ШОКАНТНО: Браћа Вучић уговорили довођење милион мигранта – исламиста у нашу земљу

Опкољена споља, поробљена изнутра. То је Србија данас. Док европским континентом дивља исламски тероризам, док се америчка влада субверзивно обрушава на своје савезнике који се окрећу ка Русији (попут Турске, где је био покушај државног удара), болесни диктатор у Србији и даље спроводи терор, претећи грађанима да неће преживети ако не буду уз њега. Са друге стране, свакоме је у Србији јасно да неће преживети уколико Вучић потраје. Овај човек је не само психички болесник него и личност која је опасна по безбедност државе и сваког њеног грађанина. Сваки дан његовог даљег боравка на месту “првог и јединог”, коштаће скупље од грађанског рата. А, да је то тако, говоре и ове чињенице да ће мигранти ускоро постати већина у Србији. Улога браће Вучић, који су Србију понудили као сабирни центар за обуку и смештај терориста који ће деловати у Европи, позната је и европским службама безбедности. Оне су на потезу…

У петак, 15. јула ове године, око шест сати послеподне, Александар Вучић се појавио на једној од својих свакодневних конференција за медије, чија тема није претерано привлачила пажњу новинара (реч је била о промени кривичног законика).

Током те конференције, увек скандалозни Вучић потпуно је надмашио сва очекивања: био је ван себе, правио је инциденте агресивним упадицама, прекидао свакога ко би макар започео реченицу, претио је, праштао, заклињао се, оплакивао је, радовао се, “пуцао” од поноса и падао у мрачна стања. Било је видљиво да се налази у стању тешке хистерије и да са њим није могућа комуникација. Сутрадан, у преподневним, сатима Вучић се појавио сломљен, неиспаван и застрашен, јер је током ноћи пратио у телевизијском преносу из Турске, покушај државног удара и свргавања председника Турске, Реџепа Тајипа Ердогана.

Наиме, Ердоганов пад би на овај део Балкана донео нове таласе избеглица, што би учврстило Вучићеве криминалне послове и милионске зараде које доноси транспорт и удомљавање исламских ”путника без возног реда”. У те послове укључен је и његов брат Андреј и добар део владајуће клике, међу којима свако има јасно подељене улоге. Једни су задужени за транспорт и смештај (попут Александра Вулина), други за лажно приказивање реалног броја исламских имиграната у Србији, а трећи за прање новца који из руку имиграната иде у руке Вучићевих мешетара.

Још почетком ове године, на економском форуму у Давосу, српски диктатор се јавно пожалио како он “не види да Европа има јасно решење за имигранте”, те да ће он лично морати да нађе решење за имигранте у Србији, како би свету показао “хумано лице српског народа”.

Иза ове “племените” реторике, невешто се крила криминална тежња, да он, његова родбина и најближи страначки поданици зараде милионске суме од транспорта афро-азијских маса у Европску унију. Коначно, не треба заборавити, Вучић је то обећао и свом “пријатељу” из Емирата, шеику Ел Заједу, док су још били блиски и проводили заједно, на меким миндерлуцима, “1001 ноћ”, смишљајући како да Арапе масовно населе у Србију. Ипак, није било како је Вођа планирао. Европа је затворила сва врата за имигранте, Аустрија и Мађарска их враћају масовно у Србију, а он покушава наново да их транспортује тамо где нису добродошли.

Избегличка криза као изговор за ванредно стање

Вучићев “црни петак” десио се 15. јула, када му је и саопштено да ће Србија морати да поступи исто као и Аустрија и Мађарска. Дакле, да формира озбиљно војно-полицијску контролу граница и на тај начин спречи најављени “исламски цунами” који се овог лета реално очекује након свега што се десило у Турској. Ништа више не може зауставити Ердогана да прекрши све договоре са Немачком и да пусти из “забрана” више стотина хиљада избеглих из Ирака, Сирије, Авганистана…

Код великих сила ништа се не препушта случају – постоји сценарио за сваку евентуалност. Међутим, мало је вероватно да ће се нешто догодити, ако није и корисно по велику силу. Европска Унија је једна од великих сила иако још није држава, већ скуп држава.На челу Уније је Европска комисија која има више комесаријата, као и својих служби. Једна од тих служби се бави прикупљањем информација од интереса за ЕУ или земље чланице и у њој ради неколико људи који већ неколико недеља имају редован контакт са редакцијом „Таблоида” и преносе јој информације везане за Србију.

„…Пре шест година сам од једног колеге чуо да се спрема мигрантска криза која ће кренути из Сирије” – прича наш саговорник из Европске комисије. „…То је за мене у оно време било чудно, јер сам сматрао да је Сирија стабилна земља и да не може да јој се деси нешто слично. Чак сам у шали питао колегу да ли се очекује општи напад Израела, који би покренуо грађане да крену у избеглиштво.”

Наш саговорник је на средњем степену у хијерархији Комисије и тада уопште није био задужен за хуманитарну делатност, тако да информацију о предвиђеном егзодусу са Блиског Истока није добио званичним путем, већ у једном неформалном разговору. Ова чињеница га је навела на закључак да су у врху Европске комисије за овај сценарио морали да знају најкасније 2009. године.

Сценарио избегличке кризе из 2015, међутим, није представљао пројекцију могућег , већ најаву планираног.

Због тога не треба сумњати у то да су и предвиђања за Србију исто тако најава онога што ће се сигурно десити.

„Србији предстоји још најмање 15 година пакла” – тврди наш саговорник. Ово време би могло да се скрати једино ако дође до промене власти што је могуће пре, и долазак снага које знају шта раде.

Немачко Министарство спољних послова у својим последњим поверљивим анализама стања у Србији упозорава како ће у блиској будућности доћи до заоштравања, јер ће власт укидати и оно мало преосталих демократских институција, покушавајући да кроз диктатуру избегне неминовну смену.

„…Тренутно се стабилност власти одржава кроз куповину посланика опозиције и помоћу спорадичних насилних ексцеса” – тврди наш саговорник из Европске комисије. „Убрзо ни то неће бити довољно и доћи ће до завођења отворене диктатуре. Реално је могуће да Вучић избегличку кризу у земљи, коју је сам изазвао, искористи као прилику да заведе ванредно стање по узору на Француску.” – тврди он.

Александар Вучић се пред функционерима страних сила, посебно оних из Европске уније, понаша као оријентални трговац тепиха који се стално цењка. На сваки захтев он одговара контразахтевом, чак и онда када се ради о нечему што је већ договорено. Са њим, тврди наш саговорник, сваки пут преговори почињу изнова. Овакво његово понашање довело је до тога да га званичници ЕУ све више одбацују као озбиљног саговорника.

Најчешћи захтеви Вучића односе се на то да њему и члановима његовог клана буде омогућено да сачувају опљачкано, али и да наставе са пљачком. У једном тренутку је нашем саговорнику из Брисела било наређено да привремено обустави истрагу у вези спорне 24 приватизације. То је, како је он успео да сазна, био један од Вучићевих услова како би спровео у дело неки договор у вези Косова који је одавно био постигнут.

„Истрага није потпуно обустављена”, тврди наш саговорник, „…већ је само привремено замрзнута. Још ове године биће до краја анализирана обимна документација коју смо прикупили у вези ових приватизација и достављен извештај надлежнима у Комисији.”

Мандатара за састав нове владе Србије сада интензивно притискају са Запада да почне коначно да испуњава обећања која је дао. Вучић нема више маневарског простора за своје уобичајене „игре” у стилу „обећам, предомислим се , опет обећам…” Коначна одлука да ЕУ више неће трпети криминално и уцењивачко понашање малог балканског фирера, донета је после откривања његове праве улоге у избегличкој кризи.

Аустријске службе су недавно дошле до сазнања да је брат председника српске владе, Андреј Вучић, са изасланицима турског председника Реџепа Тајипа Ердогана постигао споразум да се у наредном периоду преко Србије у Западну Европу пребаци милион избеглица, највећим делом из туркофонских земаља, махом из бившег Совјетског Савеза, као што су Казахстан, Туркменистан и Азербејџан. Избеглице ће долазити и из Таџикистана у коме се не говори неким од туркијских језика, али у коме постоји снажно упориште исламиста, махом из Афганистана.

О овим својим сазнањима Аустријанци су обавестили мађарске колеге, тако да је мађарски парламент пооштрио мере на границама и овластио премијера Виктора Орбана да, када процени да је то неопходно, одобри и употребу бојеве муниције у пограничном подручју. Такву одлуку ће Орбан донети ових дана, а она ће на снагу ступити до 1. септембра.

Андреј је у име свог брата Александра Вучића са Турцима договорио да српске власти пруже асистенцију овим избеглицама не само при пролазу кроз Србију, већ и приликом пребацивања у Мађарску или Хрватску. За ову услугу браћи Вучић су Турци исплатили више милиона евра.

Андреј Вучић контролише и Ковницу новца у Топчидеру, упућени тврде да је склонио неколико хиљада пасоша, у које је лако унети податке, који могу бити предати исламистима који долазе у Србију, и који са српским пасошем могу отићи у акције у Немачку и друге европске земље, и вратити се у Србију.Такође је познато да је више од 400 странаца добило српски пасош, са којим су утекли у европске државе. Све је то Андреј папрено наплаћивао.

Група истражитеља из Европске комисије боравила је од 4. до 8. јула у Мађарској, како би се лично упознала са ситуацијом на граници са Србијом и проверила тачност сазнања аустријских служби. Непосредно пре тога, мађарска погранична полиција је ухапсила двојицу наводних избеглица за које се већ на први поглед видело да се не ради о особама које беже од рата, већ о онима који иду у рат. Обојица су била добро истренирана и ухрањена.

Један од поменуте двојице ухапшен је у току ноћи у самој близини заштитне ограде коју су подигле мађарске власти на граници, а коју избеглице поткопавају или секу. Откривен је тек пошто су мађарски полицајци пажљиво анализирали снимке са термо-камера, односно уређаја који на основу телесне температуре у мраку откривају жива бића. Поменути је у стилу одлично обученог припадника неке елитне војне јединице тихо пузао кроз траву, потпуно невидљив за обичне камере које надзиру погранични појас.

Други је ухапшен у току дана, доста далеко од границе, у једном селу, пошто се или изгубио или га веза није сачекала. Код њега је пронађено специјално одело које спречава исијавање телесне температуре како га термо-камере не би приметиле. Анализом одела закључено је да је оно набављено у Србији. Иста таква одела имају припадници специјалних полицијских снага Министарства унутрашњих послова Србије!

Заједничком, ненајављеном контролом границе, коју су спровели припадници Министарства унутрашњих послова Мађарске и истражитељи Европске комисије, откривено је више места преко којих је могло да се врши пребацивање избеглица. Једно од таквих места је Бајмочки прелаз, који је отворен од 7 до 19 часова. После тога на овом прелазу су само дежурне екипе пограничне полиције Мађарске и Србије.

Откривено је да су поједини припадници мађарске пограничне полиције од српских колега примале новац како би ноћу, када је прелаз званично затворен и слабо обезбеђен, дозволили да избеглице из Србије пређу границу. Прелазак се није обављао на званичном граничном прелазу, који обезбеђују камере, већ у његовој непосредној близини. Избеглице би на границу довозило возило српских регистарских ознака, а у Мађарској би их чекало друго возило које би их брзо одвозило из пограничне зоне.

Сва ова оперативна сазнања потврђују извештај аустријских служби како се шверц људи преко Србије обавља уз помоћ државних органа наше земље, а сходно раније постигнутом договору Андреја Вучића са турским представницима. После тога је уследила брза и снажна реакција политичара из Европске Уније који су Александру Вучићу предочили не само документа добијена у вези његових махинација, пљачки и дволичности, већ му недвосмислено скренули и пажњу на то да се ни таква политика, али ни он, као њен носилац, више неће толерисати.

“…Врх државне власти потпуно изван поимања реалности”

Излаз из ситуације у коју је запао после аустријских открића, Вучић покушава да нађе у новој превари. Наиме, најављујући формирање заједничких војно-полицијских граничних патрола и мандатар, као и министар у техничкој Влади Александар Вулин изјавили су како ће бити враћани сви мигранти, осим оних који искажу своју намеру да затраже азил у Србији. Такви ће у том случају, возилима компаније која ексклузивно обавља превоз миграната по налогу и о трошку надлежних служби (а некада и “на црно”), а иза које стоји Вулин, бити пребацивани у сабирне центре по Србији и тамо смештани.

На овај начин Вучић се нада да ће, ипак, моћи да испоштује договор који је постигао и наплатио његов брат. Међутим, ни међународна заједница није толико наивна. Српским властима је већ јасно стављено до знања да Европска Унија не жели да Србију преплаве избеглице, јер би тиме била угрожена стабилност целог региона. За Европу нису неприхватљиве само нове избеглице на тлу Уније, већ и Србије.

Све земље ЕУ имају усклађене процесуалне законе о поступцима за азил, који предвиђају да сви они који или потичу из сигурних земаља, или преко њих долазе, још са граничног прелаза морају да буду враћени. Исти такав закон Европска Унија очекује и да Србија усвоји и примењује, али би то онда значило да је Андреј преварио Турке. Ни једна од земаља које се налазе на списку “Андрејевог споразума” не сматра се несигурном, тако да би захтеви за азил њихових држављана били одбијени још на граници. Осим тога, све те избеглице долазе преко сигурне треће земље (Бугарске или Македоније) у коју би српске власти морале да их врате.

Пошто је његов криминални клан већ добро зарадио на избегличкој кризи, а Вулин очекује да ће доласком најављених милион избеглица у свој, и џеп Вође, обављајући превоз, ставити још неколико милиона евра, Вучић мора да нађе начин да избегне бриселску директиву да се све границе морају заиста да затворе.

Мандатар се због свега у последње време понаша потпуно у складу са својим психичким поремећајем и покушавао у јавности да створи нову илузију о себи као апсолутном и једином господарем у Србији. На једној конференцији за медије он се чак ставио и на место судије у једном кривичном поступку осуђујући јавно особу против које још није ни оптужница подигнута. Диктатори, посебно они који имају поремећај личности као Александар Вучић, у кризним тренуцима себе замишљају као божанства, као свемогућа бића.

„Највећи проблем са којим се Србија суочава, јесте то што је врх државне власти потпуно изван поимања реалности” – тврди наш извор из Европске комисије.

Оно што је реалност коју власт не прихвата јесте да је народ осиромашен и изгладнео, тако да је даље стезање каиша немогуће, а повећање фискалног терета кроз заоштравања казнене политике може лако да доведе до експлозије незадовољства у народу.

Хаос и пакао који нам предвиђају аналитичари из Европске комисије засниваће се управо на том раскораку између реалности и жеља властодржаца. Потпуно лишен могућности да реално сагледава реално стање, Вучић ће наставити своју, по народ погубну политику, која ће на крају довести до слома институција које и данас постоје карикатурално, јер сву власт у својим рукама има најужи круг људи око Вучића, као и он сам.

Министарство спољних послова Немачке је у својим извештајима последњих недеља упозоравало како је ситуација у Србији нестабилна. МСП није за ту нестабилност посебно кривио избеглице, већ социјалне прилике у народу. Избеглице ће бити уље на ватру, али ту ватру је запалила власт својом политиком изгладњивања народа. Упозорења која стижу из Берлина морају озбиљно да буду схваћена.

У вези међунационалних односа у Србији, немачко министарство такође тврди како је ситуација сложена, мада нема елемената за прихватање могућности да постоји прогон било које мањине. Са друге стране, нагли прилив великог броја муслимана мења однос верских заједница у Србији, али и увози проблеме које те избеглице носе са собом још од своје домовине.

Поменути извештаји су представљали основу на којој је била направљена пројекција Србије у наредних 15 година, уверава нас извор из Европске комисије. Србију очекује ужасно лоше стање финансија и то како државних, тако исто и грађана и привреде. Уз све то, доћи ће и до заоштравања међуконфесионалних и међунационалних односа. Коначно, мора се у обзир узети и психичко стање у коме се налази не само мандатар, већ и многи његови најближи сарадници.

„..Ускоро ће доћи до отварања неких досијеа у Европској комисији за које је Вучић веровао да више не постоје” – тврди наш извор и додаје – После тога треба очекивати да се режим у Србији свом силином обруши на грађане у јаловом покушају да се одржи на власти.

Највише чега се плаше сви диктатори, па тако и Вучић, јесте могућност да остану без пара, односно да им се замрзну тајни рачуни које имају у иностраним банкама.

Вучићев режим ће доћи под удар санкција ЕУ

Крајем фебруара ове године су државни тужиоци Француске и Белгије одлучили да покрену званичну истрагу против УБС банке због основане сумње да се она бави прањем пара, помагањем да се избегне плаћање пореза и другим криминалним радњама. Такозвани „Панамски папири” су показали да је УБС, осим што тесно и стално сарађује са више хиљада офшор компанија, створила 1.100 истих којима управља.

Пошто је истрага о незаконитом пословању ове највеће швајцарске банке интересантна не само за Белгију и Француску, већ и за целу Европску Унију одмах су у њу били укључени истражитељи Европске комисије.

Од преко хиљаду офшор компанија којима управља или са њима тесно сарађује швајцарска банка, за њих нешто више од 20 (тренутно 24) основано се сумња да су повезане са криминалним кланом који је створио и води Александар Вучић.

„Ово није коначни број офшор компанија које су основали функционери из Србије, јер се истрага још води”, тврди наш извор из Европске комисије. „Осим преко УБС-а, офшор компаније су отваране и преко других швајцарских банака. Друга по величини швајцарска банка, ‘Кредит Свис’ отворила је још више офшор компанија, њих 1.105. Постоје, међутим, јасни показатељи да Вучићев клан послује скоро искључиво преко УБС банке.”

Индикативно је да је поред Алексиса Ципраса, тадашњи председник, а данашњи мандатар Владе Србије био једини високо рангирани политичар, гост на пријему који је крајем јануара у оквиру „Форума у Давосу” организовала УБС банка. Остали политичари су се љубазно захвалили, јер су већ чули за акцију белгијског и француског тужилаштва о којој ће јавност да буде упозната месец дана касније. Одлазак Вучића на ову приватну журку посебно је интересантан, јер УБС нема никакво представништво у Србији, те тако ову посету треба третирати као приватну, коју је учинио један од најзначајнијих клијената банке, а не као државничку.

Одлука суда у Бугарској, да је Синиша Мали био и остао директор две офшор компаније које послују у Бугарској, отвара нове могућности за истрагу и деловање Европске комисије. Бугарска је чланица ЕУ и за њу су одлуке ЕК обавезујуће. „После овога можемо да очекујемо отварање истраге и налог тужилаштва да се блокирају рачуни Синише Малог и у УБС банци”, тврди наш саговорник.

Све четири офшор компаније које се тренутно везују за градоначелника Београда Синишу Малог (рођака и пословног сарадника Александра Вучића) пословале су искључиво преко УБС банке, тврди наш извор. Две офшор компаније биле су регистроване у стану Синише Малог у улици Ћирила и Методија 8 у Београду, улаз А1, стан број 1.

Компанија „Бусбy Финанциал Цорп.” основана је априла 2004. године на Британским Девичанским Острвима, једној од најпопуларнијих егзотичних дестинација за отварање фиктивних предузећа. Три године након оснивања, „Бусбy” је отворио представништво у Београду и то у поменутом стану у власништву градоначелника Београда. За директора представништва 9. новембра 2007. године именована је Марија Мали, супруга Синише Малог. Свега нешто више од месец дана након што је основано, представништво је угашено 31. децембра 2007. године.

У току свог краткотрајног постојања „Бусбy” Београд је имао само један посао: да управља трансферима са и на рачун отвореним у УБС банци.

„Ово је школски пример прања пара”- тврди наш саговорник из Европске комисије и навод и- „…Отвара се ‘представништво’ компаније из пореског раја за коју се не зна у чијем је власништву, отвара се рачун у швајцарској банци, у овом случају у УБС-у, познатој по прању пара, врше се трансфери новца за који се не зна порекло, а ни сама банка није заинтересована да то сазна. Затим се представништво гаси како би се сакрили трагови…”

Истрага о овим компанијама, међутим, била би ограничена на Србију, за коју одлуке Европске комисије нису обавезујуће. Због тога је порастао значај истраге о две компаније Малог које су радиле, али и даље раде у Бугарској. „Бригхам Холдинг & Финанце Инц.” и „Етхам Инвест & Финанце Цорп.” су купиле 23 апартмана у туристичком насељу „Свети Никола” на црноморској обали Бугарске.

Истрага ће ићи у два правца: један је откривање могуће корупције у врху бугарских власти (будући да је једна од сарадница Малог у том послу била и Едит Петрова Гетова, некадашња заменица бугарског министра за индустрију, већ оптуживана за корупцију); док је други правац истраге усмерен на врх српске власти (Мали је у време куповине 23 стана за поменуте две компаније и једног за себе био економски и финансијски саветник тадашњег првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића).

Извор “Таблоида” из Европске комисије за себе тврди како није политички аналитичар и да зато не може да нам са прецизношћу одговори на питање шта ће даље да се дешава у Србији. Он, међутим, јесте део тима истражитеља, и са те стране добија корисне информације: “…Јасно нам је свима да је Европска Унија, тачније њени водећи политичари, уморна од балканских хајдука који се смењују на власти у Београду. Против Вучића и његовог клана постоји више него довољно доказа да сви они буду изведени пред суд и осуђени. Ако настави да се опире увођењу владавине права, Александар Вучић и његов режим доћи ће неминовно под удар санкција ЕУ. Тај сценарио је веома реалан.”

А 1. Опасни по Европу

Београдски режим је постао опасност по безбедност, не само региона, већ и целе Европе. Саговорник “Таблоида” из Европске комисије тврди како је видео запрепашћеност и дубоку забринутост на лицима својих претпостављених пошто су у Будимпешти били упознати са детаљима споразума Андреја Вучића и турских преговарача.

Европски органи још увек не знају колико је “избеглица” из поменутог споразума већ доспело у Европу. Немачка обавештајна служба БНД је анализирајући податке Уреда за миграције и избеглице (БАМФ) у јуну упозорила званичнике у Берлину како је у априлу и мају у Немачку дошло више избеглица чеченског порекла, него за свих 12 месеци 2015. године.

Непознаница је у овом тренутку и колико се “избеглица” из Андрејевог споразума у овом тренутку налази на територији Србије. Реална опасност је, међутим, да ови људи почну да праве проблеме овој земљи.

Први проблем, упозорава Европска комисија, биће финансијске природе. Велики број избеглица ће, када се увере да за дуже време не могу да напусте Србију, упутити у сабирне центре и формално затражити азил у Србији. Један дан боравка једног мигранта у неком центру, државу кошта више од 2.000 динара.

Други проблем може да настане ако Анкара, посебно у светлу нових догађаја, одлучи да промени циљеве удара оних који су остали заглављени у Србији и преусмери их на мете у овој земљи. Наравно да постоји и могућност да такви, који су од стране турских власти били заврбовани за одлазак у западну Европу, схвативши да остају у Србији, за неуспех свог пребацивања окриве и саме турске власти, па затим нађу другог, милитантнијег налогодавца.

А 2. БНД све зна

Немачка обавештајна служба БНД већ је годинама активна у Турској, тако да је сигурно и она упозната са неким деловима договора Андреја Вучића са турским властима. Постоји чак и мишљење да је управо БНД дошао до тих сазнања, али да је све морала да преда другоме, јер је канцеларка Меркел у току 2015. више пута уверавала турску страну како немачке обавештајне службе немају никакве активности у тој земљи.

Дописом број 18/2599 од 23.9.2014. уред немачке канцеларке Ангеле Меркел је, позивајући се на безбедност нације, одбио да одговори на посланичко питање чланова Бундестага из „Партије левице” да ли су тачни извештаји у медијима о шпиунирању НАТО савезника, Турске. У истом одговору, међутим, уред канцеларке потврђује да је БНД у сарадњи са турским службама пратио активности екстремистичких група које би могле да угрозе безбедност Немачке.

БНД, дакле, јесте присутан у савезничкој држави, Турској, једино што се званично не наводи кога он све тамо прати и шта тачно испитује.

У октобру 2015. некадашњи директор БНД-а, Аугуст Ханинг, потврдио је како су европске и немачке обавештајне службе одавно знале за долазак више милиона избеглица преко Турске и да им је улазак у Европу обезбедила „политичка елита у земљама Европске Уније”. Очигледно су сазнања аустријске обавештајне службе потврђена и од стране БНД-а, јер је у неђувремену званични Берлин од Вучића захтевао да се одмах заустави прилив нових избеглица.

А 3. Погача и со

Новинска агенција Тањуг, пренела је 17. 07. 2016 (у 15:36), невероватну вест из које се јасно види да Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, нуди мигрантима азил у Србији! У супротном, каже Вулин, “…мигранти који не желе да затраже азил бити враћени у земље из које долазе, док ће борба против кријумчара бити појачана…”

“Имамо најбоље резултате у борби против кријумчара, земља смо која је то озбиљно схватила и друге земље на рути могу само да уче од нас”, рекао је Вулин у Нишу одговарајући на питања новинара.

Премијер је јуче након седнице Бироа за координацију служби безбедности донео одлуку да буду формирани мешовити тимови војске и полиције, који ће дубље и даље контролисати нашу границу.

Он је навео да ће тимови бити ојачани преводиоцима, које обезбеђује Комесаријат за избеглице, социјалним радницима који ће водити рачуна о евентуалним малолетним мигрантима без пратње и лекарима који ће водити рачуна о здрављу миграната.

Дакле, мешовити војно-полицијским тимовима недостаје само погача и со, да ”госте” дочекују као најрођеније. Јер, све је то неко, верујемо, и дебело платио браћи Вучић и министру Вулину. Упитан када ће тимови бити формирани, министар је рекао да ће влада вечерас на седници донети одлуку о томе, након које ће се стећи услови да се војска употреби за чување граница.

Он је поновио да је Србија тражила јединствено решење и јединствен став од ЕУ, који она није дала.

“Тако имамо чланицу ЕУ, Бугарску која држи потпуно отворене границе и нема контролу над кретањем миграната, док су Мађарска и Аустрија потпуно затвориле границе. Србија неће стајати између њих и чекати”, рекао је Вулин.

“Ми смо за јединствено решење, а ако га нема понашаћемо се у складу са нашим интересима”, рекао Вулин и додао да нећемо престати да будемо организовани и хумани. Свакоме ће, додао је бити понуђена законска могућност да затраже азил, али ће бити онемогућено илегално кретање по Србији.

А 4. Социјални случајеви у Србији добијају помоћ од 600, а афро-азијски имигранти по 1.000 динара дневно!

Избеглице које се региструју у Србији имају право на различите повластице о којима српски држављани не могу ни да сањају.

Од надлежног органа добију прво папир који им служи као привремена легитимација. После тога бивају примљени у неки од колективних центара где добијају бесплатан смештај који се плаћа из буџета Републике Србије преко Комесаријата за избеглице, а добију и бесплатну постељину и ћебад. Од истог Комесаријата, на чијем је челу Владимир Цуцић, сваки регистровани тражилац азила у Србији добија новчану помоћ у висини од по 1.000 динара дневно. Ову своту добијају и малолетници, без обзира да ли су у пратњи родитеља, који такође добијају помоћ, или путују сами.

Овај новац избеглицама служи буквално само као џепарац, јер су им обезбеђени и бесплатни оброци, као и основна хигијенска средства.

Поред оброка који им се деле у колективном смештају о трошку Комесаријата за избеглице, односно буџета Републике Србије, они добијају и храну (такозване ланч-пакете) коју дистрибуира Црвени крст, који им уз то дели и пакете са хигијенским средствима, одећу и обућу. Због тога се у многим местима Србије могу видети избеглице са Блиског истока како будзашто продају конзерве хране или ципеле.

Комесаријат за избеглице ради у оквиру Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, на чијем је челу Александар Вулин. Док страним држављанима, од којих огромна већина злоупотребљава право на азил које им дају Србија и остале европске земље, даје по хиљаду динара дневно за сваку особу, српски држављани који су примаоци социјалне помоћи могу да очекују од 6.000 до 8.000 динара месечно и то само они који су без породице (за сваког даљег члана породице, као што је брачни друг или малолетно дете, помоћ се нешто мало увећава). Ако живи у колективном смештају, који су у стању распадања, прималац социјалне помоћи из Србије добија 6.000 динара месечно (200 динара дневно у просеку), плус један бљутави оброк дневно. Црвени крст ове колективне центре посећује у најбољем случају једном годишње, поводом неког од великих празника.

Како је могуће да странци добијају од српске државе више него њени држављани? Одговор лежи у томе да се помоћ за избеглице дистрибуира преко Комесаријата који води човек лепљивих прстију, тако да је потребно у буџету приказати што је могуће већи расход, како би се више покрало. Одавно познати начин крађе уз помоћ игре великих бројева, као и “мртвих душа”, избеглица које су одавно отишле, али им се и даље дели новчана помоћ.

Милан Маленовић, Таблоид