Директор рударског басена “Колубара” Милорад Грчић својим доласком на ову функцију, почео је да доводи своје кадрове (и “кадрове”), који заслужују да буду поменути у јавности. Један од њих је свакако и један млади господин, Радош Лазаревић, који је запослен на месту ПР менаџера.

Пре експресног заснивања сталног радног односа у “Колубари” млађани Радош је радио као продавац Дачија аутомобила у салону у предграђу Лазаревца, иначе други стални посао му је ди-џеј по локалним дискотекама и данас се могу видети плакате за његове наступе по Лазаревцу, а и надимак му је Ди-Џеј Радосх.

Једина озбиљнија квалификација за место ПР менаџера у “Колубари” му је била блиско породично сродство са потпредседником општине Лазаревац, господином кадром Бојаном Стевићем-Џивџаном.

Претпостављени Ди-Џеј Радошу је претекао из претходног мандата и име му је Горан Перишић, овај кадар је завршио индустријски менаџмент на неком брзопотезном факултету у Ужицу и већ добрих пет година ради као шеф кабинета генералног директора (читај: куплер-мајстор). Господин кадар Перишић је задужен да бира између радница по комбинату оне најрасположеније за “дружење” са руководством комбината по службеним путевима у земљи и иностранству.

Познато је да му је највећи пословни успех то што је бившем директору Небојши Ћерану успео да обезбеди две сестре као сталне пратиље, којима је после “Колубара” на име трошкова стручног усавршавања платила уградњу силикона код др. Чолића.

Опстанак господина кадра Перишића и код господина кадра Грчића у кабинету објашњава се што је првих дана мандата новог кабинета господин кадар Перишић успео да одређену кафе куварицу “насочи” младом официру полиције господину кадру Бранку Милојевићу, који је у “Колубару” доведен да буде шеф унутрашње контроле. Пошто господин кадар Милојевић сада има много више проблема око сопственог развода и веридбе са трудном кафе куварицом, “Колубару” нема ко да контролише.

Најсмешније постављење у комбинату било је оно госпођице кадра Јасмине Антонијевић дипломиране економистице са ФАБУС (Факултет за услужни бизнис), која је као приправник постала директор интерне банке “Колубаре”.

Њој је решење о постављењу било откуцано још у новембру 2012. године, међутим после петиције у интерној банци да не може приправник који није положио приправнички да буде финансијски директор, одлучено је да се сачека да она положи приправнички, тако да је она постављена који месец касније у 2013. године.

Њен немерљив допринос странци и комбинату огледа се у финансирању СНС и подмићивању страначких функционера. Новац којим она располаже је поштено стечен од породичног бизниса њених родитеља, а то је ланац јавних кућа у Аустрији, где је млађана Јасмина дуго времена и живела. Да не буде да се постављају само они са брзопотезних факултета, господин кадар Грчић је поставио и једног доктора наука, али авај јадни Јориче, тај доктор наука је преписао цео свој докторат!

Пошто је др Слободан Радосављевић постављен за директора сектора за екологију у “Колубари” први званични акт му је била лицитација отпадног гвожђа, за које се годинама нико није усуђивао да распише тендер. Доктор кадар је расписао јавни позив у неким локалним новинама али тек пошто је продао гвожђе и добро напунио своје џепове.

Оваквој пословној политици кадровања у комбинату успротивио се магистар Бранко Петровић који је директор сектора инвестиција. Он је ових дана успео да из своје бивше странке (ДС) преведе више од 300 људи у СНС.

То се никако није свидело Бојану Стевићу-Џивџану секретару странке у Лазаревцу и потпредседнику општине, јер је свестан да су у странку доведени прави људи са правим факултетима. Свима је познато да је странка обезбедила Џивџану да заврши неки факултет у Новом Саду, а његово је било само да иде да пријављује испите и да се на њима појављује, међутим цео један дан је провео чекајући да полаже испит на погрешном факултету. На то му је скренуо пажњу професор који је прочитао из његовог индекса где господин кадар студира.

Писмо Вучићевог симпатизера

Ево ја необавезно да вам напишем нека сазнања о Александру Јокићу из СНС. Немам ништа против њега имамо неке заједничке пријатеље али лоповлук је недопустив…Стекао је велико поверење Александра Вучића ангажовањем на терену уочи избора. Иначе, Јокић је рођен у Плаву где и често борави…А такође је боравио пре 1999 године по Приштини. Иначе је страствени коцкар и баш данас и овог викенда је у Плаву где коцка. Иначе, до пре годину дана није имао динара а сада већ улази близу милион. А како?

Отворио је фирму тј. власник фирме је Бајо Реџић родом из Бијелог Поља, живи у Жаркову, а то је фиктивно, иначе је прави власник Јокић и сам себи намешта послове из ЕПС.

Већ је купљен један стан у улици Водоводској, па БМW 530 итд. А Бајо Реџић је иначе био члан криминалне групе покојног Веска Божовића нарко дилера. Јокић је тренутно постао и власник најновијег ГЛ Мерцедеса. Недавно је отпутовао у Плав да купи кућу од 80.000 евра.

За директора на Бановом Брду је поставио неког Јекнића, човека који није из струке али његов човек и већ су рачуни абнормални у ресторану Пинк. Авионске карте се узимају на рачун ЕПС за своје пријатеље другове, за Вукадина Гојковића и Вулета Гојковића…

Ја сам иначе само симпатизер Вучића, али се плашим да са овим лоповима из Црне Горе неће добро проћи. Иначе сам војни пензионер стар 44 године, био сам припадник војне полиције па ако вам треба јос информација изволите.

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије