Погодите која ће тема доминирати свим телевизијским вестима, било да је реч о државној или приватним телевизијама? Готово сигурно избегличка криза и талас емиграната који с Блиског истока и Африке долазе у Европску унију.
Наравно, украјинске избеглице никога не занимају. Чак и када се говори о страдању цивилног становништва у Украјини, барем у Хрватској, медији су извјештавали на следећи начин: „У сукобима између украјинске војске и проруских сепаратиста погинуло толико и толико цивила…!“ Где су погинули? У којим градовима? Од чијег оружја? Нико не спомиње и испада да сада већ „Армија Доњецке и Луганске Народне Републике“ сама гранатира цивилне четврти у Доњецку, Луганску, Горловки и другим градовима и селима у којима им живе жене, деца, пријатељи и родбина. Чак и интерактивна мапа коју приказује Кијев не спомиње да су гранатирани градови и села под контролом кијевске хунте.
Слично је и с избеглицама и медији упорно прећуткују чињеницу да на тужном попису земаља из којих људи беже Украјина заузима прво место и надмашује чак и Сирију и „ИДИЛ“.
Према Високом повереништву Уједињених нација за избеглице је 2014. по броју људи који су желели да побегну из своје земље Украјина је премашила Сирију. Отприлике једна петина од укупно 1,47 милиона захтева за азил су поднели Украјинци, али је 94% од тих захтева упућено Руској Федерацији, што можда образлаже срамотну ћутњу западних медија и хрватског представника у Уједињеним нацијама, др. Ивана Шимоновића, којега је главни секретар Бан Ки-Мун изабрао за свог помоћника у подручју људских права и то баш за Украјину.
Подаци које је светској организацији доставила емиграцијска служба у Москви потврђује овај феномен: више од милион људи се из југо-источне Украјине због оружаног сукоба преселило у Русију, а око 600 000 је одлучио да се не жели вратити кући. Шеф Федералне службе, Константин Ромодановски, додао је да је око 114 000 украјинских избеглица обухваћено владиним програмом пресељења и добило материјалну помоћ, а убрзо ће добити руско држављанство.
Према Ромодановском, прилив избеглица из Украјине је довео до побољшања руских ставова према мигрантима уопште. Према недавном истраживању које је провео Левада Центар 41% Руса мисли да је најбољи начин за решавање илегалне емиграције помоћи избеглицама да нађу посао и да им се додели правни статус. То је двоструко већи број од 19% држављана Руске федерације који су дали исти одговор само годину дана раније.
Константин Ромодановски додаје да се његова агенција активно бори против илегалне имиграције и задње 2,5 године је успела зауставити и послати натраг око 1,5 милиона људи који су заобилазећи норме Уједињених нација покушавали ући на руску територију.
Наравно, једнако тако потврђује да је војни сукоб у области Донбас је главни разлог за повећање захтева за азил. Више од 271 000 захтева су поднели украјински грађани, односно 99% од укупног броја тражиоца азила, наводи се у извештају за јун ове године. Такође се примећује да су руске власти показале пуно више толеранције у свом приступу према избеглим Украјинцима него западне земље.
Русија и Белорусија су до сада одобриле 90% захтева за азил, док су земље попут Велике Британије, Француске, Пољске и Финске нису прихватиле више од 10 посто од укупних украјинских захтева. Сједињене Државе, Канада и Немачка показала су се показали као најгостољубивији, те су одобрили између 35% и 65% од укупно поднесених захтева.
С новим турбуленцијама у Украјини, посебно у Кијеву, аларм се шири на остале суседне земље. Пољска, на пример, страхује да би према њеним границама могао кренути нови талас украјинских избеглица и стога је најавила да припрема ванредне мере, закључује Глобалист.
ФОТО- Два кампа за украјинске избеглице у Русији, први на Криму, а други у области Ростов:
Н. Бабић/Алтер Мејнстрим Инфо
приређивач: Васељенска ТВ
фото: Сергеј Пономарев
