28.09.2011. – Север Косова отимају од Србије
Није искључено да ће ради избегавања крвопролића, област на северу Косова привремено ставити под међународну контролу – а то је исто као кад би Србија изгубила своју контролу чак и над тим «одломком» колевке своје државности.
Ново заоштравање ситуације је започело крајем јула, када су албанске власти те покрајине, уз помоћ Еулекса и НАТО-а покушале да успоставе своју контролу над прелазима «Јариње» и «Брњак» на административној граници Србије и северних делова Косова. Локално српско становништво је, не желећи да буде потпуно одсечено од своје државе, покушало да се томе супротстави – дошло је до сукоба. Западни моротворци су успели да унеколико смире ситуацију, али конфликт је остао.
Покушај да се решење нађе у СБ УН је пропао, а 16. септембра су албански цариници били послати на горепоменуте контролне пунктове уз помоћ КФОР-а и Еулекса. Одговор власти Србије на то је било изражавање протеста, а локално становништво је почело да подиже барикаде. Данас, комуникација српских делова Косова са главним делом Србије се обавља преко тешко пролазних земљаних путева.
Данас, северни делови Косова, чији је центар северни део града Косовска Митровица, су једини део те области у коме су Срби у већини. Без обзира на албанске покоље и њихову масовну имиграцију, остало је тамо 100-200.000 Срба (5-10% становништва Косова). Албанске покрајинске власти, које су прогласиле независност те области почетком 2008. године, покушавају да над северним делом Косова успоставе своју контролу, а Запад их у томе отворено подржава.
Али, за сада се у ЕУ не жели ићи ка крвопролићу. Није искључено да ће северни делови Косова прећи под међународну контролу. У сваком случају, о томе је писала косовска албанска новина «Зери»: «Међународни извори у Приштини кажу да је под садашњим условима практично немогуће наћи брзо решење. Због тога, како бе се избегла ескалација затегнутости и конфликта, у међународним круговима се озбиљно проучава питање о увођењу привремене међународне администрације на северу.»
Међутим, облик и величина евентуалног међународног присуства још треба утврдити. А у том погледу постоје значајна размимоилажења међу представницима ЕУ, НАТО и косовских Албанаца с једне, и српских власти с друге стране. Док би они први желели да улогу «власти» на себе преузме администрација ЕУ, Срби дају предност Савету Безбедности ОУН. У Приштини, као главни задатак те мисије виде «уклањање паралелних структура власти» – читај: ликвидацију власти Београда на тој територији.
Како се у будућности могу одигравати догађаји на северном Косову? Да ли је могућ покушај «коначног решења српског питања»? О томе, у интервјуу «Правди.ру» размишља експерт – балканолог историјског факултета Московског Држаног Универзитета Владимир Путјатин:
«Ситуација на северном делу Косова, је – као и до сада, безизлазна. Барикаде Срба који живе на Косову су последња препрека стварању независног Косова у границама те аутономне области, саставног дела бивше Југославије, а које су признале САД и водеће државе Западне Европе.
Пре неколико дана су под притиском ЕУ вођени преговори око царинских печата између званичног Београда и Приштине. Власти Србије су се сагласиле с тим да на печатима буде исписано «Царина Косова», али без симбола самопроглашене државе. Сама та чињеница успостављања царинске контроле на административној граници Србије са облашћу Косова представља де факто коначно признавање самопроглашене државе од стране званичног Београда.
Покоравајући се обећањима из Брисела и Вашингтона, влада Србије наставља да упада у исту клопку. Изручени су и последњи Срби који су били осумњичени за ратне злочине, али показало се да ни то није довољно за улаз Србије у ЕУ.
Званични Београд се на сваки начин стара да прећути, или завара пажњу око неких неформалних споразума, о којима са потпуним сигурношћу можемо говорити. Српски медији су дуго умиривали домаћи обични свет о условима за улазак у ЕУ, али – упркос томе, питање о статусу Косова се поставља оштро, као никада до сада. Запажа се да су – како у Београду, тако и широм Србије, власти спречавале било какве манифестације за подршку Србима на Косову.
Посматрајући покушаје званичног Београда да се криза регулише, добија се утисак да се то чини искључиво за смиривање сопственог становништва – а никако ради реалног решавања тог питања у интересу Србије и њеног народа. На папиру се износе званичне изјаве, али се у пракси ништа не чини за њихово остваривање, а уз то самопроглашена држава Косово инкасира разне дивиденде и постепено се креће ка свом циљу – достизању независности коју ће цео свет признати.
Ситуација око Косова је у садашњем тренутку таква – да једино и само Срби на овај или онај начин могу утицати на промену става своје владе. Ако не дође то тога, Косово ће за Србију бити дефинитивно изгубљено, а судбина државе ће се одлучивати на изборима, на којима Срби морају да кажу своје одлучно «да, или не» учлањењу у ЕУ и НАТО.»
Вадим Трухачев,
Превод са руског: Видовдан
