Прошло је месец дана од како су евакуисани становници поплављеног Обреновца. У халама београдског Сајма остали су они најугроженији, најсиромашнији и они који немају ни пријатеље, ни рођаке који би могли да их привремено удоме. Поврх све муке, стигла их је и нервоза. Тврде да је исхрана очајна и додају како им недостају и лекови.
Пред улазом у халу број 5 постављене су огромне решетке. Њих 329 Обреновчана, данас становника сајма, користи за сушење веша. Пред улазом број 11 “диван” су организовали они који уживају у дувану. Поседали као пред капијом са комшијама, за које можда до тада нису ни знали да су им суграђани. Питање имате ли све што вам треба – звучало је као виц.
– Имамо паштете, за доручак, ручак, вечеру, сваки дан. Али, имамо разне – пилећу, свињску, говеђу. Нисмо јели месо не памтим. Имамо и месни нарезак, ајвар, чоколаде – жустро је одговорила Ељмаза Садики.
На питање када мисли да ће се вратити кући, само врти главом.
– Докле овако – не знам. Кућа у Обреновцу се срушила са све стварима унутра. Не можемо ништа да извадимо. Ставили су траку око рушевине да се не улази. Све што могу јесте да чекам – додаје она.
Садикијева је међу онима који су најдуже збринути у хали. Она тешко види и треба јој помоћ и за одлазак до тоалета. Поврх свега, каже, лекова за њу више нема.
– Требају ми ма који лекови за очи. Не видим уопште. Неко ме увек држи за руку када идем у тоалет. А хигијена је врло лоша. Када идемо да тражимо влажне марамице, кажу добићете после ручка. Када одем после поново, кажу дођи касније. И тако ме стално шетају – тврди она.
У овим објектима смештено је и 87 деце. Жељко Пауновић са супругом Надом и четворо малишана већ 26 дана живи на три спојена душека на Сајму. За Јасну, Александру и Перицу то је и простор за спавање и за игру. Деци је потребно све, а највише четворомесечном Немањи. Услови су, тврди његов тата – катастрофа!
– Све нам недостаје. Да немамо паре, не бисмо ни јели. Дају деци покварене теглице са кашицом. Паштету и нарезак једемо сваки дан, последњих 15 дана. Сада нема више ни тог нареска. Добијемо наполитанке, млеко кад-кад, али га претежно купујемо. Памперс сам куповао за дете јер нисам могао да их добијем – тврди Жељко.
И њихова кућа у Обреновцу је потпуно потопљена. У Београду се сам, додаје, не би снашао, а ни останак у импровизованом колективном центру није опција.
– Већ сам при крају са живцима. Свако би волео да буде у својој кући. Овде су услови као за стоку. На два метра од наших кревета спава болестан човек који по целу ноћ кашље, а око његовог кревета нема паравана. Како да се не плашим за здравље деце, када спавају на два метра од њега. Ето, пре неки дан је једна беба завршила у болници, са температуром од 40 степени. Ако се ситуација не реши, пошто не могу на ливади са породицом на живим, развалићемо нешто у Обреновцу па ћемо да живимо – огорчен је овај Обреновчанин.
Пауновић, али и други појединци са којима смо причали упутили су нас на магацин Црвеног крста који се налази у хали 3. Док они мисле да је тамо пуно хране, Никица Јакшић, секретар Црвеног крста на општини Савски венац, показао је да је 80 одсто донација вода. Осим тога, указао је и на донацију џакова проклијалог кромпира који никако не сме да се користи за исхрану. Донатор је непознат.
Немају услова за спремање хране
Никица Јакшић, секретар Црвеног крста у општини Савски венац, каже да његова организација чини све да се побрине за услове боравка и здравље расељених Обреновчана.
– Немамо услова да им послужимо кувану храну, јер немамо услова за спремање. То нам не дозвољава ни санитарна инспекција. Поделимо оно што добијемо, храну која не може да изазове здравствене проблеме – каже Јакшић.
Он истиче да разуме незадовољство Обреновчана и додаје да је томе мало и допринело спласавање пристизања помоћи грађана.
– Сада помоћ стиже уједначено и једнолично – додаје он.
Расхлађују се на киши
Живана Стојадиновић на Сајму живи са два унука. Њен непокретан супруг одатле је пребачен у Панчево, а она у халу.
– Овде немамо грејање. Када је сунце, топло је, онда падне киша па нас расхлади. Ћутимо и трпимо. Али, ето, захвална сам и што сам овде, јер немам средстава да одем – каже она.
Вести
