Србија

СРАМНО! Жандармерија је споменик погинулим колегама СРУШИЛА, а не склонила! (ФОТО)

Припадници Жандармерије споменик погинулим припадницима полиције од стране терориста у облику крста изнад села Лучен код Бујановца буквално срушили, што је председник општине Бујановац Нагип Арифи оценио као „добар потез“.

zandarmerija-spomenik-bujanovac

СРБИ НА ОКУП

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. НА ОВОМ МЕСТУ ЋЕ СЕ УВЕК ЗАСТАТИ

    ( Пред спомеником изгинулим полицајцима у Прешеву,

    припадницима Жандармерије, који је подигнут залагањем генерала
    полиције др. Братислава Дикића )

    На овом месту ће се увек застати,
    урлик до неба, чује се сад,
    изнад ће летети, соколи, косови,
    супростављајући се маглуштинама.

    Овде су шиптарски терористи,
    покушали да заведу терор и страх,
    мучили и зверски убили,
    двадесет полицајаца.

    Њихова бесмртност ће надвисити,
    надолазеће векове,
    а овај спомен на непомен,
    оснажиће сећање на њих сад.

    Њих су мучили и зверски убили,
    очи им вадили орловским канџама,
    тај змијарник што се довлачи,
    иза Проклетијских ланаца.

    Овде не салутирају само богаљи,
    док јављају се јасновиења,
    рушили су нам светилишта,
    непоражена истина је остала.

    Остаће овде да стражаре,
    рано откинути пупољци
    и мртви, бесмртни непогажени,
    чувари Србије ко кондори.

    Залуд се труде тамничари,
    залуд носе маске лик им се зна,
    Жандармерија још је снажнија,
    овде на светом месту застала,

    Да се поклони сенима умрлих,
    што лете небеским пространствима ,
    што засијаће и биће путоказ
    звездарница Православља, вековна.

    Слава им !

    Славица Јовановић новинар и књижевник

    из књиге ” Златовез муња ”

    http://www.koreni.rs/zlatovez-munja/

  2. ОТАЏБИНА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ОД СВИХ РЕЛИГИЈА

    Генералу Полиције др. Братиславу Дикићу који је током противтерористичке акције 04.06.1999. године на Косову и Метохији тешко рањен

    Брушим речи рубин небрушени , капљом крви што божур залива,
    из крвотока вечних божуришта , Извориште , Исток да проклија .
    Шкољку коју отворићу сада у њој има хиљаде бисера ,
    сваки бисер љубав божанствена , та шкољка је срце и сунце што просија .
    Не мирују звери крвожедне , маскиране у троглаве змије ,
    ал ја не дам Косово светињу , ни угравирано име свете религије .
    Опет змија мења кошуљице , ко птица перје склона митарењу ,
    хранилиште орлушинама биће, ко на силу покори ми земљу .
    Хтели лелек, живот заустављен , да занеми и певање птица,
    нек му језик упадне у грло, нек удави се змија подмуклица.
    Капље крви претачем у риме , које свету земљу заливаше ,
    хајдучица , детелина горка , Светогорка на њој исклијаше .
    Где гинули су људи од нељуди , ко расуто семе и разнето ветром
    у кљуновима птица , из њихове крви из бескрвне вене ,
    румен са истока умивен у сузи у име слободе и молитве неме .
    Надживеће љубав , веру , наду , све и урлик и јецај и рат и векове .
    Крвопији мучилиште ће да преседне , надживеће Мир -немире ,
    никад пред ратовима да не поклекне , замахнуће крилима бели голубови,
    гледајући са висине поскоке, бориће се људи против окова и тамнице,
    надживеће љубав и мир, време и невреме и предстојеће векове.
    Храбри се бранитељ борио смело, у очи смрти погледао,
    без ногу оста Косово непокорено, али не клечи ,
    не клецају колена онима који ногу немају ,
    нити они клече, нит се домовине одричу , ни бесмртних
    мртвих Срба из “жутих кућа” смрти …
    На срцу ожиљци у маскираним временима
    и молитва Василију Острошком у невременима .
    И имам противотров против змија отровница- терориста,
    а то је вера, мир , слобода и љубав искрена чиста .
    Кад се на исукане сабље осмехнеш, из погледа пупољци изникну ,
    не устукнеш и не поклекнеш, кад се на њихов кукавичлук ,
    храброшћу подсмехнеш, смели брањениче ,
    кад ти видарица песмом траварице рањениче, ране извида ,
    теби који бориш се за слободу и зору која засвиће
    и свако голуждраво птиче , за свако праскозорје и сваку колевку .
    Свака капља твоје крви брањениче, мастило је којим се исписује име ,
    име слободе и име мира .
    Љубав према мајци домовини , супростављајући се свима који нас
    означише са мртворођенима , из костију крајпуташа клија ,
    Љубав је најважнија од свих религија .
    ОТАЏБИНА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ОД СВИХ РЕЛИГИЈА!
    Славица Јовановић

    из књиге ” ПЕСМОДАРИ МИРА” 2015. године

    CIP – Каталогизација у публикацији
    Народна библиотека Србије, Београд

    821.163.41-1(082.2)

    ПЕСМОДАРИ мира / [приредила] Славица Јовановић. – : С. Јовановић, 2015 (Београд : Лума принт). – 121 с

    ISBN 978-86-902967-3-6
    1. Јовановић, Славица, 1969- [приређивач, сакупљач] [издавач]

    COBISS.SR-ID 214801420

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!