Спискали смо четири милијарде евра

Србија је по иностраним донацијама у милијардама евра током протеклих 16 година “црна рупа”, јер видљивог напретка презадужене земље и стандарда грађана нема. Непознаница је и како су и где потрошене те огромне паре. Више од три милијарде евра бесповратних средстава стигло је из фондова Европске уније за свеукупне реформе, а до 2020. је у плану још по 200 милиона годишње. САД су донирале око 680 милиона, Немачка 350 и Кина више од девет милиона евра, док је Светска банка са 1,5 милијардом подржала инклузивни развој и отварање нових радних места.

Продаја српске имовине странцима која је достигла 27 милијарди евра, према речима експерта за инострана улагања Милана Ковачевића, требало би још више да забрине. Али, како истиче овај стручњак, забрињавајућа је и нетранспарентност власти када је у питању новац којим располажу.

– Грантове, донације, поклоне, како се већ зове та бесповратна помоћ, прати чудан развој правног система, због чега не знамо како се троши. Претпоставка је да увећава личне приходе не само наших људи, већ и странаца који учествују у додели тих средстава, па произилази да се то обавља на штету грађана који као нешто добијају, а у ствари не добијају – појашњава Ковачевић за “Вести”.

Кредити “до гуше”

Српске власти су у приличним дуговима. Узето је по милијарду долара 2014. и 2016. од Уједињених Арапских Емирата, а само до 2014. се на српском списку нашло 230 кредита. Од Светске банке и Европске банке зајмљено је пола милијарде евра, а од Русије 500 милиона долара.
– Највећи проблем високе камате које су у просеку пар пута веће од привредног раста и достижу четири до пет одсто – указао је Милан Ковачевић.

Он као највећу болест свих српских власти истиче нетранспарентност коју, истиче он, странци нажалост не кажњавају због сопственог интереса.

– Нетранспарентност се види на бројним примерима. Рецимо на који се начин одлучивало да се пензионерима исплати по 5.000 динара једнократне помоћи или како се у предизборној кампањи оде у блатњаво село и хитно наручи изградња пута. Те закључке Владе нисмо видели и немају покриће у закону, али власт и иде на карту да што мање примењује прописе, јер тако има већу арбитрарност – објашњава Ковачевић како се власти лако провлаче кроз прописе и одлуке држе у сопственим рукама, што за последицу има процват корупције.

Забрињавајућу ситуацију компликује података да је јавни дуг крајем јануара ове године износио 24,8 милијарди евра, што је више од 3.300 евра по глави једног становника.

У протеклих 16 година Европска унија је рецимо само у реформу наше енергетике уложила више од пола милијарде евра, у образовање 86 милиона. Јачају се институције, инфраструктура, прекогранична сарадња.

– Велики приоритет ће бити заштита животне средине, на пример што се тиче нових објеката за пречишћавање отпада и отпадних вода – навео је Мајкл Давенпорт, шеф Делегације Европске уније у Србији.

Ово је трећа година како је нашој администрацији указано поверење да сама управља делом фондова Европске уније. Одговорна је да сваки динар буде утрошен баш онако како је то планирано.

– Србија на врло ефикасан начин користи ова бесповратна предприступна средства – истиче Давенпорт.

Сачувати струку

Европска комисија указује на то да Србија у државним институцијама мора да задржи стручњаке који знају како се користе фондови Европске уније.
– Неопходно је да ти капацитети и даље јачају, као и да се људи који раде у државној управи на тим пословима мотивишу да ту и остану и да се усавршавају – наглашава Ксенија Миленковић, директорка Канцеларије за европске интеграције.

Д. Декић – Вести