Дочекасмо и тај дан, тужан, празан, за неверовање. Црква нема одговор на захтев Организационог одбора Српског националног већа да се Сабор одржи у порти манастира Грачаница, Црква нема одговор ни на предлог СНФ, Народног покрета „Отаџбина“ и СНВ за одржавање Црквено-народног сабора Срба са Косова и Метохије, у тренутку када се наш народ нашао у најтежем положају у последњој деценији.
Владика Теодосије је одлучио да ћутањем избегне одговор!? Уместо да у најтежим тренуцима да благослов, охрабри и пригрли добронамерне људе да јавно проговоре, да, макар, у порти манастира саборују, покушају да пронађу решење или крикну над својом судбином да се до Бога чује, Владика је одлучио да ћути!?
Владика је прећутао и наше писмо из јануара ове године, када смо на време предложили одржавање Црквено-народног сабора како би скренули пажњу јавности и властима о егзодусу „на делу“. Такође, и патријарх Порфирије је прећутао три писма у којима смо тражили пријем код Његове светости, како би разговарали о стању у коме се налазе Срби и јужно и северно од Ибра. Патријарх и Владика прећуташе и одговор на питање: зашто по први пут од како се обележава Видовдан, није одржано опело Косовским јунацима на Газиместану? Патријарх и Владика ни једну реч не проговорише о вишемесечној тортури над људима који желе да се окупе и јавно и слободно проговоре о трагедији која се пред очима свима нама дешава.
А ту, пре 30 година, када су, као и данас, београдске власт забраниле коришћење свих сала на Косову и Метохији ради организовања Сабора косовско-метохијских Срба, Црква (благопочивши владика Артемије) је прихватила своје стадо и омогућила да Сабор организују у порти манастира Грачаница, под шаторе, а Сабор благословили и на њему активно учешће узели Митрополит Амфилохије и владика Атанасије.
Откуд владика Теодосије, данас у друштву оних који су пре пет година наређивали народу да не смеју да иду на литургије које он служи!? А ми смо га подржавали!
До пре пет година били смо „на истој страни“ и жестоко осуђивали Александра Вучића за покушај разграничења и поделу Косова, што је „одувек била његова политика“, а данас ћути, заборављајући владика Теодосије да „вук длаку мења, али ћуд никако“!? Тада смо енергично стали на пут таквој политици. А данас, када је још теже, када је у међувремену са Косова отишло преко 40 хиљада несрећних Срба, када је у школама све мање ђака, када је све мање верника, када је све више људи на народним кухињама, када на очиглед свих Вучић предаје северно Косово (и цело Косово), када се поиграва судбином народа, када потписује споразуме којим де факто признаје независну државу Косово, Владика ћути.
Заједно смо тада закључили, да Црква и Срби са Косова и Метохије говоре истим језиком, а да су власти у Београду однарођене. Нажалост, данас Црква и Александар Вучић говоре истим језиком, и придружује се властима да се онемогући одржавање Сабор Срба Косова и Метохије. Овако никада није било!
Покушавамо да потражимо оправдање за овакво понашање наших великодостојника. Можда је тежак тренутак, можда је ћутање начин да Црква не „боде очи алама“ које би да јој науде, можда, можда, можда… Не, не нађосмо оправдање. Јер кад ће Црква да проговори ако не сад, када су, као никада као сада, угрожени и народ и Црква. Да ли је могуће да народ нестане, а Црква опстане? Не, не!! Ако се овако настави, нестаће и народ и Црква. Једно без друго је трагедија и за народ и за Цркву. Слажемо се, Цркви није место у политици. Али питамо се, да ли је ово што чинимо политика или надчовечанска борба за национални опстанак, за опоравак до темеља уздрманог националног бића српског народа на светом Косову! Ако је то политика, „разумемо“ однос Цркве према трагедији народа и сопственој трагедији. У ствари, НЕ РАЗУМЕМО!
Наша Црква никада није овако очигледно ћутала, увек је имала гласне речи утехе и охрабрења. Нажалост, сви ћуте и немо посматрају егзодус и трагедију остатка несрећног народа како се батрга остављен од свих: власти, опозиције, мислећих интелектуалаца, …!?
Улога Цркве у историјским временима је била кључна за овај народ, данас наша епархија делује као да је у Шумадији.
Ипак, чекаћемо да Црква и Срби са Косова и Метохије поново буду на истом, ако тада не буде касно!
Ово обраћање завршавамо речима благопочившег патријарха Павла:
„Косово ће у 21 веку бити мера свих нас, од скромних трудбеника свакодневнице до патријарха и вође српског племена. Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити достојни ни свог земаљског постојања. Нестаћемо као да нас није ни било, а на нашем месту живеће неко други“;
С вером у Бога!
У Грачаници, 9. 10. 2023
Организациони одбор Сабора СНВ
