Србија ће остати на првом месту у Европи и међу првих 10 земаља у свету по смртности од аерозагађења ако се у најскоријем року не предузму мере како би се драстично смањило загађење ваздуха, упозорила је пулмолошкиња, професорка Медицинског факултета Драгана Јовановић у разговору за портал УГС Независност.
Јовановић је истакла да је смртност од аерозагађења у Србији највећа у Европи: 175 на 100.000 становника, док је, на пример, на Исланду 37, а у Ирској 41. У Србији сваке године од последица загађеног ваздуха умре око 12.200 људи, а животни век грађана је за десет година краћи него, примера ради, у скандинавским земљама.
Пулмолошкиња је указала да су две српске термоелектране на угаљ у Обреновцу и Костолцу међу првих 10 електрана са највец́им загађењем и највећим утицајем на здравље људи у Европи.
“Главни загађивачи, за чији утицај на здравље постоје бројна истраживања и докази, су чврсте честице попут ПМ2.5 (промера 2,5 микрометара или мање) и ПМ10 (промера 10 микрометара или мање), затим озон, азот-диоксид, сумпор-диоксид, метан, жива и чађ добијена изгарањем угљоводоничних гасова. Производња енергије из угља највише доприноси лошем квалитету ваздуха у Србији, јер термоелектране на угаљ ослобађају знатне количине чврстих, суспендованих честица ПМ, сумпор-диоксида и азотних оксида – при чему сумпорни и азотни оксиди значајно доприносе формирању ПМ2.5 честица, озона као и киселих киша од сумпорних једињења, а емитују и тешке метале попут живе, и трајне органске загађиваче”, навела је Јовановић.
Према њеним речима, поменути загађивачи ваздуха могу довести до различитих обољења срца, крвних судова па чак и до шлога, а могу изазвати и тешка малигна и друга озбиљна обољења.
“Штетни ефекти ових загађивача ваздуха по здравље су највише уочљиви управо кад су у питању дисајни органи, где могу довести до развоја озбиљних плућних обољења као што су хронична опструктивна болест плућа, емфизем плућа, бронхијална астма и карцином.
Међу најчешћим поремећајима и обољењима кардиоваскуларног система, за чији настанак или/и компликације је значајнан утицај аерозагађења, јесте оштећење срчане аутономне функције са значајним поремећајима срчаног ритма, ангина пекторис, инфаркт срца, повећан крвни притисак, знатно чешћа и гора артериосклероза, повећана цереброваскуларна исхемија и склоност шлогу са свим последицама по ментално стање људи”, упозорила је Јовановић.
Како је нагласила, аерозагађењем су нарочито угрожена деца, труднице, старије особе и, посебно, оболели од респираторних и других болести, попут кардиоваскуларних.
“Већ десетак година постоје докази да се загађење ваздуха јавља и као озбиљан фактор ризика за здравље деце, па чак и за појаву дијабетеса”, истакла је Јовановић.
Пулмолошкиња је објаснила да од честица аерозагађења могу да штите само праве нано маске, али да је немогуће избећи погубне ефекте аерозагађења по здравље људи, јер се маске не могу носити свуда и непрекидно. У смањењу излагања загађеном ваздуху могу се користити и пречишћавачи ваздуха, али они нису доступни многим домаћинствима.
“Једино право решење је у корацима које мора власт да предузме да би се смањило загађење, као што су то друге земље давно урадиле… Нажалост, стално се покушава маргинализација овог огромног нерешаваног проблема. Срећом, наш проблем аерозагађења је од посебног интереса и за Европску унију, добрим делом јер су и неколико земаља ЕУ угрожене ширењем аерозагађења из наших простора. Доказ виталног значаја овог проблема јесте и да је ЕУ управо наменила око четири милијарде евра помоћи Србији за активности са циљем смањења емисије загађивача ваздуха као један од приоритета“, рекла је Јовановић.
Подсетила је да је Европски парламент пре више од три године усвојио директиву о контроли загађења којом су Србију и друге земље Западног Балкана обавезане да почну смањивање емисија из великих постројења за сагоревање и да усагласе националне законе и правила са законима ЕУ, укључујуц́и и одређивање привремених „плафона“ вредности емисија за 2018. и 2019. годину.
„Национални План за смањење емисија (НЕРП) Министарства заштите животне средине из децембра 2017. године поставио је за циљ да се смање укупне годишње емисије сумпор диоксида, оксида азота и чврстих честица ПМ из старих великих постројења за сагоревање (Никола Тесла, Костолац, Нови Сад, Колубара, Панчево), како би се најкасније до 1. јануара 2028. године достигле граничне вредности емисија које су прописане поменутом директивом. Међутим, уместо да се предузимају одговарајуће активности у циљу смањења аерозагађења и испуњења ових циљева, покушало се недавно да се подигну границе дозвољеног аерозагађења, тако да би се приказало да нема толиког прекомерног аерозагађења, па је, као што је познато, директор Агенције за заштиту зивотне средине због непристајања на ово био добио отказ“, навела је Јовановић.
Ауторка недавно објављене књиге „Ковид-19, одабрани аспекти“ казала је да досадашње медицинско искуство указује да се код значајног броја пацијената који су прележали вирусну инфекцију одржавају дуготрајне тегобе и симптоми.
“Међу најчешће дуготрајне тегобе прележаног ЦОВИД-19 убрајају су: отежано дисање – диспнеја (просечно између 40 и 50 одсто опорављених), кашаљ (око 15-20%), слабост – малаксалост (преко 50%), болови у мисићима и зглобовима, и губитак кондиције. Поред ових, релативно честе дуготрајне тегобе прележаног ЦОВИД-19 су болови у грудима (осећај печења и притиска), поремећај регулације телесне температуре, поремећај срчаног ритма попут прескакања срца, убрзаног пулса при мировању и различитих неуролошких тегоба (поремећај памћења вртоглавица, главобоља, губитак чула мириса и укуса), и психолошких проблема (пост-трауматски стресни поремећај, анксиозност, депресија)”, рекла је професорка Јовановић.
Додала је да аерозагађења имају посебну негативну улогу у епидемији вируса корона.
“Аерозагађења могу утицати на брже ширење заразе због влажења маски када је влажно време када сумпор-диоксид и азот-оксид са водом чине јака кисела једињења. Плућа особа која су изложене аерозагађењу чине те особе ризичним групама и за бактеријске и за вирусне инфекције јер се нарушава за човека веома битан локални имунитет доњих дисајних путева и плућа. Због те нарушене локалне имунске баријере у плућима, особе изложене аерозагађењу какво је често у нашој средини, имају значајно веће шансе да оболе од ЦОВИД-19 као вирусне инфекције, а што је још важније из истих разлога већа је могућност, вероватноћа да се развију тежи клинички облици ЦОВИД-19, који могу да доведу до смртних исхода. Свакако да ће хронична оштећења очекивано бити гора због ефекта аерозагађења, као и манифестације и компликације тих оштећења”.
Нова.рс
