СПС кадрови ојадили Галенику за 200 милиона евра

Да ли је и колико рецепт Саше Радуловића, министра привреде, ефикасан у решавању проблема државних губиташа, биће показано најпре на примеру „Галенике”. Укупне обавезе (краткорочне и дугорочне) фабрике лекова достигле су готово 200 милиона евра, а сам министар је већ неколико пута најављивао да ће проблеме овог и свих сличних предузећа решавати на тај начин што ће повериоци постајати власници. Односно, како је он то рекао, доћи ће до конверзије потраживања у капитал. Конкретно, то значи да би они којима „Галеника” дугује постали њени власници.

Да ли је то изводљиво?

Банке које су, уз државу, највећи повериоци „Галенике”, за сада се јавно не изјашњавају о томе да ли желе да постану власници дела ове фирме, а стручњаци су скептични када је реч о Радуловићевом рецепту за ову фабрику лекова. Наглашавају да повериоци немају разлога да прихвате конверзију у капитал оних зајмова „Галенике” за које је држава гарантовала. Они ће сасвим сигурно бити враћани парама пореских обвезника, а ради се о 85 милиона евра.

– До сада није забележен ниједан већи случај конверзије дугова банака у капитал, те остаје велико питање како ће се ово решење спроводити у пракси. Банке вероватно не би желеле да буду мањински акционари јер неће управљати компанијом, а велико је питање да ли овај комплексни пројекат може да буде успешан – сматра Ненад Гујаничић из брокерске куће „Вајзброкер”.

Милутин Николић, директор консултантске куће „Цитадел” коју је пре неколико година Влада Србије ангажовала као саветника у приватизацији „Галенике”, сматра да, уколико замисао о претварању потраживања у капитал успе, фабрика може бити атрактивнија потенцијалним купцима. Што се тиче великих губитака, Николић истиче да су их изазвала два главна разлога.

– Одлагање приватизације увек је криво за овакво гомилање дугова. Прелазак у приватно власништво нема алтернативу. Са друге стране, читаво то тржише је колабирало и због неликвидности су многе веледрогерије доспеле у проблеме – објашњава Николић.

Да банке неће бити претерано одушевљене тиме да своја потраживања претворе у власништво над „Галеником”, сматра и Милан Ковачевић, консултант за страна улагања.

– Али, у супротном исте те банке позајмице „Галеници” сматраће ненаплативим потраживањима, а то је онда њихов расход у књигама. Зато је тешко дати одговор, већ треба ићи од банке до банке и видети тачна потраживања која има свака од њих – наводи Ковачевић, додајући да је најгоре да све остане као до сада, јер овакву „Галенику” нико неће хтети.

У сваком случају, уколико успе у својој намери да реструктурира „Галенику”, министар Радуловић планира приватизацију ове фирме у којој држава тренутно има 85 одсто власништва. Пре неколико дана изјавио је да новац од будуће продаје 20 одсто акција „Галенике” не би завршио у буџету, већ би се пласирао у развој производње те фабрике.

Он за „Галенику” предвиђа и излазак на берзу, како би била доступна

„свим грађанима Србије и инвестиционим фондовима”.

Влада Србије је 25. новембра дала сагласност за покретање поступка приватизације фармацеутске компаније „Галеника”.

—————————————————————————–

Дугови „појели” компанију

Према подацима од краја октобра, дугорочне обавезе „Галенике” износе 15,6 милијарди динара, што је око 136 милиона евра. Губитак изнад висине капитала био је око 65 милиона евра. Што се тиче краткорочних обавеза у које спадају обавезе из пословања или оне по основу ПДВ-а, оне су према билансима овог предузећа 31. октобра достигле 62 милиона евра. Међутим, у овој групи обавеза најопасније су краткорочне финансијске обавезе и оне износе 1,8 милијарди динара, што је око 15,5 милиона евра, а тај новац се готово по правилу користи да се премосте проблеми ликвидности, и најчешће се добија по високим каматама. Све ово значи да су дугови „појели” ову компанију.