Српска православна црква је дискриминисана у земљама региона, став је Сабора СПЦ, који је после десетодневног заседања завршен 18. маја у Београду. Судећи по саопштењу СПЦ, најтежи положај цркве је у Црној Гори.

Анимозитет и дискриминација у односу на нашу цркву присутни су, у већој или мањој мери, готово свуда – у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а нарочито у Црној Гори, где је недавно потврђен антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о црквама и верским заједницама – пише у саопштењу које је потписао портпарол СПЦ владика бачки Иринеј.
Архијереји упозоравају да се поменутим црногорским законом “специјално и намерно дискриминишу епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе”.

Сабор указује и на покушаје насилног одузимања светиња у корист канонски непостојеће “Црногорске православне цркве” и претње световних власти да ће бити срушене црква на планини Румији и крстионица на Превлаци.

Владике су апострофирале и положај Охридске архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископа, клирика, монаха и верника, али им стално “над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења”. СПЦ поручује да је упркос таквом стању и даље за дијалог са тамошњом црквом, која већ деценијама пребива у расколу.

Подсетимо, пре неколико дана је из Истанбула, где столује васељенски патријарх Вартоломеј, стигла упозоравајућа вест да је Синод Васељенске патријаршије, прве у православном свету, одлучио да уврсти у разматрање захтев неканонске Македонске православне цркве и владе у Скопљу за решавање статуса.

Овај потез је протумачен као увод у још један удар на канонско устројство целокупне православне цркве, јер се отвара могућност да васељенски патријарх, мимо сагласности СПЦ, додели аутокефалност цркви у Македонији. Вартоломеј је већ повукао такав историјски потез, који је у СПЦ протумачен као нова шизма у хришћанству, када је у јануару 2019. године доделио томос – декрет о аутокефалности украјинском митрополиту, иако је православна црква у овој бившој совјетској држави налази под окриљем Московске патријаршије Руске православне цркве.

Отуд не чуди што се у саборском саопштењу са овогодишњег редовног мајског заседања истиче да је “највећи проблем Православне цркве данас црквени раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске патријаршије да тај проблем реши ‘преко колена’.

Нема промене става о Kосову
Дан раније, 17. маја, Сабор је у посебном саопштењу, потврдио оно што су многи знали и поред медијски бомбастично пропраћеног обраћања председника Србије Александра Вучића архијерејима СПЦ у паузи саборске седнице. Наиме, Црква је и након Вучићевог обраћања, када им је шеф државе предочио све проблеме у вези са преговорима око статуса Kосова и Метохије, а његов напор у преговорима похвалио патријарх Иринеј, остала на свом бескомпромисном ставу да је Kосово неотуђиви део Србије и да је било које решење које би водило подели, разграничењу или било ком виду одрицања за њу неприхватљиво.

Бољи с Ватиканом него са Румунима
Врх СПЦ је “изразио запрепашћеност и огорченост услед неканонских упада епископа и свештеника Румунске православне цркве у епархије СПЦ у источној Србији”. Судећи по саопштењу, СПЦ има више проблема у православном свету него са другим конфесијама, јер је истакнуто да су односи са Римокатоличком и Протестантском црквом, као и са Исламском заједницом Србије, “традиционално добри и коректни”. Изузетак су, како поручују са Сабора, “одређени кругови Римокатоличке цркве у Хрватској и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини”.