Студенти Медицинског факултета сматрају да Завод за ургентну медицину Нови Сад није пружио правовремену помоћ њиховој колегиници са Академије уметности, када је 28. јануара нападнута у Новом Саду од стране активиста Српске напредне странке, који су јој том приликом поломили вилицу бејзбол палицом. Из Завода за ургентну медицину Новог Сада другачијег су мишљења.
Н1 је имао увид у преписку између пленума студената новосадског Медицинског факултета и директора Завода за ургентну медицину Нови Сад др Богдана Живановића, о томе.
Пленум студената Медицинског факултета у жалби коју су упутили 31. јануара Заводу за ургентну медицину Нови Сад, наводи, да су студенти након напада, три пута звали број 194, али су их диспечери сва три пута одбили, уз образложење да прво треба да зову полицију.
Додају, да је према речима ПР-а Завода, полиција пријавила излазак диспечерском центру у 3.24 часова, а наводе да је екипа хитне помоћи стигла тек у 3.51 сати, без обзира што су студенти ургирали да им је колегиница тешко повређена.
Због тога су затражили објашњење од Завода, у којем су поставили три питања: зашто диспечер није примио одмах излаз на позив њихових колега, већ је чекао да то учини полиција, због чега је хитној помоћи након позива полиције требало 27 минута да стигне до повређених, иако је била ноћ и није било гужве у саобраћају, а затим су поставили питање, ко сноси одговорност за такво поступање, и да ли ће, односно како, бити санкционисан?
На жалбу студената одговорио директор Завода
Одговор је стигао 6. фебруара од директора Завода за ургентну медицину Нови Сад у којем је објаснио да се у случајевима туче прво зове полиција, због безбедности ургентне екипе, јер се у прошлости дешавало да буду нападнуте, ако стигну пре полиције.
Навео је да постоје три реда хитности према којима се одређује време изласка хитне помоћи, црвени, жути и зелени. Код првог екипа хитне помоћи треба да стигне у року од 8 минута, код другог у року од 12, а код трећег у року од 240 минута.
Истакао је да је у конкретном случају први позив стигао у 3.03. часова, а да је полиција позвала хитну у 3.23 када је стигла на лице места и потврдила да је потребан излазак, јер је двоје младих повређено. Тврди да је диспечер проценио да нису животно угрожени и да се ради о трећем реду хитности.
„Након позива који је уследио у 03.46 часова где позивалац наводи да девојка крвари, ургентна екипа је стигла након 5 минута, односно у 03.51 часова, јер је у том тренутку трећи ред хитности прешао у други ред хитности“, одговара студентима на жалбу Живановић.
Уследило отворено писмо директору Завода
Пленум студената Медицинског факултета је у отвореном писму директору Завода 24. фебруара изразио неслагање са његовим одговорима на њихову жалбу, након што су их анализирали са професорима и апсолвентима Медицинског факултета и поново проучили стручну литературу.
Остали су при тврдњи да је њихова колегиница „несавесно збринута“ и да је према свим препорукама европских и међународних стручних тела диспечер био дужан да прими релевантне информације од очевица, односно студента који се налазио на лицу места.
Наводе да је, према препорукама стручних институција, хитна помоћ та која је дужна да обавести остале службе, да би обезбедила безбедност интервенције на терену.
„Диспечер нас није питао о стању наше колегинице која је повређена, већ нас је само упућивао на полицију. Тиме су видно прекршени основни протоколи ургентне медицине и беспотребно одложена неопходна помоћ нашој колегиници“, одговарају директору Завода студенти медицине.
Додају, да је студенткиња задобила повреду главе, хладним оружјем и да је крварила. Због тога сматрају да је требало да буде стврстана у први, или евентуално у други ред хитности.
Имали су замерку и на минутаже које је навео директор др Богдан Живановић. Према њиховим сазнањима, код првог реда хитности се екипа упућује у првом минуту од пријема позива, код другог реда треба да стигне у року од 10 минута, а код трећег реда у року од пола сата.
„Тиме се намеће озбиљно питање у вези са функционисањем Завода и безбедности свих грађана Новог Сада, поготово студената у овим временима. Стога Вас питамо – ако смо студенти, да ли ћете прихватити наш позив“, поставили су питање студенти у отвореном писму директору Завода, напомињући да из одговора директора закључују „да се Завод не ослања на медицину засновану на доказима, већ на одлуке појединца“.
„Теорија није исто што и пракса“
Директор Завода за ургентну медицину одговорио је студентима након два дана од пријема њиховог писма у којем је образложио да разуме њихове сумње, јер је и сам био студент, па је потом указао да теорија није исто што и пракса.
Истакао је, да нису истините тврдње студената према којима њихова колегиница није била збринута благовремено, потом је изнео нову информацију, да према извештају лекара студенткиња није крварила.
„Према лекарском извештају доктора медицине, девојка није превијена, није крварила, није употребљен завојни материјал, већ је само превезена“, образлаже поступак студентима Живановић и подвлачи да консултант Тријажно-дистрибутивног центра ни у једном тренутку није знао да се ради о студенткињи. Наводи да је и сам отац студенткиње.
„Зар стварно мислите да могу да будем против Вас? Ја могу нешто да подржавам, да се у нечему слажем или не са Вама, али ће Завод увек, као и до сада, пружити хитну медицинску помоћ свим грађанима којима је то неопходно, па и Вама, студентима,“ закључује у одговору студентима медицине директор Завода за ургентну медицину Нови Сад.
