ФИРМА Новице Тончева, председника општине Сурдулица и члана Председништва СПС, „Тончев-градња“ добила је 3. јула, на тендеру који је расписало Министарство здравља, посао реконструкције Интернистичке болнице у здравственом центру у Краљеву, вредан 87,5 милиона динара (767.438 евра). Ова вест узбуркала је јавност јер су министарка здравља Славица Ђукић Дејановић и Тончев – страначке колеге.
Министарка је оправдала резултат тендера тврдњом да је изабрана најбоља понуда и да нико „не сме бити хендикепиран само зато што припада одређеној политичкој опцији“. Тончев је рекао да је свако учешће на тендеру, па и ово, уредно пријавио Агенцији за борбу против корупције.
Од августа прошле године до овог лета „Тончев-градња“ пријавила је Агенцији учешће на 69 тендере који су расписале државне институције. Посао је добила у 17. И док су прошле године то махом биле реконструкције школа и геронтолошких центара, ове године су добијали и „крупније залогаје“.
Тончев је, рецимо, добио тендер за радове на Продајној галерији Београд, на Косанчићевом венцу, за изградњу трафо-станице на кардиохирургији у Нишу, за адаптацију скупштинске сале у Босилеграду, реконструкцију зграде општине Дољевац, изградњу цркве у Клокочевцу, доградњу градске пијаце у Неготину, а у јуну и већи посао за Управу царина. Радио је и за Клинички центар Ниш и на адаптацији нефрологије Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.
ТАЈНЕ ЋЕРКЕ-ФИРМЕ
ДРЖАВНИ функционер по ступању на дужност мора да пренесе управљачка права у својој фирми, али задржава власништво и остварује добит. Закон, међутим, не тражи да они пријаве своје „ћерке фирме“, па многи управо преко њих добијају милионске послове.
– Тачно је да је „Тончев-градња“ пријавила учешће у овом тендеру. Фирме у којима функционери имају удео изнад 20 одсто, и које учествују у јавним набавкама које расписују државни органи, обавезне су да пријаве своје учешће и да нас обавесте о исходу тендера. Ако дођемо до сазнања да фирма није пријавила учешће, иницирамо покретање прекршајног поступка – каже Александра Костић, портпарол Агенције за борбу против корупције.
Агенција је за три године поднела само девет прекршајних пријава. У њиховом регистру пријављене су само 34 функционерске фирме које су пословале са државом, и то махом у власништву „нижих функционера“. Од познатијих имена ту су Економски институт и ЕКИ инвестмент, сувласништво вившег министра Александра Влаховића, „ДГ комп рачунари“, власништво Дулићевих, и „Трећа петолетка“, власништво посланика НС Младена Грујића.
– Број функционерских фирми које учествују на тендерима далеко је већи од пријављеног. Очигледно да Агенција реагује само на основу пријава или написа у медијима, а не покреће прекршајне поступке као резултат редовне контроле – каже Немања Ненадић из Транспарентности Србија.
Он наглашава да функционери који имају фирме не треба да буду дискриминисани, али они морају да поштују закон о јавним набавкама:
– Када су у питању функционерске фирме, посебно би требало контролисати да услови тендера не буду прилагођени профилу те фирме. Ако се нико не жали на резултате тендера, то може бити сигнал да је тендер намештен за функционера.
У пракси ствари нису баш тако ружичасте. Контроле су спорадичне и махом по пријавама, а функционерске фирме су у старту повлашћене јер неретко добијају кредите и банкарске гаранције под повољнијим условима.
Новости
