Спољни дуг Србије на крају фебруара био 26,7 милијарди евра

БЕОГРАД – Спољни дуг Србије био је на крају фебруара 26,7 милијарди евра, што је повећање од 5,2 одсто током тог месеца, објављено је у новом билтену Института за тржишна истраживања (ИЗИТ).

Однос спољног дуга и бруто домаћег производа Србије је око 89 одсто, што је изнад границе уласка у зону високе задужености од 80 одсто.

Такво померање укупног спољног дуга било је очекивано, јер су у фебруару емитоване хартије од вредности на домаћем и страном тржишту, чиме је прикупљено 1,17 милијарди евра.

Такође, повлачењем средстава по основу одобрених кредита за инфраструктурне пројекте дуг ће се у надолазећем периоду увећавати.

Донекле олакшавајућа околност јесте што се за потребе пуњења буџета на међународном финансијском тржишту добијају повољније позајмице него у претходном периоду и тако ствара простор да се новим зајмовима врате неповољнији дугови из претходног периода.

Међутим, без суштинских реформских захвата у јавном сектору, само се одлаже “експлозија” укупног, не само спољног него и унутрашњег дуга, што би Србију могло увести у ситуацију сличну Грчкој, оценили су у ИЗИТ-у.

Спољни дуг јавног сектора је крајем фебруара износио нешто више од 13,3 милијарде евра и за чак 9,4 одсто био је виши него у децембру прошле године.

На месечном нивоу, спољни дуг државе је увећан за читавих 11,4 одсто, што указује да је даље задуживање јавног сектора било главни покретач раста спољног дуга Србије.

Утолико пре, ако се има у виду да је спољни дуг приватног сектора крајем фебруара износио близу 13,4 милијарди евра и за 0,3 одсто на месечном, односно 1,2 одсто био нижи у односу на стање с краја децембра 2012. године.

Тиме су се по креирању укупног спољног дуга поравнали јавни и приватни сектор. Наиме, јавни сектор у назначеном месецу учествује са 49,9 одсто, а приватни са 50,1 одсто у формирању збирног спољног дуга Србије.

Пошто и у наредном периоду треба рачунати са додатним задуживањем државе, како за потребе попуњавања буџета, тако и за потребе инвестирања у саобраћајну и енергетску инфраструктуру, али и за потребе развоја пољопривреде, то ће, без икакве дилеме, држава бити та која ће преузети и званично лидерску позицију у креирању укупног спољног дуга земље, навели су у ИЗИТ-у.

Танјуг