СОРОШ: Исламска држава је открила Ахилову пету западног друштва – страх од смрти

• Немци су се за време Меркелове претворили у правог европског хегемона, али до сада их тај статус ништа није коштао, без обзира на то колико су неки Немци проклињали кредите намењене Грчкој. Савршено је очигледно да су Немци извукли највећу економску корист од стварања монетарне уније. Међутим, да ли ће Немачка преузети на себе одговорност, коју је преузела Америка 1945. године? На ово питање морају одговорити искључиво Немци
• Мађарски премијер Виктор Орбан се не слаже са водећом улогом Меркелове у Европи, уз то настоји и да подрије принципе на којима се заснива Европа. То се може упоредити са маказама: руски председник Владимир Путин напада ЕУ споља, а Орбан изнутра
• Забринут сам за човечанство. Можда мислите да претерујем, али целој нашој западној цивилизацији прети изумирање
• Може ли Грчка постати атрактивна за приватне инвеститоре? Не, све док остане у еврозони. Док год буде имала евро, Грчка никада неће бити у стању да се опорави од кризе, јер ће курс евра увек бити превисок, а она никада неће постати конкурентна
• Тренутним поверењем Кина ће моћи да се користити још око три године, али онда ће се суочити са једним од највећих изазова у својој историји

        РЕЋИ да је он „контроверзна фигура“ – значи, не рећи ништа ново. Ниједан други инвеститор на свету не изазива код људи тако контрадикторна осећања, као човек који је рођен у Мађарској и који се обогатио у Америци – Џорџ Сорош.

        Између осталог, он је познат као човек, који је за један дан зарадио милијарду долара на спекулацијама против британске фунте.

        Једно је сигурно: Европа му не да мира. Сорош је преживео холокауст а касније је побегао од комуниста. Ангелу Меркел је критиковао зато што је, по његовом мишљењу, својом претераном строгошћу током кризе у еврозони ризиковала уништавање ЕУ. Али њена политика гостопримства према избеглицама га је једноставно задивила. „Да ли је то она иста канцеларка“? – само на почетку се питао Сорош.

        Wirtschaftswoche: Господине Сорош, часопис Time је недавно изабрао Ангелу Меркел за личност године, уз то ју је назвао „канцеларом слободног света“. Да ли јој је тиме указано превише части?

        Сорош: Наравно да није. Ја и даље сматрам да је њена економска политика у Европи фундаментално погрешна. Али, она је за мене већ одавно неприкосновени лидер у Европи и самим тим лидер слободног света – нарочито отад се због украјинског конфликта снажно успротивила руском председнику Владимиру Путину. Пре тога сам је сматрао способним политичарем који обраћа превише пажње на резултате анкета. Али, по питању односа са Русијом јавно мњење јој је одједном постало потпуно небитно. Да, и након почетка мигрантске кризе, Меркелова је брзо схватила, да она може уништити ЕУ – прво слободне границе у Шенгенској зони, а затим и слободно унутрашње тржиште.

        Раније су Меркелову сматрали опрезном, а сада је одједном постала бескрајно одлучна. Многе Немце та чињеница нервира.

        – Лично, веома ценим ту њену одлучност – можда зато што ме она подсећа на мене из времена када сам био инвеститор. Наравно, сада постоји много разлога за забринутост. Све док год се ЕУ бори са кризом, она ће је само очврснути и направити још јачом. Али, проблем је што се она сада сусреће не са једном, већ са пет или чак шест криза истовремено.

        Хајде да набројимо: грчка криза, криза евра, криза у односима са Русијом, криза у Украјини, могућност „Брексита“ (излазак Велике Британије из ЕУ), миграциона криза. Шта није набројано?

        Треба додати и сиријски конфликт који је и довео до мигрантске кризе. Осим тога, озбиљно се заоштрила дебата о миграционој политици након терористичких напада у Паризу. А да ли ће се појавити још једна криза, зависи од Немаца.

        На шта конкретно мислите?

        Ако је неко у стању да спречи распад Европе, онда су то само Немци. За време Меркелове они су се претворили у правог европског хегемона, али до сада их тај статус ништа није коштао, без обзира на то колико су неки Немци проклињали кредите намењене Грчкој. Савршено је очигледно да су Немци извукли највећу економску корист од стварања монетарне уније. Међутим, хегемони би требало да брину не само о својим интересима, већ и о интересима оних који им верују. Међутим, да ли ће Немачка преузети на себе ту одговорност, коју је преузела Америка 1945. године? На ово питање морају одговорити искључиво Немци.

        Меркелову би то могло коштати канцеларске столице.

        – У контексту миграционе кризе – реч је о принципима. Како ми се чини, она је апсолутно свесна овог ризика. Лично, био сам веома дирнут њеним акцијама. Ја сам преживео рат, холокауст и комунисте, и сам сам био избеглица. Ја сам донирао милијарде долара како би претворио Европу у друштво отворено за све – јединствено у целом свету. С моје тачке гледишта, Меркелова делује сећајући се свог детињства у породици пастора и не-слободног живота у ДДР.

        Бавили сте се развојем демократије, пре свега у Источној Европи. Зашто је управо тамо мржња према избеглицама тако јака?

        – Мађарски премијер Виктор Орбан се не слаже са водећом улогом Меркелове у Европи, уз то настоји и да подрије принципе на којима се заснива Европа. То се може упоредити са маказама: руски председник Владимир Путин напада ЕУ споља, а Орбан изнутра. Видели сте, како је Орбан на недавном конгресу ХСУ (Хришћанско-социјална унија – политичка партија у Немачкој), заједно са Хорстом Зехофером (Horst Seehofer) нападао Меркелову?

        Али, не можемо постојањем само једног Орбана објаснити талас ксенофобије у Источној Европи.

        – Орбан – није једини. Јарослав Качињски (Jaroslaw Kaczynski), чија је странка управо победила на изборима у Пољској, има веома сличне ставове. Пољска, са етничке и верске тачке гледишта – то је једна од најхомогенијих земљама у Европи. Ако ће неко у католичкој Пољској, бити „други“, то ће бити муслимански мигранти. И Качињски је успешно током кампање те „друге“ представио ђаволима.

        ЕУ може применити санкције против влада Пољске и Мађарске. Да ли је ствар заиста тако озбиљна?

        – Власти обе земље теже ка некој врсти мешавине етничке и верске изолације мањина у циљу јачања сопствене власти. То ме подсећа на време између Првог и Другог светског рата, када су адмирал Хорти (Miklos Horthy) у Мађарској и маршал Пилсудски (Jozef Pilsudski) у Пољској покушали да ставе под контролу све демократске институције. Управо ка томе теже и актуелни владари.

        Шта заиста прети ЕУ споља?

        Важно је напоменути да су пре 25 година управо „сломљени“ СССР и ЕУ, која је била тек стала на своје ноге, представљали два велика савремена модела државне управе. Совјетски Савез је тежио уједињењу пролетера свих земаља, а ЕУ је тежила мирној интеграцији и развоју заснованом на принципима слободног и отвореног друштва.

        Сада су оба модела остала у прошлости?

        – На месту Совјетског Савеза сада је Путинова Русија, која поново има тенденцију да постане светска сила. А у Европској унији поново побеђују националистичке тенденције. Меркелова изгледа још увек верује у отворено друштво. Ка њему такође теже људи који се боре за демократију и слободу у Украјини. Међутим, ове вредности у данашњој Европској унији више не постоје. Да ли је могуће посматрати Европу као равноправног и добровољног партнера? Бојим се више не!

        Зашто сте одустали од берзанског посла?

        – То је прилично просто: ја сам забринут за човечанство. Можда мислите да претерујем, али целој нашој западној цивилизацији прети изумирање. Уз помоћ научног знања човека је ставио природу под своју контролу. Истовремено, он није увек у стању да контролише чак ни самог себе.

        Може ли Грчка постати атрактивна за приватне инвеститоре?

        Не – све док Грчка остане у еврозони. Док год буде имала евро, никада неће бити у стању да се опорави од кризе, јер ће курс евра увек бити превисок, а она никада неће постати конкурентна.

        Зар нисте забринути, да би се управо сада, усред кризе, у Великој Британији могао одржати референдуму о изласку из ЕУ?

        – Без Велике Британије ЕУ би постала много слабија. Уосталом, она је увек играла улогу својеврсне противтеже – самим тим што је њена економија много више тржишно оријентисана него француска економија.

        Али, већина Британаца изгледа жели излазак из ЕУ.

        – Само зато што се цела ова кампања око „Брексита“ води као обмањивање јавности. Велика Британија данас може „провалити“ најбољи посао у својој историји. Ова земља има приступ тржишту, на које одлази половина свих британских извоза. Истовремено евро-криза не утиче на њену економију. И излагати је опасности било би глупо.

        Европа – и цео свет – су довољно дуго могле да рачунају на убрзани раст Кине. Сада је он остао у прошлости?

        – Кина и даље остаје главна држава у свету. Она и даље располаже огромним девизним резервама и ужива поверење инвеститора. Они су сигурни, да ће режим суочен са толико изазова, пронаћи право решење.

        Да ли су ове предности довољно велике да би се спречио економски колапс?

        Нажалост, Кина сада сувише брзо „гори“ своје девизне резерве. Уз то, инвеститори постепено почињу да сумњају, јер је кинеско руководство направила много грешака. Довољно је споменути велике дугове банака и државних предузећа, или еколошке проблеме. Тренутним поверењем Кина ће моћи да се користити још око три године, али онда ће се суочити са једним од највећих изазова у својој историји.

        Многи оптужују председника Барака Обаму због претеране деликатности у односима са Владимиром Путином.

        – И они су апсолутно у праву. Обама је по сваку цену желео да избегне конфронтацију са Русијом. Међутим, он се је морао хитно и одлучно успротивити Путиновом мешању у сукобе на Блиском истоку, пре свега у Сирији. Може се рећи да је турски председник Реџеп Ердоган учинио Обами велику услугу, наредивши обарање руског војног авиона. Зато што је тада Путин моментално схватио да ће његово „играње ватром“ у Сирији имати негативне последице. И онда је изненада почео да се бави проналажењем политичког решења.

        Али, нажалост, сада ће бити врло тешко наћи било какво решење за ситуацију у Сирији, као и за борбу против терориста Исламске државе. Та групација је показала Ахилову пету западног друштва – страх од смрти. Они потхрањују тај страх и на тај начин покушавају да нас натерају да одустанемо од политике толеранције и отворености. Али, ако кренемо путем који заговара амерички републикански председнички кандидат Доналд Трамп (Donald Trump) – сами ћемо окренути воду на воденицу терориста.

        Обојица сте – милијардери, обојица живите у Њујорку. Да ли се знате са Трампом?

        – Пре много година, он ме је питао да ли желим да постанем главни закупац једног од његових небодера. Он је желео да ја одредим било коју цену. Али ја сам само рекао: „Ја то себи не могу приуштити“. Он је – опаснији од Џорџа Буша-млађег. Буш, је барем, посетио џамију после терористичких напада 11. септембра, како би показао свету да Америка неће водити рат против ислама. Трамп жели муслиманима да забрани улазак у САД.

        Превео. Срђан Ђорђевић

Факти