Прети криза спољне ликвидности када кредити стигну на наплату у 2013. и 2014. години, упозорава Стојан Стаменковић
Задуживање као најуспешнија активност Владе Србије и даље се наставља па је спољни дуг Србије на крају септембра износио је 23,9 милијарди евра што је за 1,03 милијарде евра више него пре само месец дана. У расту спољног дуга предњачи држава чији се дуг иностранству у претходном тромесечју повећао за 1,1 милијарду евра или пет одсто. На крају септембра дуг државе иностранству износио је 10,4 милијарде евра, а у односу на исти месец прошле године повећан је за 1,6 милијарди евра.
Док држава убрзано товари дуг на леђа наредних генерација – привреда се раздужује па је дуг предузећа смањен за 197 милиона евра у претходном тромесечју. Другим речима, на сцени је нето одлив капитала из привреде према иностраним банкама, јер отплата кредита превазилази износ нових кредита који фирме добијају из иностранства. Предузећа се задужују и по све неповољнијим условима, па је тако просечна каматна стопа повећана за 1,1 процентни поен на 4,8 одсто у просеку док се, у исто време, све теже долазе до дугорочнијих кредита. У претходном тромесечју, према анализи Народне банке Србије, рочност је смањена са просечних седам година и девет месеци на четири године и осам месеци.
Од силних економских проблема у којима се налази Србија, отплата спољног дуга могла би постати један од највећих у наредне две, три године. Иако, према подацима НБС, и даље нисмо презадужени јер је однос спољног дуга и БДП-а 75,6 одсто, а критична граница износи 80 одсто, велике суме доспевају на отплату 2013. и 2014. године.
Прете девалвација, инфлација, стагнација
Стојан Стаменковић, координатор истраживања у МАТ-у, упозорава да ће финансирање дуга бити све теже јер ће се наставити нето одлив капитала из Србије по основу кредита, па остаје једино да уђе довољно инвестиција у Србију да покрију платнобилансни дефицит.
“До 2008. године имали смо много бржи раст дефицита текућег рачуна који је усмераван у потрошњу. Другим речима, продавали смо предузећа и сва средства су ишла у потрошњу. Сада, независно од кризе из Европе, нама долази период високог доспећа кредита из тог времена. Стопа сервисирања дуга, или однос отплата за главнице и камате у односу на приходе од извоза, код нас је достигла 35 одсто. У теорији и пракси сматра се да је критична граница 25 одсто, која сме да се пређе само једну, две године. Ми чак и да имамо прилив инвестиционог капитала опет морамо да имамо негативан кредитни прилив бар до 2015. или 2016. године да би ту стопу сервисирања дуга спустили на 25 одсто. Поред тога, сад имамо и кризу у Европској унији, па ће бити још већег раздуживања привреде. Ако и инвестиције не буду довољно високе да попуне тај одлив капитала, а због кризе је то могуће, мораћемо да правимо трговински суфицит. То значи велику депрецијацију динара, што ће повући високу инфлацију и направиће се спирала курса и инфлације. Да би се то зауставило биће неопходан стабилизациони програм, а то значи привредну стагнацију. Неће бити ни привредног раста ни већег запошљавања”, сматра Стаменковић и додаје да се то већ дешавало у СФРЈ.
Према процени економиста окупљених око МАТ-а бруто домаћи производ ове године по свему судећи биће свега 1,5 одсто, мање и од наниже кориговане пројекције ММФ-а од два одсто.
Садашња власт оставља велике дугове
Професор Млађен Ковачевић, члан Научног друштва економиста указује на податак да је Србија за првих девет месеци ове године исплатила око три милијарде евра на име главнице и камата што је 12,5 одсто БДП-а. Колико је та величина битна за Србију најбоље се види када се упореди са прирастом БДП-а ове године од 1,5 одсто.
„Апсолутна сума потрошена на отплате ануитета већа је од прираста БДП-а за осам до 10 одсто. Према индикаторима задужености, ако је прираст БДП-а мањи од отплата по основу спољног дуга, земља је презадужена. То значи да ако пресуше славине у иностранству, ако садашњи дугови не могу да се рефинансирају, земља мора да троши супстанцу на отплату дугова, а потрошња грађана и инвестиције морају да се смањују“, објашњава Ковачевић и додаје да је други важан показатељ – стопа сервисирања дуга где је горња граница 25, а у Србији износи 35 одсто.
Ипак, када домаће институције сврставају Србију у средњезадужене земље оне само гледају однос спољног дуга, који се обрачунава по курсу по коме је евро потцењен, према БДП-у који је изузетно прецењен због инфлације, објашњава Ковачевић.
Он напомиње да се само на отплату камата годишње потроши око 1,5 одсто БДП-а, што значи да сва нова вредност направљена у Србији за годину дана одлази на плаћање камата.
„Садашња власт оставља велике дугове и одмах могу да кажем, тешко будућој власти. Извоз ће се вероватно смањити, јер тешко је очекивати да остане на овом нивоу. Такође, држава ће учинити све да сервисира дугове, али ће то морати по знатно вишим каматним стопама, па докле траје“, истиче Ковачевић.
Аутор Милош Обрадовић
Извор Балканмагазин, 7. децембар 201.
