Валентин КАТАСОНОВ | 12.02.201

Савет за финансијску стабилност (Financial Stability Board – FSB), који је формиран  усред светске финансијске кризе на самиту Велике двадесеторице у Лондону, у априлу 2009.године , крајем 2012.године је објавио извештај о прикривеним операцијама банака и сталих финансијских организација   у читавом свету[1].

У извештају је дата процена сразмера тих операција за 2011.годину.  Укупна величина тих операција  износи 67 билиона долара, што није много мање од износа светског бруто домаћег производа у тој истој години. Цифра је шокантна, она кардинално мења нашу представу о структури и устројству комплетне светске економије…

Сразмере мутних операција банака су сваке године све веће. Први пут су оне забележене 2002.године: 26 билиона долара. Уочи светске финансијске кризе (2007.године) такве операције су износиле већ 62 билиона долара. Многи експерти мисле  да је управо све веће сакривање банака у „сенку“ појачало нестабилност светског финансијског система, односно да то постаје „храњљиво тле“ за понављање глобалних финансијских криза.  Истина, аутори извештаја покушавају да својим проценама и закључцима дају известан оптимизам, тврдећи да се учешће операција „из сенке“ у укупном промету финансијских организација од 2007.године не повећава. Међутим, и у 2011.години, оно је износило, према проценама FSB  25%укупног промета свих банкарских и финансијских организација у свету. Отприлике толико је и учешће  сектора банака и финансијских компанија из „сенке“ што се тиче  актива. Чак би и четвртина светског финансијско-банкарског бизниса у „сенци“ значила  невероватно велику цифру.

У извештају се констатује да по величини операција из сенке воде финансијске организације САД – 23 билиона долара. На другом су месту организације европских земаља које су у зони евра (22 билиона долара). На трећем су финансијске организације  Велике Британије (9 билиона долара). Тако на финансијске операције свих осталих земаља света (Јапан, Канада, Аустралија, преко 10 европских  земаља, Кина, Индија, Русија, Бразил, све земље у развоју) долази укупно 13 билиона долара, или испод 1/5.

Што се тиче Русије, експерти процењују  да је у њој учешће бенкинга у сенци на нивоу просечног светског: 25 – 30% од обрта и актива белог бенкинга. Активе руског банкарског система, према подацима Банке Русије, износе 47 билиона рубаља (1,5 билион долара), тако да се у бенкингу у сенци налазе активе од 12 – 14 билиона рубаља, тј. 380 – 400 милијарди долара)[2].

САД И Велика Британија – главне зоне бенкинга у сенци

Уколико  се упореде са сталним изјавама државних функционера и политичара Запада о томе да се главни део светске економије у сенци  налази изван зоне  пребивања  „златне милијарде“, цифре из извештаја FSB постају врло упечатљиве. Из тог извештаја произилази  да, судећи по свему, најмање 90 процената комплетног светског финансијско-банкарског бизниса долази на организације које су регистроване у  зони „златне милијарде“.  Зато  у црне спискове ФАТФ (организација која је формирана у оквиру OECD, а која се бави питањима борбе са економијама у сенци и прања прљавог новца) пре других треба да буду унете САД и Велика Британија.

Највиши релативни ниво финансијско-банкарских операција у сенци констатован је у неким финансијским центрима и земљама које имају особине офшорних зона. Промет у сенци финансијско-банкарских организација у односу на БДП је у Хонгконгу 520%, а у Холандији – 490%.  Да констатујемо да су у целом свету све операције финансијско-банкарских организација у сенци износиле у 2011.години  86% светског БДП-а (тако је према подaцима извештаја FSB; према нашим проценама  – 96%).У односу на просечан светски показатељ се врло јасно издвајају две земље: Велика Британија – 370% и САД -150%.Операције у сенци банкама и финансијским организацијама обезбеђују главни део  њихове добити. На пример, у САД се у првој половини 20. века учешће финансијског сектора у укупном обиму добити компанија свих грана економије налазило на нивоу 10%, 70-их година прошлог века – 20%, а данас – преко 50%.

У континенталној Европи ниво развоја бенкинга у сенци је скромнији (осим у Холандији).

Аутори извештаја у операције у сенци укључују оне операције  које не могу да прате регулациони и контролни (надзорни) органи. Зашто је највећи број операција у сенци констатован у Сједињеним Државама? Зато што је тамо, сматрају аутори извештаја, у време Била Клинтона, извршена  либерализација финансијске регулативе и банкарских операција и других организација. Прво, укинут је Закон Гласа – Стигалакоји је кредитно-депозитним организацијама (комерцијалним банкама) забрањивао да се баве високо рискантним инвестиционим операцијама за које би користили  средства улагача.  Према том закону који је донет 30-х година прошлог века у условима кризе, која је тада управо јачала  у Америци, високо-рискантне спекулативне операције са папирима од вредности су предате такозваним инвестиционим банкама (брокерима за инвестиције). Финансијски регулатори  нису сносили одговорност за шпекулативне операције таквих банака, а сви ризици су падали на инвеститора.  Укидање закона Гласа–Стигала и неке друге бенефиције у финансијској регулацији код Б.Клинтона су довели до тога да су улози у банке почели да прелазе на фондовска тржишта. При том је банкарски надзор престао да „види“ потпуни спектар операција по банкама, велики део операција је почео за тај надзор да буде неприметљив. Све то је убрзало почетак финансијске кризе – прво у Америци, а затим и ван ње.

Бенкинг у сенци у САД према подацима ФСР

Оцене извештаја FSB које се односе на САД могу да се допуне последњим цифрама из Статистике Федералних резерви САД. Према подацима ФСР –  крајем трећег квартала 2012.године укупне активе приватних депозитних институција САД (речено једноставније – комерцијалних банака) су износиле 14,76 билиона долара, тј. биле су скоро једнаке годишњем БДП-у земље. При том су кредити  депозитних институција (depository institution loans)  износили 2,18 билиона $, а кредитни тржишни инструменти (credit market instruments) тих депозитних институција – 11,24 билиона $[3]. Кредитни тржишни инструменти – то су различити дужнички папири од вредности, који се врте и на берзи фондова, и ван ње. Финансијске власти САД прате само мали део  активних операција америчких банака које се односе на традиционално кредитирање. Комисија за папире од вредности САД више или мање прати операције са папирима од вредности на берзи фондова, а оно што је ван граница  берзе – завијено је у густу маглу, тачније – у сенци је.

Може да се констатује да значајан део операција америчких банака са папирима од вредности уопште не постоји у њиховим билансима. Ту су могуће две варијанте.

Прва варијанта:  банке део својих операција убрајају у категорије небилансних или ванбилансних  (off-balance sheet operations), за њих не знају ни регулатори, ни клијенти, ни партнери таквих банака. Либерализација из времена Б.Клинтона је омогућила да и банке, и компаније осталих сектора економије,  широко користе такве књиговодствене махинације.  Врло брзо пошто је дато зелено светло за коришћење таквих лукавстава дошло је до краха енергетског концерна „Енрон“, који је водио дупло, или чак троструко књиговодство.

Друга варијанта:  банке формирају специјалне „џепне“ компаније које су предвиђене искључиво за шпекулације са папирима; одговарајуће операције се виде у билансима таквих џепних компанија.

Према подацима ФСР , крајем трећег квартала 2012.године укупна количина такозваних кредитних тржишних инструмената износила је 38,83 билиона  $. Таке се испоставило да ван банака које условно могу да се сврстају у белу економију постоје хиљаде и хиљаде компанија и фондова  које служе за претурање папира  у укупној  вредности  27,44 билиона $. У односу на процену БДП-а САД  за  2012.годину – тај износ је отприлике 175%.  Помоћу те цифре и могу да се процене сразмере бенкинга у сенци у Америци, а процена  FSB о бенкингу САД у сенци (150% БДП)  треба да се посматра као крајње конзервативна.

Механизам бенкинга у сенци

Тако да се испоставља да су учесници бизниса у сенци потпуно легалне финансијско-банкарске организације, чије операције престају да буду видљиве за надзорне органе. Међу таквим легалним субјектима се посебно издвајају хеџ-фондови, узајамни фондови и неки облици инвестиционих фондова, који су за регулаторе невидљиви са скоро 100%. Ту спадају и компаније из најразличитијих грана које активно тргују на тржишту фондова (трговинско-производна делатност за њих игра улогу маскирања и/или има подчињену улогу). Различите врсте фондова и компанија  формално не спадају у банкарски систем, али фактички представљају наставак тог  система, тј. инструменте крупних међународних банака.

Банкарски систем у сенци (бенкинг у сенци) – у суштини представља инвестиционо-банкарску делатност која се врши у оквиру постојећег законодавства, али кроз посредничке компаније  (фондове, трустове,  компаније које су  формиране за посебну намену). Ти посредници, по правилу, немају права да од становништва примају новац и немају дозволе за рад као банке. У осталом, њихов рад  се у мало чему разликује од рада инвестиционих јединица банака. Коришћењем таквих „коња за вучу у сенци“ битно се повећава гипкост пружања финансијских услуга зато што они практично не потпадају под ингеренцију регулатора.

Бенкинг у сенци који анализира извештај FSB, разликује се од класичних банкарских операцијау сенци. Ови последњи се баве «прањем» «прљавог» новца, пребацивањем неготовинских сума у готовину – све у циљу опслуживања разних врста економије у сенци, финансирања тероризма, корупције, одвођења добити у офшоре и томе сл. Према подацима агенције ЦИА количина таквих «класичних» операција на светском нивоу износи  3 – 4 билиона $.  (Успут, у Русији годишњи промет таквог класичног  бизниса  у сенци  банака процењује се на приближно 100 милијарди долара). Специфичност класичних операција у сенци којима се баве банке је то, што  уколико се махинације те врсте открију банкари сносе правну, а често и кривичну, одговорност. Међутим, бенкинг у сенци, онај који описује извештај FSB, спада у легалне операције.

Савет за финансијску стабилност претпоставља да повратни откуп актива у облику хартија од вредности (тзв. операције „репо“)  представља распрострањен облик легалних операција у сенци. Тако је за време глобалне кредитне кризе једна од најкрупнијих банака Волстрита Lehman Brothers  привремено из свог биланса склонила 50 милијарди долара „проблематичних“ актива тако,  што је извршила „репо“. На тај начин је ова банка покушавала да убеди инвеститоре  колико је она сигурна и стабилна.

Постоје и операције које дозвољавају да се из биланса склоне „проблематичне“ активе, и то не привремено, већ заувек.  Међу њима су врло распрострањене операције такозване секјуритизације. Њихова суштина је да банка своје кредитне захтеве (кредитне активе) претвара у папире од вредности, чија се реализација  на финансијском тржишту врши преко  специјалне посредничке компаније. Такву компанију, природно, формира сама банка и она је и контролише. Банка продаје на велико захтеве за кредите специјалној компанији, мешајући кредите различитог квалитета. Специјална компанија „дели“ ту смесу непознатог квалитета (квалитет је најчешће испод сваког критеријума)  на „пакетиће“ папира од вредности  и такве измешане „пакетиће“  препродаје на мало различитим инвеститорима са финансијског тржишта који верују „на слепо“ ономе што купују. Сликовито речено – продаје се „мачка у џаку“. На тај су начин у протеклој деценији постављане „мине“ америчкој економији: хипотекарни кредити банака су претварани у хипотекарне папире од вредности, а за њих су се на тржишту фондова   грабили као да се бесплатно деле колачи.  Али се  све завршило кризом 2008. – 2009.године.  Тако се укратко може описати секјуритизација, о којој у уџбеницима економије пише да представља  „највеће достигнуће“  савременог „финансијског инжењеринга“. Детаљно се објашњавају алгоритми  операција, али се при том не открива њихова  хохштаплерска суштина. У 99% случајева секјуритизација банкарских актива се завршава баналном преваром публике, или кризом великих сразмера. А банке са тим формално немају никакве везе, и из воде излазе потпуно суве.

Бенкинг у сенци, FSB и Банка за међународне обрачуне

После финансијске кризе 2008. – 2009. године  много земаља је пооштрило правила рада на тржишту фондова за различите врсте финансијских организација. То је било довољно да се не дозволи даљи раст специфичне тежине операција у сенци у свеукупном промету финансијско-банкарских  организација, али ипак недовољно да се прекине пораст апсолутног обима операција у сенци. Како показује пракса, што су строжи  услови за транспарентност информација  и извршење различитих захтева регулатора, то се више новца слива у сектор бенкинга у сенци. Зато финансијске власти  морају да лавирају између Сциле и Харибде: са једне стране да не дозволе  да процес регулис ања банкарског сектора дође до апсурда, како не би  дошло до потпуног пребацивања средстава „у сенку“, а са друге да се контролишу системски ризици, чији се извор најчешће крије баш у финансијском систему „из сенке“.

Претпоставља се да ће о  питањима бенкинга „у сенци“ да се дискутује на самиту лидера G20 који ће бити одржан  2013.године  у Санкт-Петербургу. Савет за финансијску стабилност (FSB) намерава да на том самиту изађе са актуелним предлозима за борбу са бенкингом у сенци.

На крају – укратко о FSB. Званично декларисани циљ те организације је координација  на међународном нивоу поступака националних финансијских власти и међународних организација за разраду и практично реализовање мера  које воде учвршћењу финансијске стабилности. Мере предвиђају мониторинг, регулисање и надзор финансијских власти банака и других организација које се налазе на финансијским тржиштима (фондова, девизних, кредитних, новца, за осигурање). Тренутно је на челу FSBМарк Карни (Мarc Carney), руководилац Централне банке Канаде (Банка Канаде).

Секретаријат FSBје у Базелу, у згради Банке за међународне обрачуне (BIS). Де-факто FSBпредставља одељење BIS-a– организације која врши координацију  рада централних банака различитих земаља.   У оквиру BIS-a  ради комитет за банкарски надзор, који ради препоруке за централне банке и друге финансијске регулаторе у  циљу  спречавања масовних банкрота банака и банкарских криза. Те препоруке су сажете у обимним документима, за које је прихваћено да се називају „Базел 1“, „Базел 2“ и „Базел 3“. Препоруке Банке за међународне обрачуне о надзору над банкама фактички су конзервирале и настављају конзервирање лоповског лихварског система који доводи до криза, а који у свету постоји. (Пример је светска финансијска криза 2008. – 2009.године). То није чудно, јер је BIS организација коју су формирали најснажнији светски лихвари, али то је већ тема за посебну причу.  Само укратко треба да се каже да BIS,  заједно са Федералним резервама, представља најбитнију организацију светског финансијског система.

Постоји сумња да ни FSBне може да изврши  мисију због које је основан. Ако ништа друго, функционисање FSBу три и по године, од тренутка када је основан, ни у најмањој мери није успорио раст бенкинга у сенци у свету.