не привлаче… А шмрче чисту коку.

А 2. Група мала, али одабрана

Ђорић је члан најопасније криминалне групе у Србији. У најбољим је пословним и личним везама са Александром Степановићем, председником Вишег суда у Београду, Душком Миленковићем, председником Апелационог суда у Београду, начелником Полицијске управе за град Београд Веселином Милићем, вишим тужиоцем Наташом Кривокапић Читаковић, са министром здравља Златибором Лончарем и Вучићевим кумом Николом Петровићем. Упућени тврде да се Никола Петровић дистанцирао од неких чланова ове групе. Он је и даље у веома добрим односима са полицијским генералом Родољубом Миловићем, који му, вероватно, и чува леђа.

Ђора са Александром Степановићем држи групу адвоката, са којима је у пословним односима, који имају обезеђење које им пружа Безбедносно информативна агенција, а Веселин Милић притеже платежне клијенете да напуне џепове Степановићу и Ђори. О овој спрези пишемо и у тексту о суноврату српског правосуђа

А 3. Дежурна служба јавља

Очекује се напад на полицију

Депешом број 301.3-43/16 од 26. јануара 2016. коју је потписао министар др Небојша Стефановић, запосленима у МУП-у Србије се строго забрањује контакт са представницима медија и политичким партијама и странкама, у противном чине тежу повреде радне дужности, због које се може изгубити посао.

Сви запослени су морали да потпишу да су упознати са депешом.

После избора, српска полиција ће поново доћи на нишан Вучићеве мафије. Министар Стефановић је намеран да спроведе задатак да из МУП-а Србије отера, без икаквих права, око 2.000 запослених. Толико је, да подсетимо, за време његовог мандата запослено чланова Српске напредне странке. Без диплома, без стручности, безбедносне провере…

Само је државни секретар Милосав Миличковић, бивши председник Општине Раковица, запослио преко 5о младића из Раковице, без конкурса, без безбедносне провере. Партија их је послала у полицију, да је штите и да јој служе.

У полицији се, нажалост, још осећа и дух Милорада Вељовића. Смењени директор је данас саветник за безбедност премијера у оставци. Недавно је са министром правде Николицом Селаковићем присуствовао сахране свог пријатеља, судије Основног суда у Ивањици. У граду су жандарми прослављали женидбу свог колеге, али је Вељовић наредио да се весеље обустави, јер је сахрана његовог пријатеља важна за цео град!. Локална полиција је добила непријатан задатак да растера сватове.

Уместо да је у затвору, Вељовић се и даље шепури.

Малобројна дружина око Небојше Стефановића починиће велико зло. Оставиће без посла 2.000 плицијских службеника. Осим министра Стефановића, лажног дипломца и доктора наука, ту акцију спроводе његов шеф кабинета Јана Љубичић, која је и државни секретар, и Дијана Хркаловић, секретар Управе криминалистичке полиције.

Јана Љубичић је радила као правник у Савезу самосталних синдиката Србије, где је службовала и њена мајка Софија. Отац Јанин, Александар је колега Ангелине Вучић. Заједно су радили нас РТС-у, па је Јана именована за секретара Народне скупштине. Упућени знају да је на једвите јаде, и уз помоћ оца, завршила Правни факултет у Београду. Што си глупљи, то си Вучићу милији.

Чим се заврши гласање, министар и његова организована криминална група кренуће на полицију. Неће се све добро завршити.

Полицијски службенице имају мизерне плате, од којих већина не мож да се прехрани. Полицијски службеници све мање оснивају породице. Немају скоро никаквих шанси да добију стан, нити да хонорано зараде неки новац.

У прошлом броју смо описали да начелник Полицијске управе Београда на себи носи одело које кошта 7о хиљада евра. Што није сасвим тачно.

Ципеле господина Веселина Милића коштају само шест хиљада евра, ручно су рађене, са гаранцијом од десет година. Сат господина Милића плаћен је 17. хиљада евра, кошуља само хиљаду, а одело три хиљаде евра. Ланац је добио на поклон, јер је украден. Укупно, Милић на себи носи вредност од 27 хиљада евра. Али, он има најмање још четири таква одела и ципеле. А то све кошта преко 100.000 евра. Колико је београдске деце потровано, да би Веселин Милић, из Црну Гору, могао да се налицка?

Али, има и деце која су потпуно заштићена. Децу значајних људи полиција мора да штити. И да пребије оне на које они упру прстом.

У крушевачком кафићу, у центру града, дошло је 7. априла до препирке групе младића. Један од њих је био средњи син бившег министра одбране Братислава Гашића, веома дрзак и насилнички расположен, који игра фудбал у клубу из Лучана. Један од младића га је одгурнуо, а млади Гашић се за тренутак издвојио и негде отишао.

После десетину минута дошла су четворица полицајаца из Гашићевог личног обезбеђења и одвели момка који је одгурнуо сина.

Момка су ошишали до главе, пуцали му поред уха револвером- изгубио је слух – и тукли су га по глави. Урањали су му главу у суд са водом и давили га. Одвезили су га у непознатом правцу и избацили из кола. Пронашао га је један старији човек који је одмах звао хитну помоћ. На питања шта му се то десило младић је, престрашен, само увукао главу у рамена.

Ресторан у коме се догодио инцидент у Крушевцу се зове ”САЛСА”. Како нам је рекао претучени младић, војни полицајци и Гашићев син скинули су га након тортуре до голе коже и тако голог избацили из кола. Наставили су да му свакодневно прете телефоном.

Истраге о овом догађају нема.

мајор Горан Митровић, Таблоид