Европска унија је пред великим изазовом да прекине строге мере штедње јер је рестриктивност довела до велике незапослености, смањења инвестиција, сиромашења грађана ЕУ и већих социјалних и политичких тензија – све до побуна и пада влада.
Извештај Комисије о индустријским односима у прошлој години носи забрињавајући тон, изјавио је европски комесар за запошљавање и социјалне послове Ласло Андор, а преноси Франс прес.
Оштре мере штедње и болне економске реформе за стабилизовање јавних финанасија позивају на успешан дијалог између радника, послодаваца и влада. Међутим, социјални дијалог је под све већим приртиском у актуелној ситуацији потиснуте макроекономске тражње, повећања пореза и кресања владине потрошње, рекао је Андор.
Детаљнији подаци су, међутим, указали на велике разлике између земаља, па је тако инфлација у Немачкој порасла на 1,8 одсто, док је инфлација у Француској стагнирала на 1,1 одсто. Италија је имала исту стопу као и Немачка, ослабљена Шпанија је забележила инфлацију од 2,6 одсто, док је инфлација на Кипру пала са 1,8 на 1,3 одсто. У Италији и Шпанији, ове године ће се забележити минус од 1,5 одсто, саопштио је ММФ.
ЕУ у дубокој кризи
Све је мање поверења у институције ЕУ због урушавања националних економија и велике незапослености. Чак 72 одсто Шпанаца нема поверење у ЕУ док у Британији, према анкети, скоро 69 одсто грађана не верује европској заједници. Сличне су оцене и у Немачкоји Француској. Више од половине Немаца (59%) и Француза (56%) више не гаји поверење у Унију. Поређења ради, 2007. године их је била само трећина.
Анкета Евробарометра спроведена је у шест највећих држава ЕУ: Немачкој, Великој Британији, Шпанији, Француској, Италији и Пољској у којима живи 350 од 500 милиона грађана ЕУ.
Скоро трећина Грка сматра да им је боље било под управом војне хунте у периоду од 1967. до 1974. године, него што је то данас, резултат је анкете левичарског листа Елефтеротипија. То само показује јак отпор, с лева и десна, на мере штедње у ЕУ и еврозони као и према смањењу демократског капацитета унутар ЕУ.
Европа између Меркелове и Путина
Европом владају две кључне лићности деце комунизма. У оквиру ЕУ то је немачка канцеларка Ангела Меркел (1954) која говори да ће остати до краја свог мандата 2017. године, ако буде поново изабрана за трећи мандат у септембру – што је реално. Друга личност је суверени лидер Руске Федерације Владимир Путин (1952) који влада Русијом од 2000. године као председник, премијер и поново председник са мандатом до 2017. године – на стогодишњицу Октобарске револуције 1917. године.
Мереклова и Путин су модфиковани и реформисани политичари деце комунизма али са елеметима јаке моћи и утицаја и међусобног познанства и уважавања. Политику у Европи одређиваће равнотежа интереса Немачке и Руске Федерације уз балансирање или притисак политике САД преко концепта НАТО у Европи.
Недозвољени утицај финансијских лобија
Поред о ових личности у Европи и ЕУ владају и моћници из светске владе и банкарских катрела. Зато се још поставља и питање “ко влада Европом?” Наизглед хипотетичко питање, без правог одговора, али је евидетно да се ради о групацији Билдебегер која регртује својеинсајдере на места премијера у Шпанији, Италији, Грчкој или моћних лобија.
Стручњаци али и медији истичу да је прекомерни, строго гледано недозвољени утицај финансијских лобија на политику европских држава – главна тема расправа о економској будућности континента. Водећи економисти Старог континента, махом, прошли су крозшколу Голдман сакса. Коментатори и аналитичари неретко истичу да интересе Голдман Сакса на континенту заступа Берлин, али да „бич за непослушне” држи Европска централна банка (ЕЦБ). Лукас Папдемос, Марио Драги и други – сви су прошли школу светске владе или Голдман сакса који представља екпозитуру америчке масонске политике.
Никос Арванитес, АТИНА
Балкан Магазин