Завршетак радова на источном краку Kоридора 10 и додатни радови на косинама у Грделичкој клисури, коштаће грађане Србије додатне две милијарде динара, односно око 17 милиона евра. Толико новца ће, како стоји у одлуци Владе Србије, на име недостајућих средстава за изградњу Kоридора 10 и „трајне санације косина“ у Грделичкој клисури бити трансферисано државном предузећу Kоридори Србије.
Од укупно две милијарде динара, „трајна стабилизација“ косина на деоници кроз Грделичку клисуру, која је свечано пуштена у саобраћај у мају ове године, додатно ће бити плаћена 580 милиона динара, односно око пет милиона евра, речено је Инсајдеру у Министарству грађевинарства. Реч је о косинама на којима су се потпорни зидови више пута рушили.
На питање Инсајдера зашто је та деоница пуштена за саобраћај ако посао није завршен, као и да ли је безбедна, у овом министарству тврде да је проблем решен.
„Проблем косина у Грделичкој клисури је потпуно решен, али је остало да се изведу радови на трајној стабилизацији, по пројектима који су израђени према упутствима експерата Светске банке и који су од њихове стране и одобрени“, наводе у Министарству.
Према процени коју је ово министарство урадило, радови на деоници која пролази кроз Грделичку клисуру, грађане Србије коштали су најмање 110 милиона евра више од првобитно уговорене цене. Судећи према новим издвајањима, тај износ очигледно није коначан. Осим тога, када се срушио потпорни зид, надлежни су тврдили да трошкове санације неће сносити грађани Србије, већ извођач радове. Чињеница да се пет милиона евра издваја из буџетских резерви управо за косине показује да то није тако.
Деоница Просек – Црвена река скупља најмање 12 милиона евра
Осим за Грделицу, додатни новац из буџетских резерви издвојен је и за радове на источном краку Kоридора 10.
„На основу информација које смо добили од Kоридора Србије, 1,42 милијарде динара намењено је за завршетак радова на источном крају Kоридора 10 према Бугарској. Пре свега за изградњу галерије код тунела Банцарево, санацију три косине, опремање тунела и завршетак преосталих радова на деоници од Просека до Црвене Реке“, наводе у Министарству.
Радови на овој деоници почели су 2012. године и требало је да буду завршени за две године. То се међутим до данас није десило. Лоши пројекти, проблеми са извођачем грчком фирмом Актор, жалба подизвођача на коришћење лоших материјала, клизишта, обрушавања косина, одштетни захтеви … Све то је пратило изградњу деонице дуге 22,5 километра. Званично није саопштено колико ће на крају ова деоница коштати грађане Србије.
Уговорена вредност радова, који су се финансирали из кредита Европске инвестиционе банке, била је 96,5 милиона евра.
Оно што је за сада сигурно, јесте да је та цена увећана за најмање 12 милиона евра и да је тај новац обезбеђен из буџета, односно да су то грађани платили.
Грделица уместо 240 милиона евра коштала најмање 350 милиона евра
Пројекат градње аутопута у Грделичкој клисури су финансирани зајмовима Европске инвестиционе банке и делом Светска банка. Радови на аутопуту кроз Грделичку клисуру почели су 2013. године и били су, како наводи струка, најзахтевнији јер је на тој деоници више од 30 мостова и два тунела, од којих је тунел Манајле најдужи у Србији дужине 1.808 метара.
Министарка Зорана Михајловић је након свечаног отварања јужног крака Kоридора 10, саопштила да је аутопут кроз Грделицу уместо 240 милиона евра коштао најмање 350 милиона евра.
Да проблем с пројектом постоји било је јасно још у априлу 2017. године, када се део потпорног зида код тунела Предејане први пут урушио. На истој деоници се то затим десило у марту 2018, а коначно урушавање уследило је 20. августа.
Тада се обрушило око 100 метара потпорног зида, па је померање дела брда који се обрушио додатно успорило завршетак комплетног аутопута.
Испоставило да је пројекат за ту деоницу мењан чак 11 пута.
Упркос томе што процедура предвиђа да један пројекат за изградњу ауто-пута пролази више нивоа контроле, па и комисију Министарства грађевинарства, ово Министарство као главни разлог за рушење потпорног зида у Грделичкој клисури на Kоридору 10 види лош пројекат.
Још није саопштено ко је одговоран за рушење потпорног зида
На утврђивању одговорности ангажовани су чак и органи Безбедносно-информативне агенције. До данас међутим јавност није сазнала ко је одговоран за обрушавање потпорних зидова, па самим тим увећање цене и пробијања рокова.
Према истраживању Инсајдера, управо због лоших и недовршених пројеката, многе инвестиције, пре свега инфраструктурне, држава Србија, односно грађани, плаћали су знатно више од уговорене вредности. Јер када пројекат није добар, одговорност не сноси извођач радова у овом случају шпански Азви, већ инвеститор, односно Kоридори Србије.
Све то дешава се иако процедура предвиђа да пројекат прође више нивоа контроле и технички надзор и ревизиону комисију надлежног министарства.
Kо је одговоран за то и за рушење потпорног зида до данас није саопштено јавности, иако је према најавама министарке Михајловић, на случају ангажована чак и БИА.
На крају је за завршетак деонице, иако је тај посао добио шпански Азви, ангажована још једна фирма – бањалучки Интеграл.
Деоница кроз Грделичку клисуру је за саобраћај отворена у мају ове године. Тиме је завршен коначно главни правац Kоридора 10. Према најавама надлежних, источни крак Kоридора 10 требало би да буде готов до јесени.
Инсајдер.нет
