Саветник за агропривреду у Економском институту у Београду Миладин Шеварлић рекао је да од трговинског рата Русије и Европске уније Србија, уместо очекиване користи, има штету, а трговина са Русијом смањена је за петину.
Русима можемо да продамо само воће и поврће, али је и то извезено мање него што се очекивало
Шеварлић сматра да највеће шансе за извоз у Русију имају произвођачи воћа и поврћа, меса и млека, уколико се успе у ревитализацији домаћег сточарства, али да је за то потребно константно додатно улагање у сектор пољопривреде у наредних три до седам година. Према његовим речима, за то је неопходно формирати логистичке центре, преко задружног сектора и ту производњу усмерити на захтевно и велико руско тржиште.
Шеварлић је за РТС рекао да се као разлози за штету коју Србија трпи због трговинског рата Русије и ЕУ наводе пад рубље, скок долара, јефтинија нафта у свету, мања тражња за увозним производима у Русији и додаје да је једино код пољопривредно-прехрамбених производа забележен раст извоза од скоро шест одсто, што је такође мање од очекиваног.
Он сматра да проблем није у количини и стандарду, када се извози у Русију, него у недостатку инвестиција, релативно малом аграрном буџету и неорганизованости породичних пољопривредних газдинстава, због урушавања задружног сектора привреде.
Пољопривредници нису на време обевештени за сушу
Кукуруз спржен због суше
Шеварлић је истакао да суша дугорочно није изненадила, јер је деценијама присутна тенденција пораста просечне годишње температуре.
– Краткорочно мислим да су прогнозно-извештајне службе подбациле, требало је да благовремено обавесте пољопривреднике, али и друге, да нас чека дугорочни и врели талас – сматра Шеварлић.
Инвестиције у систем за наводњавање је основни проблем, јер примарну мрежу наводњавања никада не граде пољопривредни произвођачи, него држава, која омогућава приступ изворима водоснабдевања и обезбеђење извора енергије, истакао је Шеварлић.
Велику сушу Србија је, како је подсетио, имала и 2012. године и тада је речено да је штета била милијарду евра што је више него да је уложено у системе за наводњавање.
Он је указао да се процене овогодишње штете крећу од двадесетак процената до минимум 40 одсто, када је реч о приносу кукуруза, а код шећерне репе и соје биће још већи подбачај.
Говорећи колико ће то утицати на цене меса и млека на јесен, Шеварлић је навео да цене неће само зависити од приноса, већ и од увоза и слободног протока робе из ЕУ и од трговинског рата са Русијом, али и од куповне моћи потрошача, јер ће и ако буде робе, уколико не буде купаца, цене морати да падају.
Он је поручио да влада мора да испуни законске обавезе о минималном аграрном буџету од пет одсто и да се постара са банкарским сектором да обезбеди средства за извозне програме. Шеварлић је додао и да ће Србија кукуруза увек имати довољно да задовољи потребе.
Танјуг
