Православни верници данас обележавају празник преноса моштију Светог Ђорђа, у народу дан познат као Ђурђиц, из Никомидије у Лиду Палестинску, што је било испуњење његове последње жеље, а то је једна од најчешћих слава српских породица.
Светог Георгија црква помиње као великомученика и борца за хришћанство. Свети Ђорђе, који је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године.
Проповедао је новозаветну веру и, по предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.
На православним иконама и средњовековним фрескама, Свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем, убија аждају, која је симбол паганске вере. На иконама за празник, Ђурђиц се представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.
У православним манастирима, Свети Георгије је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.
Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње. Једном 16. новембра као празник преноса моштију светитеља, Ђурђиц, и други пут 6. маја када се обележава дан његове смрти, Ђурђевдан
Телеграф