Пред нама је нови удар на потрошачки џеп. Како пишу домаћи медији, млечни производи, смрзнуто и конзервисано поврће, топли напици и сокови, као и средства за негу лепоте су само неки од производа који ће почетком новембра добити нову, вишу цену.

Када су у питању млечни производи, већина сирева поскупеће чак за 10 одсто, док ће прерађено и смрзнуто поврће имати нову, вишу цену за чак 20 одсто. Топли напици, међу којима је и топла чоколада биће скупљи за 15 одсто, а сокови појединих произвођача у просеку за шест до 10 одсто. Када су у питању производи за негу лепоте, њихово поскупљење ће бити незнатно, око два одсто.

Професор економије, Млађен Ковачевић каже за “Ало!” да је непијатно изненађен како цене пољопривредно – прехрамбених производа све више расту, с обзиром да је пољопривредна производња ове године била изузетно добра и да је остварила раст од 15 одсто.

– Посебно је ван сваке економске логике да цене расту ако знамо да су плате и пензије смањене, трговина може да повећава цене али би на крају могла да остане кратких рукава. А још ако је пољопривреда остварила висок раст, као што јесте, то значи да цене пољопривредно – прехрамбених производа треба да падају – истиче он и додаје:

– Трговци користе повећање цене горива и електричне енергије као изговор за поскупљења. То је психолошки ефекат, инфлаторна очекивања расту и она доприносе да се повећавају цене и кад треба и кад не треба.

По речима економисте Љубомира Маџара поскупљења засигурно нису изазвана повећаном тражњом.

– Свакако није реч о повећању куповне снаге грађана. На једној страни имамо трошковни притисак, због цене струје која расте, али и поскупљења горива јер транспортни трошкови улазе у цену сваког производа. А на другој, код нас је доста присутан моменат монопола, па људи који имају прилику да путују у иностранство виде како су наши производи скупи у односу на оне у другим земљама – каже Маџар.