СПАЉИВАЊЕ РАЗУМА – приватизација Винче и изградња спалионице погубне по Београд

Данас смо на конференцији за медије објавили прву анализу “Уговора за јавно-приватно партнерство Града Београда за пружање услуга третмана и одлагања комуналног отпада” са приватним инвеститором, односно изградњу спалионице на депонији у Винчи. За мање од месец дана од потписивања уговора правни тим Иницијативе анализирао је више од 100 докумената која садрже 1198 страница.

Приватизација депоније у Винчи и изградња спалионице за град Београд доносе огромне финансијске обавезе које ће се катастрофално одразити на буџет града и комуналне трошкове грађана.

Како је прелиминарна анализа иницијативе Не да(ви)мо Београд показала, град се у наредних 30 година обавезао да инвеститору исплаћује преко 38 милиона евра годишње, што је у збиру око милијарду и 150 милиона евра јавних средстава које ће се одлити у касу приватног инвеститора. Ово је минимални износ у који треба урачунати и све пратеће инфраструктурне трошкове, којих није мало и који укључују повлашћен положај у производњи енергије. На крају, највећи терет овог “посла века”, сносиће крајни корисници, а то су управо домаћинства.

Економска рачуница

Иако се у јавности често истиче чињеница да ће страни партнер уложити преко 300 милиона евра, износ који се град Београд обавезао да плати инвеститору је неколико пута већи. Минимална пројектна плаћања Града Београда приватном партнеру су 38.278.910 € годишње, те пошто је сам уговор потписан на 25+5 година, то значи да Град Београд укупно плаћа: 1.148.367.300 €. То је минимални износ на који се Град обавезао и који ће у размери од 70% плаћати крајњи корисници, односно домаћинства.

На наведени износ треба додати и екстерналије које такође падају на терет грађана, између осталог:

– Откуп топлотне енергије и струје који ће се за првих 12 година вршити по повлашћеној цени која је 2-2.5 пута скупља виша него на међународном тржишту;

– Изградњу инфраструктуре за пренос топлотне енергије;

– Изградњу бране која спречава клизање постојеће депоније;

– Изградњу алтернативног приступног пута преко Великог села и Сланаца,

– Плаћање пореза на депонију након законских измена;

– Експропријацију и расељавања становништва са подручја;

– Изградњу додатне депоније за вишак отпада и регулисање санације опасног отпада;

Ова огромна улагања која град изводи имају за резултат сразмерно велику зараду приватног инвеститора, а штету по јавне финансије, остављају градски буџет са енормним директним и скривеним трошковима, а грађане са ценом третмана отпада и најмање четири пута већом ценом услуга.

Поред финансијског дела анализа је указала и на правно-процедуралне проблеме, као што велики број недостајућих делова и прилога уговора (нпр. прилози из којих се израчунавају плаћања), то да се Градско правобранилаштво није бавило анализом Уговора (јер по њиховом тумачењу превод уговора није у духу српског језика, нема печат судског тумача; садржи правне термине који нису у складу са домаћим правом и сматра да је бављење оправданошћу уговора у надлежности Секретаријата за финансије. Градски Секретаријат за финансије је дошао до закључка да Уговор нема утицај на градски буџет. Такође, у току процеса се и десила промена састава конзорцијума без одобрења органа Градске управе, иако конкурсна документаца одређују тај чин као услов за дисквалификацију.

Очекиване последице овако скандалозног уговора су да се са једне стране буџет Града Београда оптерећује фиксним трошком од 38.278.910 € годишње (који може бити и већи од тога) док се приватном партнеру поклања зарада која само од пласмана сортираног амбалажног отпада у наредних 30 година може бити 200.000.000 € (6.667.777 € годишње). Поред овога очекује се поскупљење рачуна грађана за одвожење смећа за четири до пет пута, уз укидање могућности отварања радних места у “зеленој економији”, као и додатно загађење ваздуха (летећи пепео, шљака као последица спаљивања).

Иницијатива Не да(ви)мо Београд је овом приликом упутила позив другим удружењима грађана, стручњацима из више области и осталим актерима да им се прикључе у дубљој анализи уговора и његових последица и најавила интернационалну подршку у даљим активностима оспоравања штетности уговора и борбу за заштиту јавног интереса.

На конференцији су говорили активисткиња и активисти НДМБГД: Ксенија Радовановић, Владимир Радојичић и Добрица Веселиновић

Нспм.рс