„Спремите се за дуго, врело лето финансијског хаоса, банкарска криза тек почела“

Швајцарски регулатори бацили су нитроглицерин на глобални финансијски пожар спасавањем „Креди Свиса“ и успут починили бесрамну експропријацију, пише британски „Телеграф“.

Збрисавши обвезнице „Креди Свиса“ вредне 17 милијарди долара, регулатори су банкарско тржиште у Европи учинили потпуно неподобним за инвестирање. „То практично значи да је банкарска криза чији смо сведоци протеклих седмица, отворила ново поглавље“, каже економиста Рас Моулд из „Еј-Џеј Бела“.

Фонд за капиталне инвестиције „Инвеско АТ1“, који откупљује дугове банака попут „Барклиза“ или „Креди агригола“ пао је за 18 поена на берзи након што су инвеститори видели услове спасавања „Креди Свиса“. Фонд се мало повратио када је Европска централна банка поручила да се тако нешто неће поновити у еврозони.

„Телеграф“, међутим, пише да када догори до ноката, лакше је обрстити стране фондове који купују ове инструменте него уништити деоничаре, у овом случају Швајцарце који могу да утичу на политику.

Оправдање за продају „Креди Свиса“ за седам процената књиговодствене вредности и испаравања њених обвезница је да је банка била у већем проблему него што се претпоставља. Раздвојити политику овога је тешко, али свеукупна епизода нам говори да је глобално монетарно пооштравање већ нанело више системске штете, наводи лист.

Чини се да су регулатори открили гомилу неоткривених губитака. „Капитал економикс“ наводи да драконски услови „присилног брака“ са УБС-ом сугеришу да „значајан део имовине ‘Креди Свис’ од 570 милијарди долара може бити или умањен или се сматра да постоји ризик да постане оштећен“.

Оно што је шокантно је да би велика и историјска глобална банка могла да се распадне за неколико дана, чак и ако дубља трулеж лежи у успореном извлачењу депозита током много месеци. „Креди Свис“ је имао веће резерве капитала од већине глобалних банака. Испоставило се да је то било бескорисно, пише „Телеграф“.

„Банка је све до принудне продаје имала довољно капитала. До протеклих дана имала је и велику ликвидност. Смањење ликвидности проузроковано је испаравањем поверења са тржишта“, рекао је Клајв Хорвуд из званичног форума монетарних и финансијских институција.

На исти начин су муњевито девастиране четири америчке банке. „Силикон вели банка“ (СВБ) у Калифорнији изгубила је 42 милијарде долара депозита за један дан.

Редослед финансијских потреса пре краха „Лиман брадерса“ 2007. године – Исландске банке, „Бер Стернс“, „Нордерн Рок“ – у поређењу са садашњим делује готово као песма. Наша инстант дигитална култура је убрзала механизме модерног управљања банком, оцењује „Телеграфов“ колумниста Амброј Еванс-Причард.

Преовлађујући наратив је да је СВБ била превише изложена америчком технолошком балону и ризику од подизања каматних стопа, и превише се ослањала на велике неосигуране штедише. Ово је донекле тачно, али се таквим објашњењем избегава веће питање.

„СВБ је била добра банка. Радила је оно што је требало да ради: инвестирала је у хипотеке и обвезнице“, каже професор Лари Котликоф са Универзитета у Бостону.

Ништа није било у реду са кредитним портфолијом СВБ, наводи „Телеграф“. Испуњавали су своје обавезе. Одлучили су да оставе вишак депозита у обвезницама ради чувања. Али је онда технолошки балон, надуван после пандемије ковида, пукао а са њим и банка јер није била адекватно заштићена од вртоглавог монетарног пооштравања Федералних резерви САД.

Пожар у СВБ-у је угашен уз хитну гаранцију свих неосигураних штедиша банке. Али то поставља веће питање. Шта је са осталих осам билиона долара неосигураних депозита у америчком банкарском систему? Да ли су имплицитно осигурани или не?

„Републичка банка“ је такође била суочена са повлачењем депозита и у помоћ су јој ускочиле велике банке са 30 милијарди долара. То није помогло, наводи „Телеграф“ и додаје да су цене акција ове банке пале за додатних 30 одсто.

Током три дана прошле недеље, Фед је повећао хитне зајмове различитих врста из скоро ничега на 318 милијарди долара.

„Да то ставимо у контекст, то је далеко озбиљнија криза ликвидности него на почетку пандемије и није далеко од врхунца финансијске кризе од 437,5 милијарди долара средином октобра 2008. Ово је веома озбиљна криза у банкарском систему“, рекао је Пол Ешворт из „Капитал економикса“.

Паралелно са тим, Федерална банка за стамбене кредите је искористила амерички трезор за 250 милијарди долара ликвидности како би ублажила акутни стрес међу регионалним банкама и банкама у заједници.

Ова спасавања су постала неопходна јер амерички финансијски систем не може да издржи темпо раста каматних стопа и Федовог квантитативног пооштравања.

„Тренутна каматна стопа је имала драматичне ефекте на профитабилност и профил ризика банака“, рекао је Мартин Груенберг из ФДИЦ-а.

Све док Џером Пауел из Феда мисли да је његов главни задатак да угуши инфлацију – што је, сматра „Телеграфов“ аналитичар претерано, пошто контракција новца већ подразумева да ће се инфлација спустити са закашњењем – банкарска криза ће наставити да ескалира и шири.

Сада смо заглављени у овом „врлом новом свету“, наводи лист. Централне банке су прешле са френетичног стварања новца у периоду 2020-21. до марша монетарне смрти 2023. године, са свим кључним мерама новчане масе која трепери црвеним упозорењима у Америци и Европи.

Најбоље чему се можемо надати је контролисано тврдо слетање, али за то је потребан прекидач. У најмању руку, Фед би требало да заустави свој циклус раста каматних стопа и обустави квантитативна пооштравања док се раст новца не опорави. Европска централна банка би требало да престане да се удара у груди док не буде јасније колику је штету већ нанела.

Да ли ће и један и други реаговати на време? Вероватно не. Централни банкари тек треба да признају да је понуда новца опасно покварена. Зато се припремите за дуго вруће лето финансијских проблема док не схвате поруку, поручује „Телеграфов“ економски коментатор Амброз Еванс-Причард.