Најстарија постојећа обавештајна служба на свету је она која служи одбрани круне краљице Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске – МИ6, а снабдева владу информацијама из иностранства. Основана је 1909. године да прикупља информације првенствено из царске Немачке која је постала велика претња јачањем своје морнарице.

У периоду пре и за време Првог светског рата, успешно су организовали мрежу својих агената како у самој Немачкој, тако и у свим суседним земљама, чак и у Русији. Временом је постала једна од најјачих обавештајних служби на свету, која своје шпијуне има свуда. Тек 1990. године службено су признали да постоје. А пре неколико година су професору историје Киту Џеферију дозволили приступ њиховој тајној архиви, али само у прве четири деценије рада, на основу чега је написао књигу.

Тако се јавност упознала са многим, помало и бизарним методама које су британски обавештајци користили у периоду од 1909. до 1949. године. Сазнало се да су се прерушавали у жене, да су за писање тајних писама користили и сперму, јер је најбоље невидљиво мастило, врло ју је тешко детектовати, а увек је доступна. У овом периоду агенти МИ6 нису само имали дозволу за убијање.

Два активна агента ове службе су 2006. године, уз дозволу надређених, дала интервју медијима по први пут. Потврдили су да постоји Q (Кју) који води технолошко одељење, као и да постоји директор кога зову Ц (Си), слично М у филму о Џејмсу Бонду. Свој живот су описали као гламурозан и разнолик, са мноштвом путовања и пустоловина. Успеха ове службе је било на претек. Свргавање Мохамеда Мосадека у Ирану 1953. године, заједно са ЦИА, био је само један у низу. Тајна служба Британије је током хладног рата убацио високопозициониране кртице у обавештајне структуре многих источноевропских земаља, укључујући и СССР, наводно учествовао у хапшењима и ликвидацијама бројних непријатеља владе у Лондону, одиграо кључну улогу у свргавању са власти либијског лидера Гадафија, спречавање читавог низа бомбашких напада ИРА и исламиста.

Двострука шпијунажа

Међу највећим тајним службама света налазе се и руска, немачка, француска и кинеска. Међу највећим успесима Кинеза је што су успели да у ЦИА убаце преводиоца Ларија Ву-Тај Ћина којег су регрутовали 1944. године, а откривен је тек 80-их. Катрина Леунг, која је сакупљала новац за републиканце, 2003. године откривена је као двоструки агент, радила је и за ФБИ и за Кинезе. У успехе француских обавештајаца сврстава се што су пре ЦИА знали да ће Совјети извршити инвазију на Авганистан, затим извођење државног удара 1979. у Централноафричкој републици, разбијање највеће совјетске мреже за индустријску шпијунажу на Западу, али и бројне операција ослобађања талаца у Ираку. Моћна шпијунска агенција Немачке ради на више од 300 локација у земљи и иностранству, и има око 6.000 људи под командом. Русија има две обавештајне агенције које оперишу у иностранству, једну војну и једну цивилну.

Без обзира на моћ коју у обавештајним круговима има британски МИ6, шпијунажа је игра у којој увек побеђује израелски Мосад. Главне дужности ове службе су сакупљање обавештајних података, тајне операције и борба против тероризма, али и довођење у Израел Јевреја из оних земаља које забрањују имиграцију у ову државу. Мосад је јеврејској држави својом шпијунажом омогућио да опстане и победи у сваком рату који је водила. Њихове информације и кртице у египатским, јорданским и сиријским структурама омогућиле су комплетан увид у њихове војске и циљеве 1967. године, због чега их је Израел до ногу потукао за само шест дана.

Неки од других крупних успеха су довођење из Аргентине у Израел нацисте Адолфа Ајхмана 1960. године, атентат на летонског нацисту Хербертса Цукурса 1965. године, откривање Хезболаховог агента у Сједињеним Државама, евакуација Јевреја из Босне током рата и из других земаља, и упозорење упућено ЦИА августа 2001. године да ће Ал Каида извршити велики терористички напад на Америку. Само месец дана касније десио се 11. септембар.
Огромну моћ има и америчка ЦИА, једина независна обавештајна агенција у САД. Циљеви су јој борба против тероризма, развијања нуклеарног и другог оружја за масовно уништавање, контраобавештајна борба, сајбер-шпијунажа. По захтеву председника, ЦИА такође спроводи тајне активности и тактичке операције у иностранству. Заслужни су за први државни удар у Ирану 1953. године, многе у Средњој и Јужној Америци, до убиства Осаме Бин Ладена, којим се руководило из њихове базе у Авганистану, али нису знали ништа о планирању напада на САД 11. септембра.