Један од скандала који потреса Америку последњих месеци допринео је расветљавању полуга моћи на Западу, о којима се одавно прича и пише.
Хилари Клинтон, у време док је била министар спољних послова САД (2009-2013), преко приватних рачунара је водила званичну преписку, што је забрањено, а затим све дигиталне податке понела са собом, после напуштања канцеларија. У току је објављивање многобројних мејлова које је примала и на које је одговарала. Свакако, много тога је остало забељено, али и оно што остаје је довољно занимљиво и поучно.
У мору материјала налазе се и примери који указују на образац потпуно неформалног али ефикасног начина доношења одлука на Западу, а у оквиру тога спомињу се и дугогодишњи посетиоци и зналци Београда и Србије Сорош и Лајчак.
Ђерђ Сорош, посланик још већих газда, поводом политичке кризе у Албанији 24. јануара 2011. шаље писмо Хилари Клинтон, тадашњем државном секретару (министру за спољне послове) САД и излаже јој конкретну ситуацију, проблем који је настао у демонстрацијама, и страдање три човека, те предлаже како да се проблем реши.
Наводи:
Верујем да је хитно потребно да се ураде две ствари:
Употребити сав значај међународне заједнице (мисли се наравно на Запад) за притисак на премијера Салија Беришу и вођу опозиције Едија Раму како би се предупредиле даље јавне демонстрације и давале помирљивије изјаве.
Именовати вишег европског званичника као посредника… (следи неколико редова историјата сукоба и краће анализе).
САД и ЕУ на овоме морају заједно да раде у пуном сагласју, међутим, због албанских европских аспирација ЕУ мора да предводи (акцију). Зато предлажем да се као посредници предложе људи попут Карла Билта, Мартија Ахтисарија или Мирослава Лајчака, све особа које имају јаке везе на Балкану.
Дакле, прво један берзански шпекулант и милијардер (Сорош), који има разрађену мрежу аналитичара и доушника широм света, позове америчку министарку спољних послова и изложи јој проблем у једној страној земљи (Албанији), објасни јој ситуацију (шта ће јој званичне службе када Сорош зна боље и брже) и онда каже шта да се ради. Ту је јасно да милијардер објашњава шефу америчке дипломатије шта и како, а на њој је да организује пудлице из ЕУ и каже им кога ће да именују, наводно као еунијског преговарача између политичких странака у Албанији.
Ситуација се даље развоја тако, што већ сутрадан у парламенту ЕУ, посланичка група Алијанса либерала и демократа за Европу, излаже садржај из Сорошевог писма – наравно, не наводећи извор – и тражи да Кетрин Ештон (као да се она нешто уопште питала) именује посредника за преговоре између опозиције и власти у Тирани.
Заиста већ 26. јануара, дакле два дана после Сорошевог мејла Хилари Клинтон, Мирослав Лајчак је као изасланик ЕУ разговарао са тадашњим председником владе Албаније Беришом а након тога и са опозицијом и криза се смирила.
Мирослав Лајчак, данас заменик председника владе и министар спољних и европских послова пријатељске нам Словачке, био је у Београду 19. јануара ове године. Пре него што пређемо на његову кључну поруку ваља се подсетити ко је тај човек.
Лајчак је једини високо позиционирани службеник Словачке који се интерно залаже за признање нарко-државе од стране Словачке и међу водећим је атлантистима у тој земљи. У новембру 2013. је организовао прву, додуше неформалну посету тзв. косовског министра спољних послова Братислави. Том приликом Лајчак, иако министар земља која не признаје албанско Косово као државу, састао се са Енвером Хоџајем (бивши Хоџић) у просторијама Атлантског савета, чији је Лајчак члан. Треба се подсетити да је Лајчак био амбасадор у Београду (2001-2005), затим Соланин (ЕУ фаза) изасланик за преговоре Црне Горе и Србије око будућности државне заједнице Србије и Црне Горе (2005-2006) што је успешно одрадио. Како видимо, он је и особа на коју рачуна осведочени филантроп и љубитељ Срба и Словена уопште Ђерђ Сорош.
У Београду, на Факултету политичких наука, Лајчак је причао о потреби нормализације односа са Косовом и Метохијом и друге ствари које су медији пренели. Оно што нису пренели, а што представља срж његовог излагања јесте да је приоритет сваког човека, не само политичара, у Србији треба да постане интеграција у ЕУ. Дакле, да више волимо Унију од маме, тате и деце. Када се тако поставимо, поручио је Лајчак, више нам ништа неће бити тешко. (Наравно ни издаја, ни предаја, продаја, како год то звали.)
После Тита ЕУ, а изнад ЕУ Вашингтерна. Изнад Вашингтерне глобални олигарси. Тако функционише данас Запад.
Слободан Јанковић, Новости
фото: АП
