Оштра поларизација и јачање популистичких десничарских снага, главне су одлике превремених парламентарних избора у Шпанији заказаних за 28. април.
Према писању медија, ниједан изборни сценарио не би требало да значи повратак Шпаније у економску стабилност.
Британски “Фајненшел тајмс” пише да се Шпанија у недељу суочава са најширом изборном трком од обнове демократије после смрти Франсиска Франка 1975. и додаје да као “поносна модерна европска земља” откад је затворила поглавље диктатуре, сада “ризикује придруживање струји десног популизма који је раширен широм ЕУ и Запада”.
Превремени општи избори изазвани су падом мањинске владе Педра Санчеса предвођене социјалистима која је трајала једва девет месеци након рушења владе десног центра Маријана Рахоја на челу са његовом Народном партијом (ПП) због корупцијског скандала.
Разлози за напетости, према писању ФТ, леже у јачању шпанског национализма што је одговор на каталонски сепаратизам и неуспели покушај отцепљења од Шпаније, у последичном учвршћивању десног сентимента који Социјалистичку партију сматра узурпатором јер је на власт дошла уз помоћ каталонских посланика а не победом на изборима и у необузданој борби на десници где се Народна партија с новим руководством, плаши партије либерално десног центра, Грађани (Циудаданос), при чему се обе стале у одбрану од крајње десне партије Вокс (Воx).
Иако Шпанија није проблем за Брисел, који се бави Брегзитом, изборима за ЕУ, и има Италију као главни извор главобоља у јужној Европи, постоји одређена забринутост због питања као што су долазак великог броја миграната преко западног Медитерана и слаб допринос Шпаније главним дебатама о будућности евра.
Kао једна од највећих економија у Европи, Шпанија остаје једина држава чланица која је у стању да одржи корак са француско-немачком осовином и због тога ће морати да научи уметност изградње коалиција, било на холандски начин (с неколико странака) или на начин на који су то учинили у Португалији, где постоји конзервативни председник и левичарска извршна власт.
Портал Политико пише да је нови лидер Народне партије Пабло Kасадо, који је дошао на чело странке после бившег премијера Рахоја, направио оштар заокрет у десно представљајући се као једина алтернатива социјалистичком премијеру Санчесу, којег описује као претњу по земљу, криминалца, издајицу и пријатеља терориста и пучиста.
Британски “Економист” прогнозира да ће социјалисти победити на превременим општим изборима, али да ће се борити да формирају владу. Лист истиче да истраживања јавног мњења показују да ће – на трећим општим изборима у нешто више од три године – социјалисти, по први пут од 2008, бити највећа странка у земљи.
Супротно тврдњама деснице, указује “Економист”, Санчес сматра да су Шпанци мање љути и параноични, инсистира на разговорима с каталонским сепаратистима само у оквиру параметара устава, истичући да неће признати референдум о независности.
Блумберг наводи да постоје три могућа исхода за ове изборе и ниједан се не чини посебно алармантним.
Први је победа владајуће Социјалистичке партије, која у анкетама има око 30 одсто и могла би да формира коалицију уз подршку Подемоса и неких регионалних странака. Алтернативно, Педро Санчес, шеф странке, могао би се окренути према центру и покушати формирати савез с Грађанима, иако је њихов вођа Алберт Ривера то одбацио.
Друга могућност је десничарска влада коју би формирали Народна странка и Грађани уз подршку Вокса – као у Андалузији што, по оцени Блумберга, не би била катастрофа за шпанску економију.
Трећи потенцијални исход је да је политичка фрагментација превелика да би омогућила стварање владе, што би значило повратак на биралишта, можда већ на јесен. Уз оцену да би за главне кандидате било далеко боље да направе компромисни програм који ће подржати опоравак земље, Блумберг наводи да се економија ипак показала отпорном на одсуство јаке владе.
РСЕ
