Ако Влада Србије до 23. августа не покаже спремност да испуни свој део обавеза из Кровног споразума којим је са фирмом Сецурум Ељуитџ Партнер Интернатионал Лтд договорена изградња највећег соларног парка на свету, инвеститор најављује тужбу са одштетним захтевом од чак 160 милиона евра! Србији прети и исплата уговорних казни од 900.000 евра, јер је, осим обезбеђивања локације, заказала и у дозволама које је инвеститору требало да изда до 1. априла ове године.
Ова информација није са сатиричног портала Њуз нет, већ је део изјаве Алесио Колусија, извршног директора Сецурум Ељуитџ Партнер Интернатионал, страног фонда који је пре две године на велика врата и уз подршку надлежних министара дошао у Србију са најавом инвестиције вредне чак 1,75 милијарди евра!
– Ангажовали смо адвокатску канцеларију Бакер&Мцкензие која ће нас заступати пред Арбитражним судом у Лондону уколико спорови не могу да се реше мирним путем и уколико у наредних двадесетак дана не добијемо одговор од Републике Србије. Овим показујемо да наша компанија није дошла да оштети државу Србију већ да и даље оставља могућност за сарадњу, иако српска страна није испоштавала своје обавезе из уговора. Од надлежних у влади већ месецима чекамо да идентификује земљиште за почетак изградње соларног парка – тврди за “Вести” Колуси.
Како је дошло до потписивања Споразума који би стручњаци за енергију, само да су били на време консултовани, одбацили у старту, само је део питања који осликава сву неозбиљност у приступу страним инвестититорима и онима који се тако представљају, а да немају озбиљне референце за понуђени пројекат.
Доктор електротехничких наука и сувласник предузећа Енергџ Савинг Гроуп Слободан Ружић не крије чуђење што је српска страна потписала спорни споразум.
– Било је довољно питати неког из струке, неког из Електромреже Србије, па да се добије информација да је то технички и финансијски неисплатив пројекат. Ако би се већ градио соларни парк толике снаге онда би то било у земљама са много више сунчаних дана него што их има Србија, примећује овај стручњак. Он признаје да није чуо да постоје соларни паркови од 1.000 мегавата у свету, чак ни у сахарском подручју.
– Не кажем да је немогуће да се они изграде, али би са тако великом снагом додатно поскупели и отежали рад наше Електромреже – каже за “Вести” Ружић.
Почетком ове године у Министарству енергетике њега су у једном успутном разговору упитали за мишљење о амбициозном пројекту.
– Ја сам се крстио! Шта сам могао да им кажем осим оног што би им рекао сваки иоле познавалац соларне енергије, а то је да је то нереално и неисплативо – каже Ружић.
Он упозорава да, ако постоји казнена одредба у споразуму, да ће је странци сигурно искористи да туже Србију .
– Уколико су тако несретно потписали уговор, било би најпаметније да им доделе одговарајуће земљиште, јер нема никаве шансе да ће ова фирма да изгради постројење. Уверен сам да би одустали од парка јер не могу да нађу купца за тако скупу струју. Колико сам схватио, наша држава нема обавезу да купује ту струју, тако да не бисмо били на штети, избегли бисмо евентуално утужење, а они би после извесног времена одустали од пројекта – саветује Ружић.
Офшор мутљавине
Када смо покушали да сазнамо које су послове из области соларне енегије ови страни инвеститори реализовали у другим земљама, добили смо одговор да “њима такве рекламе нису потребне”. У Споразуму се може видети да је Сецурум Ељуитџ Партнерс Интернатионал Лтд
друштво регистровано на Малти (офшор зона) са оснивачким капиталом од 700.000 евра, док је њихова српска фирма ОнеГига Солар Парк Инцубатор д.о.о регистрована у Београду са оснивачким капиталом од 10.000 евра. Директор српског огранка био је Иван Матејак који је пре извесног времена напустио фирму “из приватних разлога”. На визиткарти Алесио Колусија, као седиште фирме се наводи Делавер, офшор зона у САД.
Хоће да препродају земљу
Након провере оснивача, заступника и повезаних предузећа исказана је основана сумња да је циљ овог посла био да се под повољним условима дође до површине од 3.000 хектара, која би била предмет даље препродаје и увођења у посао других фирми, тврде за “Вести” у Министарству енергетике.
Апсурдно је, међутим, да се тек након што су два српска министра потписала спорни споразум, кренуло са провером ко су инвеститори, да би антикорупцијски тим Министарства установио да “постоје индиције да је партнер државе у овом послу сличне аранжмане покушао да реализује са још неким државама, такође без успеха”.
Он подсећа да је соларна енергија најскупља и да се на тржишту цена једног киловата добијеног на соларни погон креће од 15 до 20 центи, што је тростурко више од киловата добијеног из класичних електрана.
Спекулације да се поменута фирма појавила баш у Србији да би имала приступ подстицајним европским фондовима демантују у Сецурум. Ни од саме Србије не могу да се овајде, јер држава даје подстицаје за врло мале соларне електране, укупне снаге до 10 мегавата, које се употребљавају у домаћинствима или болницама и хотелима.
Осим констатације да је цела прича веома неозбиљна, уредница сајта Енергџ обсервер, Сијка Пиштолова подсећа да што се тиче обновљивих извора енергије прсте често умеша и мафија, као што је био случај у Италији.
Министарки Михајловић за све крив Динкић
Садашња влада је овај пројекат преузела од претходне, тачније од бившег министра животне средине, рударства и просторног планирања Оливера Дулића који је са поменутим инвеститорима 15. маја 2012. потписао Меморандум о разумевању. Међутим, Кровни споразум у име Србије потписали су 26. октобра прошле године министарка енергетике Зорана Михајловић и министар финансија Млађан Динкић.
У Министарству енергетике, које би по природи инвестиције требало да буде превасходно надлежно, сада кривицу сваљују на одлазећег министра финансија, инсистирајући на томе да је он први потписник. У кабинету министарке Михајловић тврде да су они, као и Електорпривреда и Електромрежа Србије, имали примедбе на документ, али да су га “само на инсистирање Министарства финансија прихватили, јер је договор био да ће инвестиција бити реализована у једној од недовољно развијених општина!”
“Вести” су ексклузивно имале увид у Кровни споразум. У њему су прецизирани рокови који обавезују државу да инвеститору обезбеди земљиште од 3.000 ха на којем ће бити постављени соларни панели.
До 1. фебруара 2013. требало је да буде окончан јавни поступак доделе земљишта како би то земљиште инвеститор закупио најмање на 60 година.
У Министарству енергетике кажу да су понудили чак 30.000 ха на југу централне Србије, али инвеститор тврди да је од понуђеног одговарајуће свега 135,5 ха. У фебруару ове године, инвеститори су обишли површинске копове у Костолцу и Колубари који се више не експлоатишу и исказали спремност да на овом подручју инсталирају соларни парк. Министарка Михајловић им писменим путем одговара да Влада није званично понудила копове и да је “обилазак овог подручја био организован у друге сврхе”.
Вести