Чачак — Шљива труне по баштама, а поједини воћари незадовољни откупном ценом крче шљивике и секу стабла.

Прве економске односе са Америком Србија је започела управо извозом шљиве, још у време кнеза Михаила Обреновића, пре 150 година, а данас, скоро читав век касније, та бројка је скоро 20 пута мања, па шљива труне по баштама, а поједини воћари незадовољни откупном ценом крче шљивике и секу стабла.

Милоје Томић, воћар из Миоковаца, демонстративно је започео данас сечу шљивика, разочаран, јер је у ову производњу деценијама улагао, а, како истиче, без резултата.

“Због ниске цене и лошег пласмана, не могу да продам шљиве, цена је 10 динара по килограму, то ничему не води, па сам принуден да је сечем под родом, а на жалост у такву ситуацију нас је довела држава”, изјавио је он Тањугу.

Милија Лучић, такође из Миоковаца има 2,5 хектара под шљивом .

“Род је ове године огроман, и никад бољи, цена је била 10 динара, сада је 8, а откуп је стао. Друго, измеду производача и прерадивача нема никаквог контакта, монопол има откупљивач”, рекао је он.

Председник Удружења воћара “Миоковачка кајсија”, Војкан Томић истиче да се за килограм шљиве у продавници могу добити две жваке. Према његовим речима, нема заинтересованих купаца, чак ни по овако ниској цени, те је откуп у чачанским селима обустављен.

Дарко Топаловић, откупљивач, каже да је у протеклих седам дана од пољопривредника овог краја купио око 300 тона шљива наводећи да потражња на тржишту диктира откуп.

Танјуг