АМЕРИЧКА Национална безбедносна агенција (НСА) „хакерише“ више од 61.000 глобалних операција – изјавио је кинеском дневнику „Саут чајна морнинг посту“ Едвард Сноуден (29), бивши радник по уговору у највећој шпијунској агенцији, који је „нестао“ у Хонгконгу пошто је медијима у Британији и САД открио да његова доскорашња кућа „надгледа“ америчке грађане.
У првом јавном оглашавању откако је напустио САД, а затим и скровише у хонгконшком хотелу, Сноуден тврди да НСА „хакерише“ компјутере у Кини од 2009. године. Он је, наводно, кинеским новинама рекао да намерава да остане у Хонгконгу, у чије судство верује, и да жели да се ту суочи са америчком владом:
– Нисам издајник, нити херој. Ја сам Американац који не жели да се крије од правде, већ да открије криминал – пренео је лист Сноуденову изјаву.
Досад се Хонгконг није огласио поводом случаја највећег цурења поверљивих информација у историји НСА, нити самог Сноудена који каже да намерава да остане у Хонгконгу због „снажне традиције слободе говора“, док га „не замоле да оде“.
ЗАДРЕМАЛИ ЗА ВОЛАНОМ ЧЛАНОВИ америчког Конгреса изражавају забринутост због програма НСА који је Сноуден открио, јер нису били свесни његовог обима. Демократски конгресмен из Тенесија Стив Коен је изјавио да му се чини да је „Конгрес мало задремао за воланом“.
За то време, у Вашингтону, директор НСА Кит Александер бранио је пред Одбором за обавештајна питања америчког Сената програме праћења онлајн комуникација, тврдећи да је захваљујући њима осујећено на десетине терористичких завера. Генерал је истакао да су запослени посао обављали „по закону… штитећи грађанске слободе, приватност и безбедност“.
Генерал Александер је, међутим, рекао да агенција треба да истражи како је Сноуден, службеник по уговору, са релативно ниским чином, дошао до тако осетљивих информација и омогућио да оне процуре у јавност.
Амерички председник Барак Обама је потврдио истинитост тих информација, али је све бранио борбом против тероризма, рекавши да над тајним програмом постоји судска и конгресна контрола и да се тиме штите амерички држављани од потенцијалних напада.
Новости
фото: АП
