СВАКИ потрошач је драгоцен, па чак иако нема пуне џепове. Знају то и трговци и произвођачи, па подржавају предлог да се у продавницама уведу – социјалне корпе. У њој би требало да се нађе барем по један производ из групе најосновнијих намирница. И то по најповољнијој цени.
Министар трговине Расим Љајић изјавио је да ће се са трговцима преговарати о социјално одговорном пословању, имајући у виду значајан пад куповне моћи.
У Компанији „Делез“, у оквиру које послују „Макси“, „Мини Макси“ и „Темпо“, истичу да им је циљ да придобију потрошаче тако што ћемо бити најконкурентнији на тржишту.
– Један од важних елемената свакако је понуда производа по приступачним ценама – кажу у „Делез групи“. Последњих годину дана интензивно улажемо у снижавање цена, посебно у формату „Макси“, а проширивање асортимана приватних робних марки „премија“ и „365“ повећало је понуду ценовно повољнијих производа, који се свакодневно користе. Потрошачи су одлично реаговали, што се види и кроз повећање продаје тих артикала. Зато настављамо да радимо на конкурентности и приступачности цена у нашим објектима.
У току ове године просечан дневни промет по купцу на нивоу земље износи до 250 динара, док се за велике куповине сматрају оне од 1.000 динара.
У Месној индустрији „Карнекс“ која послује у оквиру „МК групе“, кажу да су одлучили да због пада потрошње смање цене до Нове године за 15 одсто.
– Толико смо спустили цене за цео асортиман – каже Миодраг Костић, председник „МК групе“. – То је дало резултат. Финансијски смо мало изгубили, али смо добили у повећању промета. Фирму можете да држите на минималном промету, али то је нека одређена бројка, испод које се не може. Важно је да држимо ниво производње. Хтели смо да допринесемо колико-толико већој куповној моћи грађана. Не треба нам министарство да нам то каже. Ако потрошачи престану да купују и произвођачима и трговцима се не пише добро.
Оливера Ћирковић, из трговинског ланца „Универекспорт“ истиче да трговци ове куће свакодневно издвајају основне намирнице и нуде их по значајно нижим ценама.
– То је механизам којим се буквално боримо за сваког потрошача, јер смо свесни колико је ослабљена куповна моћ – каже Ћирковић. – Можемо да изађемо на крај само ако робу продајемо по нижој цени од конкурентских производа. Понудићемо по повољнијој цени и друге производе под условом да не наруше границу рентабилитета.
РАДУЈУ СЕ МАРЖАМА
ТРГОВЦЕ је посебно обрадовала најава укидања ограничења маржи на десет одсто за најосновније намирнице. Мишљења су да цене треба да формира кретање на отвореном тржишту и конкуренција, а не држава.
Како истичу, месеци су показали да Уредба о ограничењу маржи није био добар начин за спречавање раста цена, и да није дала резултате према крајњим потрошачима.
Новости
