Статистички подаци показују да у досадашњем делу године увоз расте брже од извоза, али то никога не забрињава. Ни стручњаке, ни креаторе економске политике. Јер, структура увоза је таква да не доминира роба широке потрошње, што би био сигнал за узбуну, већ инпути за производњу. То је свакако добар сигнал јер указује да су се инвестиције интензивирале.
Иван Николић, сарадник Економског института, каже да тенденција да увоз расте брже од извоза постоји од краја прошле године, али да то није забрињавајуће. Највише се увозе репроматеријали, сировине, капитална опрема, другим речима све оно што се уграђује у производњу и робу која се извози.
– Нажалост, наша привредна структура је таква да је увоз доминантнији од извоза. Добро је, међутим, што се покривеност увоза извозом не погоршава и што износи стабилних 76 до 77 одсто. Битно је и што се не нарушава салдо текућег платног биланса и који, с нивоом од пет одсто бруто домаћег производа, није висок нити забрињавајући. Робна размена је само једна компонента спољнотрговинске размене, а када се уврсти и размена услуга, попут туризма, интелектуалне својине, у коју се рачуна ИТ сектор који има одличне резултате, слика је много боља. Другим речима, иако спољнотрговински резултати, мерени робном разменом, нису савршени ипак нису предмет веће забринутости – сматра Николић.
Према подацима Републичког завода за статистику укупна спољнотрговинска робна размена Србије порасла је 10,5 одсто у периоду јануар-септембар 2018. године у односу на исти прошлогодишњи период, на 28,06 милијарди евра. Извоз је у овом периоду порастао 7,7 процената, и износио је 12,12 милијарди евра, док је увоз робе имао вредност од 15,94 милијарде, што је повећање од 12,8 процената међугодишње.
Дефицит у робној размени износи 3,81 милијарду евра, и већи је 32,5 одсто него у истом периоду 2017. Увоз робе покривен је извозом са 76 процената, што је мање у односу на исти лањски период када је износио 79,6 одсто.
Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине, 34,3 процента, а у увозу Београдски регион, 46,2 одсто.
У укупној спољнотрговинској робној размени Србије земље чланице Европске уније имају удео од 63,7 посто. Појединачно по земљама, највише робе извезли смо у Италију – 1,53 милијарде евра, док смо највише увезли из Немачке – 2,16 милијарди. Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 1,45 милијарди евра. Извоз Србије у земље ЦЕФТА износио је од јануара до краја септембра 2,10 милијарди, а увоз 658,9 милиона евра. Покривеност увоза извозом је 320,1 одсто.
Највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења – БиХ, Црном Гором и Македонијом, а од осталих земаља највећи је суфицит са Румунијом, Бугарском, Словачком, Хрватском, Италијом, Великом Британијом, Шведском и Словенијом.
Највећи дефицит је у трговини са Кином и Немачком.
Месечни подаци за септембар показују да је извоз робе порастао 1,5 процената у односу на исти месец прошле године, на 1,38 милијарди евра, док је увоз износио 1,78 милијарди, што је повећање од 10,7 одсто.
Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс
