“Сада, руској дипломатији остаје да рашири руке, каже што-шта пристојно о сувереној вољи Београда и, следећи Румунију, пожури да на пречац призна суверено Косово”, пише коментатор руске агенције Регнум

“Капитулација Србије”, каже руска агенција Регнум, сугеришући већ у наслову да после споразума Београда и Приштине руска дипломатија нема више избора, “остаје јој да рашири руке и призна суверено Косово” (http://www.regnum.ru/news/polit/1651161.html#ixж2РБдОд0НМ). “…Споразум Косова и Београда је очигледни промашај дипломатије Смољенске плошчади”, закључује Регнумов европски посматрач Дмитриј Сјомушин, наводећи како су “после избора Николића” руски дипломати градили утисак “о тобоже посебним односима са српским руководством, које у својој спољној политици има и руски вектор”.

На пречац признати Косово?

“Сада, руској дипломатији остаје да рашири руке, каже што-шта пристојно о сувереној вољи Београда и, следећи Румунију, пожури да на пречац призна суверено Косово”, пише Регнумов коментатор.

Преговори у Бриселу вођени су иза завесе добро чуване дискреције, прекинуте тек 19. априла, лаконским саопштењем Кетрин Ештон:

“Преговори завршени. Споразум потписан од шефова обе владе.” Одмах затим, пред новинарима је био Хашим Тачи – који је изјавио да је “споразум, парафиран од представника две државе, де јуре сам по себи признање Косова од стране Србије”, наводи руски хроничар. “Србија се одриче контроле над северним енклавама и признаје независност Косова”, тумачи тај новинар.

Новинар подсећа да су српско-албански преговори вођени од новембра 2012, да је њихова “критична тачка” био осми наставак и да је тај наставак окончан без резултата, 13. априла 2013. Он каже да је почетни циљ објашњаван “нормализацијом односа”, после одлуке Косова да уз подршку Запада једнострано изјави независност према Србији. Хроничар подсећа да Србија пре тога није имала контролу над покрајином, с обзиром да је “Косово окупирано трупама НАТО” – и да је “главно спорно питање преговора био статус северних области Косова, настањених Србима”.

Акција Берлина и Вашингтона

Судбина енклава везаних уз Београд, са 50 хиљада ту настањених Срба, испречила се као препрека на путу разговорима о “нормализацији односа”, наводи аутор. “Београду енклавама контролише тзв. паралелне институције, укључујући полицију, а такође болнице и школе. Паралелне структуре финансирају се из будзета Србије, која де фацто на такав начин остварује свој суверенитет над делом самопроглашено независног Косова. Косовски Срби иступају категорички против било какве сагласности која их одваја од Србије. Београд је пристајао на признање независности Косова, уз услове српским аутономним крајевима, налик босанској варијанти”, објашњава руски новинар својеврсну пат-ситуацију, после које је уследио сконцентрисани дипломатски притисак Запада у правцу пробоја.

Гледано из угла аутора текста, у првом плану иницијативе према Србији била је ЕУ, са емисарима који су Београду говорили “о последњем тренутку” за помак у преговорима и о “датуму” за Србију – али одлучујуће потезе повлачили су у међусобној координацији Берлин и Вашингтон.

Демонстрација непопустљивости

У уторак 16. априла, у освит још једног изласка на сцену у Бриселу преговарача Београда и Приштине, у Берлин је дошао министар иностраних послова Косова Енвер Хоџај – на разговор са немачким министром Гвидом Вестервелеом. На прес-конференцији, Вестервеле је онда још једном поновио “да је измирење услов присаједињења ЕУ”.

“Али то није била порука Косову, колико Србији. Берлин је поново демонстрирао непопустљивост у односу према Србији и условну подршку Косову. Вестервеле је рекао: ‘Сагласност на почетак преговора са Србијом о придруживању ЕУ, коју би она желела да добије овог лета, значајно ће каснити ако она не постигне споразум са Косовом.’ Немачка је на себе преузела иницијативу за вођење политике ЕУ у земљама Западног Балкана. Тврдокорни став Косова у преговорима са Србијом ојачава то што је Немачка инсистирала да преговори с Косовом о ‘споразуму стабилизације и придруживања’ почну независно од резултата преговора са Србијом”, пише руски хроничар.

Хроничар даље каже: “САД, ЕУ и Немачка заступају да подела Косова може дестабилизовати друге пост-југословенске државе, такве као Македонија и Босна. САД искључују и план ‘размене’ контрола – Београда над Косовском Митровицом , Приштине над Албанцима Прешева и Јужне Србије. САД, Европска унија и Немачка одлучили су у сваком случају да Београд притисну још и непоколебљивом позицијом Приштине. Као резултат, преговори су у сваком кругу пропадали, али трговина се без обзира на то продужавала”, каже агенција Регнум.

Предаја у дестој рунди

“Преговори су указивали на несагласност у српском руководству, што је Косоваре надахњивало да буду чврсти у одбрани својих позиција. У среду, 17. априла завршило се без резултата. Београд су упозорили последњи пут да, не буде ли договора с Приштином до понедељка 22. априла, неће бити ни давања Србији датума за почетак преговора јуна ове године.”

Дотле, у Европском парламенту у Стразбуру, чланови парламента су већ 18. априла “гласали за резолуцију о интеграцији Косова са преосталом Европом”.

Преговори Србије и Косова продужени су, како је Ештон рекла, “у последњем минуту”, 19. априла. “И српско руководство је предало Косово тог истог ‘последњег минута’. Почела је десета рунда на којој је споразум постигнут.

Текст споразума о нормализацији односа између Србије и Косова још је непознат. Саопштава се само да су Дачић и Тачи постигли споразум о функцијама српских општина на Косову (… ). Међутим, у Бриселу су саопштили да се српска делегација, по окончању преговора са Косоварима, упутила у штаб НАТО, где ће се претресати питања отсуства српских оружаних снага у северном делу Косова и гаранција безбедности косовских Срба. Генерални секретар НАТО, Андрес фог Расмусен је још ујутру 19. априла, пре почетка преговора Дачића и Тачија, изјавио да је НАТО спреман да преузме на себе неопходне функције у случају сагласности Београда и Приштине. Све то значи да ће полицијска контрола над српским енклавама прећи на континегнет НАТО КФОР, а тек некада касније, од њих Косоварима”, обавештава руски Регнум.

Петар Поповић

Балкан Магазин

обрада: Србија данас