СПЕКТАКУЛАРНО ОТКРИЋЕ У СИРМИЈУМУ Из сремских њива ниче царска палата

АРХЕОЛОШКИ српско-аустралијски тим грозничаво копа у јари и прашини њива локалитета Глац на периферији Сремске Митровице откривајући легендарни комплекс палате римског цара Максимијана Херкулија. Кад је овог прослављеног војсковођу рођеног у сиромашној породици у античком Сирмијуму за савладара изабрао император Диоклецијан, овај је на имању, где су му родитељи били надничари, подигао велелепну палату, а свој град учинио престоницом западног дела царства.

Дуже од пола века су безуспешно српски, амерички и француски научници, вођени записима римских историчара, покушавали да на подручју Сремске Митровице лоцирају Максимијанову царску резиденцију.

Да је потрага најзад довела до циља показали су монументални остаци које је пре неколико дана, на дубини од око метар и по, открио научни тим који предводе др Стефан Поп-Лазић, из Археолошког института у Београду и професор Ричард Мајлс, са Универзитета у Сиднеју. Реч је о зидинама које опасују двориште дуго 400 метара и широко око 300 метара, а у њему се сада ископавају масивни темељи зграде.

– Реч је је огромној грађевини, палати која се простире на много већој површини од очекиване – говори професор Мајлс. – Посебно је изненађење то што смо у остацима открили три археолошка слоја градње, што показује да су на овом месту људи живели много дуже него што се мислило. Ово је несумњиво било веома значајно место у Сирмијуму.

Он истиче да је за истраживача старог Рима привилегија да раде на српским локалитетима и с нашим археолозима.

– Србија је земља с изузетном историјом, баштином и стручњацима. За истраживача Рима у време позне антике најважније место у Римском царству! Одавде долази највише царева који владају из овдашњих престоница каква је Сирмијум, изузетно значајан град и за историју царства и за развој хришћанства. Цареви који су одавде потекли били су чврсти људи, потекли из сиромашних слојева али с изузетним способностима, који су до владарског положаја дошли напредујући у војној служби – каже професор Мајлс.

Овај стручњак, који пре професуре у Сиднеју дуго година предавао на унивезитету у Кембриџу, захваљујући сарадњи с др Поп-Лазићем дошао је на идеју да се укључи у истраживање Сирмијума, који је римски историчар из 4. века, Амијан Марцелин назвао “славном и многољудном мајком градова”. О значају Сирмијума говори податак да је у њему рођено десет римских императора, а осам царева је боравило у граду од неколико месеци до пар година и одавде управљало империјом.

Та баштина је, нажалост, боље позната иностраној него српској јавности.

– Доласком аустралијских стручњака почела је нова епоха у истраживању Сирмујума, јер је професор Мајлс одмах рекао да га не занимају само научни резултати, већ једнако и конзервација и презентација оног што је пронађено. Неко ће се упитати зашто странци треба да нам откривају вредност наше баштине, али то је једноставно тако. Срећом, сад је дошло до великих промена, имамо велику помоћ и разумевање нашег министарства културе, а сарадња с реномираним стручњаком какав је професор Мајлс изродила је дугорочни међународни пројекат. О његовом значају говори и то што ће аустралијска министарка спољних послова током предстојеће посете Србији посетити наш локалитет – каже др Поп-Лазић.

До тада ће се много јасније видети комплекс чији се обриси и даље само назиру. Из земље провирују зидови дебели метар сазидани од цигала повезаних кречним малтером. Стручњацима ови фрагменти указују да су просторије палате могле да буду високе десетак метара.

– Грађевина је несумњиво имала резиденцијални карактер и била је врло луксузна. Специјалне опеке, које су приликом постављања на зид остављале слободан простор за циркулацију ваздуха, откривају да је зграда имала зидно грејање и вентилацију. Све то указује да је реч о палати неке изузетне личности, врло вероватно императора Максимијана Херкулија – каже др Поп-Лазић.

Досадашња истраживања Сирмијума извођена су махом у близини центра Сремске Митровице, где је утврђено постојање царске палате и стадиона-хиподрома, храма Јупитера, који је по величини трећи у Европи, осам ранохришћанских цркава… Актуелна ископавања на Глацу се изводе на простору који је до пре неколико дана био покривен непроходним жбуњем на рубу имању пољопривредног предузећа “Митросрем”, које је тешко страдало у приватизацијама.

– Иронијом судбине, остаци палате налазе се тик уз савремене рушевине штала и свињаца – каже др Поп-Лазић. – Овде има бар десет година посла за велики тим археолога рестауратора и конзерватора, јер је замисао да овде буде прави царски архео-парк.

Чишћење и складиштење пронађених предмета

АКВАДУКТ

СРПСКИ научници наглашавају да је Сирмијум ископаван деценијама, али да презентација открића археолога није била на нивоу њиховог значаја.

Није искоришћена ни јака међународна културна и научна сарадња седамдестих година, кад су на овом терену боравили амерички и француски археолози.

– Саме локалне власти су дуго биле незаитересоване за богатство које имају. Чак су доста тога и уништиле. На пример, велики аквадукт са Фрушке горе, који је миниран да би његовим циглама поплочавали сеоске улице. Сада се то променило. Ископавања више нису сама себи циљ већ заштита и представљање јавности остатака града који је једно време био престоница Римског царства – каже др Стефан Поп-Лазић.

ОД НАДНИЧАРА ДО ЦАРА

ЦАР Максимијан Херкулије је подигао палату на имању бившег римског војника, где су његови родитељи били надничари.

– То нам открива велику вертикалну проходност тадашњег римског друштва у коме син надничара може да стигне до царског трона. То је време војничких царева, једне изузетне групе људи који су служили у истим легијама на истоку, а међусобно су се позанавали и ратовали заједно и на крају су завладали царством – каже др Поп-Лазић.

Борис СУБАШИЋ, Новости.рс