Председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре поводом убиства Оливера Ивановића поново је искористио прилику да се обрачуна са политичким неистомишљеницима, али и новинарима, које је најбруталније извређао.
Председниково обраћање је у стручној јавности оштро критиковано због коришћења епитета попут “јадници, несрећници и бедници”, а највише због ситуације у којој је овакав говор био потпуно непримерен.
На конференцији је у негативном контексту поменут председник НУНС-а Славиша Лекић, који за Данас каже да уместо да обраћање јавности посвети сенима ликвидираног Оливера Ивановића, Александар Вучић је направио комеморацију поводом 2.000 дана сопствене власти.
– И ову трагичну (не)прилику, говорим о убиству, не о јубилеју, озрачио је својом поганом реториком о јадницима, бедницима и лоповима који не мисле исто као и он о поводу и мотиву за убиство Оливера Ивановића. Говорио је и о туристичкој понуди Ниша. О томе како неће да говори колико је учинио за Оливера и његову породицу а то је – много. Срамотно, и за једног Николу Селаковића а камоли председника државе. И сви су му други били криви, па и твитераши, укључивши мене – каже Лекић.
Према његовим речима, највећи проблем Србије, у овом тренутку, јесте чињеница да је најмоћнијем човеку земље, “попут некакве менталне тетоваже, у мозгу истетовирана – вечита борба против унутрашњих непријатеља”. Додаје да тенденцију да се уклони Ивановић није измислио он, већ је о томе говорио сам Оливер Ивановић.
– “Још нису пуцали на мене, али ко зна. Није ни то искључено. Мислим да би то било погрешно, не верујем баш у такав сценарио…”, говорио је. Па, било је оних који не мисле да је то погрешно. Погледајте спот, уосталом, о Оливеру Ивановићу који је Пинк емитовао пред изборе у Косовској Митровици, изјаве градоначелника Горана Ракића, несрећног машиновође Марка Ђурића… – истиче Лекић.
Програмски уредник Независног друштва новинара Војводине Динко Грухоњић Вучићево обраћање јавности оцењује као далеко испод границе доброг укуса.
– Од фикуса који додаје папире у облику премијерке, која по Уставу има значајно већа овлашћења од председника државе, до сијасет увреда, етикетирања… Био је то још један више него неваспитан наступ особе која себи допушта ама баш све и свашта. Али, то је Вучић, одувек и заувек: милитантни радикал који маше “поузданим папирима” и “Лауферовим сазнањима”, чак и у тренуцима када је убијен један човек – истиче Грухоњић за Данас. Он додаје да Вучићу то није први пут, али да би било добро да буде последњи.
– Користити ванредну прес конференцију, злоупотребљавати атентат на човека против кога су његови чауши колико јесенас водили језиву кампању пред локалне изборе на Косову, за нападе на опозицију и људе који имају храбрости да преко друштвених мрежа критикују његову свевласт, заиста је испод граница елементарне људскости – наглашава Грухоњић. Његов генерални утисак о Вучићевом обраћању на конференцији јесте да је реч о још једном покушају застрашивања.
– Као да грађани ове земље нису већ довољно престрашени чињеницом да је убијен Оливер Ивановић, човек од интегритета и политичке и људске храбрости. Но, страх се зачас претвори у бес и може лако да се обије о главу ономе ко га сеје. Сетимо се само Слободана Милошевића. Уместо што плаши и наставља да антагонизује Србију, било би лепо да смо од Вучића чули ко су ти мафијаши који харају севером Косова, а о којима је причао покојни Ивановић, какве су то криминалне структуре у спрези са безбедносним структурама из Србије на северу Косова, ко пали људима аутомобиле по северној Косовској Митровици, каква сазнања има о томе, где су папири… – каже Грухоњић. Наш саговорник сматра да те одговоре нећемо добити, “док год је Вучић на власти”.
Главни и одговорни уредник НИН-а Милан Ћулибрк каже за Данас да га реторика председника Србије не изненађује, али да су његове конференције мучне због тога што новинари нису у могућности да постављају питање и да на њих добију адекватне одговоре.
– Упечатљиво ми је остало последње питање које је поставила колегиница из Инсајдера, где он уместо да одговори на постављено питање буквално рекао: “Знам ја шта сте ви хтели, сад ћу да објасним људима шта сте хтели да питате”. Зашто питања морају да се тумаче, уместо да се на њих конкретно одговара – пита Ћулибрк. Додаје да је легитиман одговор да нема коментар, не може да одговори или нема информацију о томе.
– Знам ја шта сте ви хтели да питате је нешто што инсинуира и што доводи новинаре у дефанзивну позицију. Дошли смо у ситуацију да више ништа не може да се пита, јер ни на једно питање не можете да добијете одговор – закључује Ћулибрк, уз подсећање да су новинари ту да питају а не да слушају.
Обрачун са новинарима и политичким неистомишљеницима јуче је настављен на ТВ Пинк, као и у таблоидним медијима блиским режиму.
Мета на челу
– Важно је ко је пуцао. Али је важно и ко је Оливеру Ивановићу свих ових година цртао мету на челу и био локатор за шест метака у његовом телу: то су, редом, Александар Вучић; сви његови сарадници из странке и органа власти; готово сви они који су прекјуче седели у студију Пинка и оплакивали убиство Србина са Косова иако би се већина, у потаји, од среће напила: Вулин, Радун, Крле, Вучићевић, Лазањски, Миломир Марић, Бојан Билбија, Саша Миловановић, Дрецун, Анђелковић – екипа од које пристојан свет бежи чак и са фреквенција где диване. Пре две године у једном интервјуу рекао сам: “Вучић, за разлику од Милошевића, не убија. Још!” Никад не бих поновио ову изјаву. Ово не значи да сам уплашен: ово значи само оно што смисао ових речи каже – истиче Славиша Лекић.
Данас.рс
