Социјална трагедија на Балкану (1): Пензионери хране пола Србије

Изрека “жена је стуб куће” у Србији више не важи. У земљи која је тренутно у дуговима и блату до гуше, а скоро четвртину становништва чине старци, последња вест је да бар милион пензионера издржава још три члана породице, те се више од пола Србије издржава од пензија. Тако су пензионери постали стуб сваке друге куће у Србији.

Коначно су и званично премашили број запослених и то за 30.000, тако да се држава нашла у тешком шкрипцу. У државним фирмама и институцијама запослено је око 780.000 људи, што значи да у приватним компанијама има скоро 910.000 радника. Е сви ови у приватном сектору треба да издржавају државу – плате у јавном сектору и пензије.

Пензионери помажу незапосленој деци, деци која су запослена, али примају минималац или не примају плату уопште. Стари се одричу скоро свега, само плаћају комуналије, оставе мало за хлеб, а остатком хране унуке. Највећи број старих код нас живи у породичној заједници, чак 44 одсто. Пензионери су банкарима постали омиљени клијенти, јер најревносније отплаћују своје обавезе, и имају најредовнија примања. И док су се раније отимали о млађе клијенте, данас су на ТВ рекламама главни јунаци деда и унука, деда купује играчке, а банка даје кредит. Раније су пензионери могли да позајме највише 200.000 динара, данас могу и пола милиона.

Међутим, црна статистика постаје још гора. Министри Лазар Крстић и Кори Удовички најавили су пре два месеца смањење пензија до краја године уколико друге државне мере не успеју, а вероватно неће. Министар финансија најавио је да ове и следеће године мора да се уштеди једна милијарда евра, а како ће се то извести него смањењем државних плата и пензија, то јест имовине грађана Србије. Производњу немамо, новим страним инвеститорима држава неће наплаћивати 70 одсто пореза и доприноса, што значи да држава мора сама да плати доприносе, а порез да намакне од тих истих радника који ће имати плату најнижу у Европи…

Тужба за државу

Држава и Фонд за пензијско и инвалидско осигурање мораће да исплате дуг војним пензионерима, који данас износи скоро 20 милијарди динара. Наиме, војним пензионерима је након шест година борбе, Уставни суд усвојио жалбе и утврдио да им је 2008. ускраћено право на повећање пензија за 11,06 одсто.

Међутим, црна статистика постаје још гора. Министри Лазар Крстић и Кори Удовички најавили су пре два месеца смањење пензија до краја године уколико друге државне мере не успеју, а вероватно неће. Министар финансија најавио је да ове и следеће године мора да се уштеди једна милијарда евра, а како ће се то извести него смањењем државних плата и пензија, то јест имовине грађана Србије. Производњу немамо, новим страним инвеститорима држава неће наплаћивати 70 одсто пореза и доприноса, што значи да држава мора сама да плати доприносе, а порез да намакне од тих истих радника који ће имати плату најнижу у Европи…

У јануару су пензионери умало страдали још више када је тадашњи министар привреде Саша Радуловић заговарао да ће сви старији од 65 година имати исту пензију од 20.000 динара. Министарство привреде је тада закључило да је то “минимални ниво довољан за живот”. Иначе, данашњи пензијски минималац је 13.200 динара или око 110 евра, а за пољопривреднике 10.394 динара или 90 евра. У Савезу пензионера Војводине истичу да готово две трећине пензионера у Србији има пензију мању од 24.000 динара, те живе на ивици егзистенције, а пола милиона прима најнижу пензију од 13.221 динар.

Статистика:

• Запослени 1.698.000 људи
• Пензионери 1.727.144
• Незапослени 791.000
• Радници на црно 800.000

Очајну слику Србије за “Вести” објашњава економиста Бранко Драгаш.

– Буџетски дефицит ће се ове године приближити три милијарде евра и то ће бити највећи буџетски дефицит у историји Србије. Никакав ребаланс буџета неће смањити толики дефицит. Први пут у историји Србије имамо више пензионера него запослених, а пензионери издржавају око четири милиона људи. Свако смањење пензија и плата води у смањење потрошње, па производње и то је сигурна пропаст. Држава ће уштедети једва 200 милиона евра, а то може да постигне и кидањем свих државних агенција. С друге стране, у Народној банци купују својим радницима чарапе и одела да би лепше изгледали, па то је потпуни слом система! Само до 3. јуна до 17. јуна, за 12 радних дана, ми смо се задужили 393 милиона евра, па то је наркоманска спирала задуживања.

Просек примања у Србији:

• Плата 41.841 динара
• Пензија 23.620 динара

Просек примања у Шведској:

• Плата 2.281 евра

             Пензија 1.350 евра

У Хрватској је ситуација слична. Недавно је “Јутарњи лист” упозорио да је први пут радника мање него пензионера и да је однос 0,88 радника на једног пензионера. Андреј Георгијевски, кандидат за градоначелника Вуковара, упозорио је пре две недеље да пензионери једу голубове, јер не могу да преживе са 1.000 куна месечно. Многи су исекли радијаторе јер не могу да плаћају грејање, а на терасе поставили замке за птице да би уловили који оброк. Лоша ситуација је и у Босни и Херцеговини, број радника и пензионера је изједначен, а просечна пензија око 150 евра и најмања је у региону. Председник Синдиката пензионера Нусрет Шуње упозорио је да се трећина босанских пензионера храни у народним кухињама. Не мали број њих и проси. У Црној Гори прошле године је било 124.160 пензионера, а једног пензионера финансира један и по запослени. У Македонији је просечна пензија око 144 евра.

Најбоље је бити пензионер у Норвешкој. Према студији пензионог индекса коју је урадио Натиксис Глобал почетком 2013. године три најбоље земље за живот у позним годинама су европске државе Норвешка, Швајцарска и Луксембург. Норвешка је проглашена за земљу снова за већину људи, кад су у питању здравство, финансије и квалитет живота. Шведска се нашла на четвртом месту, а Аустрија на петом.

Просечан српски пензионер има 70 година и пензију од 24.153 динара. Можда зато и не чуди вест да су прошлог лета у Канади ухапшена два српска пензионера са 3.330 таблета оксидона. Један од дилера имао је пуних 79 година.

Сутра – Социјална трагедија на Балкану: Две плате за годину дана

С. М. Томић – Вести

фото: Бета, А. Чукић