ПРВИ канала руске државне телевизије о емитовао је специјални прилог поводом петнаестогодишњице бомбардовања Србије и СРЈ.
ВОДИТЕЉ централне аналитичко-информативне емисије Првог канала Недељно време Ирада ЗЕЈНАЛОВА: Београд се присећа НАТО бомбардовања, разарања Србије и подршке сепаратистима.
Тачно пре 15 година, ноћу 23. на 24 март, НАТО је донео одлуку да казни Србију и подржи Косово. Видели смо вишедневна бомбардовања, стотине жртава и врло брзо признање независности Косова. Дан пре обележавања годишњице бомбардовања, у Београд је долетео известилац Европског парламента за Србију.
Он каже да је Србија свих 15 година глумила жртву и да је она у суштини неправна држава. Па да узалудно неко у њој очекује инвестиције и помоћ од Русије. Треба се оријентисати на Европску унију. Агенција Танјуг је објавила: „Што се тиче односа са Украјином, надамо се да ће Србија схватити о чему се ради и да ће заузети став близак Европској унији”.
Мој колега Јевгениј Баранов, покушао је да истражи зашто сада, догађаје од пре петнаест година, пореде са оним што се догодило у Украјини и Криму
Јевгениј БАРАНОВ, специјални дописник Првог канала: Прве бомбе пале су на Југославију касно поподне 24. марта. Током 78-даневног бомбардовања НАТО авијација имала је више од 35 000 авио налета, лансирано је и бачено више од 23 хиљаде бомби и ракета. Саопштено је да је основни циљ операције било принуђивање југословенских власти на мир и заштита албанског становништва на Косову.
Реални разлог бомбардовања било је упорно одбијање Београда да дозволи да на његову територију уђе војни контингент НАТО. Резултат: више од 15 одсто територије Србије било је окупирано, а на Косову се појавила највећа америчка војна база у региону. Све, почев од бомбардовања НАТО у пролеће 1999. и коначно, проглашењем назависности Косова у фебруару 2008. године догађало се уз кршење свих могућих међународних закона.
Познати српски новинар Мирослав Лазански, који се управо вратио са Крима у Београд, сматра да је садашња хистерија Вашингтона и Брисела, због догађаја у Украјини, за сваког непристрасног посматрача потврда да Запад не признаје никаква правила – ни међународна, ни она која је сам током последњих 15 година свету наметао силом.
Мирослав ЛАЗАНСКИ, војно-политички коментатор листа „Политика”: „Дух из боце пуштен је управо на Косову. Последњи камен из темеља међународног права избијен је када је Међународни суд у Хагу 2010. године потврдио да је једнострано проглашење наше покрајине законито. Зашто су сада толико револтирани ако се зна да су за 10 година уништили сам појам међународног права? Не разумем како могу да изусте да се налазимо пред опасношћу промена европских граница. Где су били пре 15 година када су готово 3 месеца аплаудирали уништавању читаве једне земље у центру те исте Европе?! Да ли разумеју?! Нека сада покушају да разумеју шта се тачно након 15 година догодило са Кримом!!!”
БАРАНОВ: Једном годишње, уочи Ускрса, Марија Тошковић и њена ћерка долазе у своје село Мердаре на самој административној граници са Косовом. До 10. априла 1999. године то је било велико село са неколико десетина кућа. Марија нам каже да су те ноћи сви рано легли. Прва експлозија је читаву породицу: саму Марију, њеног мужа и једанаестомесечну ћерку Бојану буквално збацила са кревета. Потрчали су у подрум. Последње чега се сећа било је како њен муж седи на степениицама и телом штити бебу…
Ево шта је остало од њихове куће. Девојка која је поред Марије није Бојана, њено име је Анђелка. Има петнаест година и вршњакиња је тог рата. Марија, коју је само чудо спасило, била је тада у осмом месецу трудноће. Откопале су их комшије док је још трајало бомбардовање. Муж који је давао знакове живота грлио је мртво дете, тако да је Бојана, тог пролећа, била најмлађа од осамдесеторо деце која нису преживела миротворну НАТО операцију.
Марија ТОШКОВИЋ: „Зашто је моја девојчица то заслужила?! Само што се родила! Само неколико дана пре смрти први пут је покушала да каже „мама”! Када помислим на људе који су доносили одлуку да нас бомбардују, не могу да разумем да ли су баш толико били без маште, да ли су могли да замисле како њихову децу неко бомбардује? Било је милион других варијанти да реше њихове проблеме, али су изабрали ту која мојој Бојани није дала било какву шансу да преживи”.
БАРАНОВ: Горан Петронијевић је познати српски адвокат који заступа интересе српских лидера у Хашком трибуналу. Он је пореклом из ових крајева који се граниче са Косовом. Марију је упознао након рата док је прикупљао доказе НАТО злочина током и одмах после бомбардовања Југославије. Непосредно пре смене власти у Београду 2000. године, он је као окружни судија био на челу судског већа које је осудило главне кривце тих догађаја. Међу окривљенима су председник САД Бил Клинтон, државни секретар Мадлен Олбрајт, премијер Велике Британије Тони Блер и командант НАТО за Европу Весли Кларк. Београдски окружни суд осудио их је 21. септембра 2000. године на двадесет година робије.
Горан ПЕТРОНИЈЕВИЋ, адвокат: „Нове српске власти које су дошле након свргавања Милошевића, још 2001. године су под притиском Запада укинуле нашу пресуду. Она се налази у архиву суда. Не верујем да ће доћи време да ова пресуда некоме затреба, али верујем да ће бити корисна за историју. Тада смо прикупили необориве доказе да цивилне жртве нису биле случајне. Ево вам бројке. Изгубили смо 543 војника и 138 полицајаца а погинуло је више од 2000 цивила – овај однос говори сам за себе. Пет цивила на једног војника!„.
Данас на петнаестогодишњицу почетка рата Горан Петронијевић је међу својим сељанима који се окупљају да би одали пошту погинулим од НАТО бомби. Главна вест је Крим. Људи који су 15 чекали и нису дочекали да кривци за погибију њихових комшија, пријатеља и рођака, као и за разарање и уништење њихове земље, буду позвани на одговорност, одушевљени су догађајима у далекој Русији. Овде, далеко од српске престонице, однос према ситуацији је веома једноставан.
НАТО и Запад који су у свом походу на Исток згазили њих и њихову земљу, коначно су добили по заслузи.
ПЕТРОНИЈЕВИЋ: „Људи, желео бих да наздравим за то што је наша братска Русија коначно повратила Крим! Надам се да ће доћи дан када ћемо и ми вратити Косово! Дај Боже да то урадимо! Очигледно је да је Велика Русија коначно схватила да смо ми 15 година били само припрема, а да је крајњи циљ свега била управо она. Нас су згазили јер нисмо хтели да будемо степеник на том путу. Да ли смо их задржали – показаће историја, али да смо их омели то је тачно! За Мајчицу Русију и Крим у њеном саставу!”.
Бомбардовање Југославије 1999. године за Русију је био крах свих спољнополитичких илузија о отвореном глобалном свету без сукоба и непријатељстава. Управо је пре 15 година почела озбиљна ревизија вредности као што су суверенитет и самосталност спољне политике. Добро смо научили лекцију коју смо добили на примеру Југославије.
У случају Крима, Украјина је упала у замку коју су САД и Европска унија постављале за друге.
Кад се право уништава силом настају „представе”. Живот на основу представа рађа преседане. И ако САД и земље Европе могу да бомбардују земљу у центру Европе без сагласности ОУН и да од Србије на силу одузму Косово – ко онда може да забрани Криму да се на основу референдума врати својој отаџбини Русији?!
Аутор: Јевгениј БАРАНОВ
Оригинал прилога гледајте на сајту Првог канала:http://www.1tv.ru/news/world/254810
Приредио: Горан ШИМПРАГА
Факти, Фејсбук репортер
