Дугови Италије (у којој су, поред државног дуга, укључени и кредитна задуженост становништва и фирми) већ чине 259 одсто њеног националног бруто-производа. У Француској се тај проценат већ приближио 280 одсто. Притом дефицит буџета Италије достиже 3 одсто БДП, а Француске 4,2 одсто
ElEconomista.com подвлачи: „Италија и Француска у суштини немају просто економску, већ структурну кризу. У обе су зараде неподношљиво високе, тржиште радне снаге невероватно уско, а стандард се одржава спољним зајмовима. Појава евра само је погоршала ствари. Италија и Француска нису у стању да спрече сопствену кризу. Њихов бруто производ би морао да расте два пута брже него државни дуг да би се ситуација некако стабилизовала
ГРЧКА дужничка криза се намерно надувава јер служи за прикривање много већег проблема Европске уније и еврозоне, а то су Италија и Француска – оценио је реномирани шпански портал ElEconomista.com.
Текст са овим упозорењем објављен је под насловом: „Грчка и трикови Европске централне банке скривају реални проблем еврозоне” («Grecia y los ‘trucos’ del BCE ocultan el verdadero problema de la Eurozona»).
„Грчка је мала земља еврозоне са десет милиона становника, али је према њој усмерена таква пажња као да се ради о држави са 320 милиона људи.Италија и Француска имају више од 126 милиона становника, а оне су стварна опасност за стабилност еврозоне”- нагласио је ElEconomista.com.
Притом је подсетио да је први на овакво стање ствари указао аустралијски економиста индијског порекла Сатјажит Дас. У својој чувеној књизи „Трејдери, топови и новац”. А да је потом у коментару у Financial Times скренуо поново пажњу на проблем:
„Италија и Француска су створиле дужничку лавину која виси над Европском унијом. За обе те земље су карактеристични слаб прогрес у економији, раст незапослености и повећање броја сиромашних”.
Дугови Италије (у којој су, поред државног дуга, укључени и кредитна задуженост становништва и фирми) већ чине 259 одсто њеног националног бруто-производа. У Француској се тај проценат већ приближио 280 одсто. При том дефицит буџета Италије достиже 3 одсто БДП, а Француске 4,2 одсто.
Шпански портал сматра да проблемима Италије и Француске посебно треба придодати – незапосленост која у обе земље незаустављиво расте.
ElEconomista.com подвлачи: „Италија и Француска у суштини немају просто економску, већ структурну кризу. У обе су зараде неподношљиво високе, тржиште радне снаге невероватно уско, а стандард се одржава спољним зајмовима. Посебан проблем је што државни сектор у обе земље заузима крајње велики простор. Појава евра само је погоршала стање ствари у Италији и Француској”.
ElEconomista.com из свега извлачи закључак:
„Италија и Француска нису у стању да спрече сопствену кризу. Њихов бруто производ би морао да расте два пута брже него државни дуг да би се ситуација некако стабилизовала. Додуше, постоји и друга могућност: да смање дефицит државног буџета на 2 одсто бруто производа, али би то у садашњим условима било контрапродуктивно јер би само довело до смањивања темпа раста у тим земљама и повећало њихов буџетски дефицит”.
Симптоматично је да шпански портал Италију и Француску проглашава за ученике који су на контролном добили двојке, па покушавају да то сакрију од „родитеља”. Између осталог и тиме што упиру прстом у Грке и тврде да је код њих много горе.
Факти
