Укупан спољни дуг Србије крајем августа износио је скоро 26 милијарди евра, што је за 0,5 одсто мање него претходног месеца, и за један одсто више у односу на стање с краја 2012. године, наведено је у новом билтену Института за тржишна истраживања (ИЗИТ).

До смањења спољног дуга Србије на месечном нивоу дошло је због благог смањења дуга и у јавном и у приватном сектору.

У јавном сектору са достигнутих 12,96 милијарди евра, спољни дуг је био нижи за 0,6 одсто, а у случају банака и предузећа са износом од 13,02 милијарде, нижи за 0,4 одсто.

То је, према оцени ИЗИТ-а, благо сезонско снижење када су потребе за кредитима мање, и привреде због мањег обима пословања и грађана због годишњих одмора, али и саме државе.

“Овај интермецо, у условима нереструктуриране привреде, посебно јавног сектора, биће кратког даха, тако да у следећим извештајима можемо рачунати са растом укупног спољног дуга, примарно индукованог преко државе, која ће морати да улази у нове дужничке односе преко емитовања хартија од вредности и склапања нових кредитних аранжмана”, оценио је ИЗИТ.

Главну ноту у расту спољног дуга Србије давао је јавни сектор, чији спољни дуг је повећан за чак 6,3 одсто у односу на стање с краја прошле године. Насупрот томе, приватни сектор је креирао спољни дуг у висини од 13,02 милијарде, што је за 3,8 одсто мање него крајем 2012. године.

Да је држава главни покретач раста укупног спољног дуга земље показује и податак да је у односу на стање из 2008. године, спољни дуг јавног сектора крајем августа ове године порастао скоро двоструко.

То је условило да удео државе у стварању укупног спољног дуга порасте са 30,9 одсто крајем децембра 2008. на 49,9 одсто крајем осмог месеца 2013. године, тако да су приватни и јавни сектор скоро изједначени у креирању спољног дуга Србије.

Нема сумње, да ће због потребе за сервисирањем раније преузетих кредитних обавеза, Србија морати додатно да се задужује, тако да ће јавни сектор учествовати натполовично у стварању укупног спољног дуга земље.

Србија је високозадужена земља са односом укупног спољног дуга и БДП-а од 83,1 одсто, а граница уласка у зону високе задужености је 80 одсто. То потврђује и податак да је однос отплате дуга према укупном извозу производа и услуга на износио 27 одсто, а граница за улазак у “зону црвене лампице” је 25 одсто, навео је ИЗИТ.

Новости