Срамна улога вд Дејана Ристића, новокомпонованог београдског УСТАШОИДА!

Дејан Ристић, вршилац дужности директора Музеја геноцида у Београду, на пречац је стигао на ово место. До тог тренутка остао је упамћен као министар културе, са лептир машном и карираном кошуљом, углађен на западноевропски начин, по фризури и осталој гардероби. И његови манири, виђени пред камерама, такође су говорили о западноевропском лику лица које одише уљудношћу. Међутим, испоставило се да је он један најобичнији фолирант и као историчар и као вд директор.

Јавност у Србији је разгалио својим историчарством, а јавности у Хрватској је приложио необично чврст разлог за велику радост. Установио је да у Јасеновцу није страдало више од стотињак хиљада Срба. У односу на ону цифру која се налази у свести већине Срба, ова цифра је лакше подношљива за потомке вршилаца тог великог злочина, али и за њихове менторе, Немачку, Енглеску, Америку, Ватикан.

Пре него што наведем разлоге ове морбидне игре вд Дејана Ристића (па да је и последица саме преписке са васкрслим Марком Краљевићем, а не са повјесничарем Ивом Голдштајном), да малчице завиримо у књигу „Ватикан, Католичка црква и југословенска власт 1941 – 1958“, Драгољуба Р. Живојиновића.

На страни 19. пише: „Средином августа, бивши конзул у Београду, Карл Ренкин, обавестио је Хала да се говорило да је у НДХ убијено 120.000 Срба“.

Ово је било у месецу августу 1941. године, а НДХ, тојест „израз повијесних тежњи Хрвата“, почело је да постоји 10. априла исте године. То значи, за пет месеци „израз повијесних тежњи“ је поклао 120.000 Срба.

На страни 21. исте књиге пише: „У току краљевог боравка у САД, стигао је извештај амричког конзула из Цариграда о убијању и страдањима Срба у НДХ и Војводини. Конзул их је оценио као запањујуће (под наводницима у оригиналу). Процењено је да се број убијених у првих шест месеци 1942. године кретао између 400.000 и 700.000 људи“.
Оно јесте да се ту убрајају и мађарски злочини по Војводини, али обратимо пажњу: то је у периоду првих шест месеци 1942. године. А Независна држава Хрватска, тојест израз повијесних тежњи Хрвата трајао је још непуне ТРИ године.

Илустрације ради наведена књига Драгољуба Живојиновића овај извештај допуњава навођењем места где су носиоци повијесних тежњи Хрвата вршили покоље Срба, на страни 24.: Глина, Вргин Мост, Војнић, Двор на Уни, Костајница, петриња, Карловац, Сисак, Огулин, Врбовско, Грачац, Оточац, Кореница, Удбина, северна Далмација, Босанска крајина, Славонија, посебно Бјеловар, Пакрац, Новска, Окучани, Нова Градишка, Славонски Брод, Славонска Пожега, Херцеговина, централна Босна и Срем. О озбиљности, обимности и темељности овог извештаја чине целине са својим насловима: „Масакр Срба у Хрватској“ (са сликама) и „Крваве руке католичког клера у Хрватској“.

Да ли вас именована места покоља Срба потсећају на Републику Српску Крајину?

На страни 38. се сусрећемо са делатношћу америчког и енглеског дипломате при Ватикану, када су сазнали да ће, будући у Риму, Анте Павелић, иначе с врха „израза повијесних тежњи Хрвата“, тојест НДХ, тражити пријем код папе, предузели посебне кораке да то онемогуће. Ватикану су испоручили ед мемоар, да се зна с ким имају посла: осим што је за њега дословно речено да се „сматра краљеубицом или организатором краљевог убиства“, истиче се да је до данас (октобар 1942. године) „режим у Хрватској, на чијем се челу налазе он и усташе био одговоран за убиство око 600.000 Срба“.

Обратите пажњу: то је установљено октобра 1942. године, а до краја рата преостало је још две године и пет месеци, укупо 29 месеци. Па ако су носиоци израза повијесних тежњи за првих пет месеци, од априла до августа 1941. поклали око 120.000 Срба, колико су онда од октобра 1942. па до краја рата поклали Срба? И да не листамо даље књигу Драгољуба Живојиновића.

Има морбидност у овом игрању цифрама, ништа мање од оне коју је установио вд. На неком другом месту, пре неку годину рекао сам понешто о бројевима како их Срби доживљавају и шта они значе за њих. То овде не бих наводио. Не могу.

А може ли поменути историчарски фићфирић, тојест вд Дејан Ристић, да оспори само ове чињенице, веома озбиљног историчара Драгољуба Живојиновића, историчара којим сваки Србин треба да се поноси? Осим ако није вд.

У овој игри цифрама учешће је узела и државна телевизија, са најважнијег канала, да је то напросто отужно. Међутим, тиме се потврђује оно што сам начуо. Извор нећу именовати, али дословно ми је речено: Александар Вучић ради на томе да се драстично умањи она цифра која следи уз епицентар „израза повијесних тежњи Хрвата“ а који је нама познат под именом Јасеновац. Разлог Вучићевог настојања је да тиме задобије наклоност Хрвата за подршку на путу у Европску заједницу.
Огавно!

Срђан Воларевић / Васељенска