Иако троше мање од два евра дневно на храну, или 80 динара просечно по оброку, грађанима Србије издаци за исхрану представљају 35 одсто буџета, што су подаци који говоре да је животни стандард у Србији близак граници сиромаштва, објавио је Војвођански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ).
“Притом, грађани троше више него што зарађују и све дубље тонемо у социјална раслојавања и неједнакост. Стручњаци упозоравају да живимо у једној врсти пензионерске економије, а да су млади најсиромашнији”, наводи ВОИЦЕ.
Анализе података званичне статистике показују да сваки члан домаћинства у Србији месечно за храну и пиће троши 59 евра, а у односу на вишегодишњи просек, трпезе су сиромашније месом, млеком, воћем, поврћем и другим најважнијим намирницама, а притом су издаци за храну највећи у кућном буџету.
“Подаци указују на то да су негативна кретања још присутна и она се огледају у постепеном, релативном, повећању удела трошкова хране и становања у укупним расходима домаћинства”, рекао је аграрни аналитичар Војислав Станковић, аутор анализе “Потрошња хране у 2016. години”.
Додао је да, у просеку, грађани ЕУ на храну троше 19,4 одсто кућног буџета, а у Србији 34,9 одсто укупних издатака за личну потрошњу.
Економиста Саша Ђоговић, аутор публикације “Макроеконокомска кретања у Србији”, рекао је за ВОИЦЕ да је грађанима Србије и даље потребна једна и по просечна месечна зарада за покриће потрошачке корпе, што само по себи говори о да је стандард веома низак.
Према његовим речима, стопа ризика од сиромаштва најизраженија је код млађег становништва од 18 до 34 године и износи 32,7 одсто, док је код старијих од 65 година 19,1 одсто, што говори о томе да грађани Србије живе у једној врсти пензионерска економије.
“Ваљда би требало да се млађа популација покрене и зарађује, а не да пензионери издржавају младе. Када имамо пензионерску економију, јасно је какве су нам перспективе. Недопустиво је и то што се у структури личне потрошње у Србији за образовање издваја само 1,4 одсто, за здравље 4,3 а здравље и образовање су два основна стуба друштва”, казао је Ђоговић.
Додао је да у друштву у Србији владају несигурност и нервоза код грађана, па није ни чудо што се за алкохолна пића издваја 4,6 одсто новца за личну потрошњу.
Ало.рс
Kada je jedna zemlja u velikom problemu (a to zaista ne treba obrazlagati) onda normalni ljudi sednu pa razmisle od kud im problem, a ne da uzmu tabletu za glavu jer ih boli. No međutim Srbi od davno nemaju glavu ili im bar ni za šta ne služi pa piju tablete. Od dolaska Miloševića pa onda pederske družine DOS, pa Tadića, pa Vučića svi su imali za zadatak da zartru sve ljude na ovom prostoru(ne samo Srbe) i to vrlo uspešno do sad i sprovode. Ko im daje zadatak, pa SAD i Evropska unija. U prvom ratu Nemac nas nabijao na kolac i klao, u drugom isto a onda potpuno zatro 1999. sa osiromašenim uranijom kao i svi iz Evropske unije a mi sad hoćemo u NATO i EU. Takav narod ima jednu jedinu šansu a to je da do poslednjega izgine i nedozvoli pederskim družinama da nas unište. Jedno obrazloženje: Do 1983. je pederluk u svetskoj zdravstvenoj organizaciji bio definisan kao teška duševna bolest i zato oni danas i regrutuju takve bolesnike da im završe posao.