На листи најтраженијих су и медикаменти који се користе код оболелих од неуролошко-психијатријских обољења и таблете за људе који имају проблеме са дигестивним системом и метаболизмом, најчешће са дијабетесом. Интересантно је да је у 2017. години у просеку по сваком становнику Србије у апотеци издато 12 паковања лекова. Статистика показује и да је дошло до смањења количине преузетих медикамената из групе антибактеријских лекова за системску примену, док потрошња других таблета које су прописане и издате на лекарски рецепт расте.
– Најчешће су прописивани лекови за лечење кардиоваскуларних болести, који чине 50,7 одсто од укупне потрошње лекова на рецепт, затим лекови за лечење неуролошко-психијатријских обољења (око 13 милиона паковања) и препарати за лечење алиментарног тракта, пре свега антидијабетици, који чине око 9,1 милион издатих паковања – објашњавају у Републичком фонду за здравствено осигурање.
За прва четири месеца ове године број издатих паковања лекова на рецепт износи око 28,5 милиона, што је за око 4,9 одсто више у односу на исти период претходне године. Раст потрошње примећен је код свих група лекова које лекари прописују.
Од препарата који се издају без рецепта најпродаванији је аспирин, лекови против болова и температуре, за ублажавање симптома прехладе, за алергије, као и капи за нос
– Увек се више лекова прописује у првим месецима године, што је било посебно изражено ове зиме, јер је хладно време дуго трајало. Ординације су биле пуне оболелих од респираторних инфекција, пацијената са компликацијама хроничних болести, људи са срчаним тегобама… Како је кренуло лето, чини ми се да се издаје мање медикамената, али тачна статистика видеће се тек крајем године – каже прим. др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва.
У протеклој години чак 646.501 особа подигла је у апотеци неку од терапија из групе анксиолитика (диазепам, лоразепам, бромазепам, алпразолам), како их наш народ назива – лекова за смирење.
Доцент др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, каже да су у земљама развијеног света највише прописивани лекови из психијатријске палете нови антидепресиви. Међутим, прописивање ове класе лекова у нашој земљи далеко заостаје за развијеним земљама, што говори о чињеници да у Србији нису у довољном проценту имплементиране националне смернице за лечење које је издало надлежно министарство. Индикације за прописивање ових лекова су депресија, анксиозни поремећаји и поремећаји везани са стресом који у општој популацији имају високу учесталост.
– Нажалост, за ове дијагностичке категорије најчешће се прописују лекови из групе бензодиазапина (бенседин, ксанакс, бромазепам…), који не решавају проблеме, већ доводе до зависности. Још један апсурд везан за прописивање бензодиазепина је чињеница да их најчешће прописују лекари опште медицине и лекари специјалисти који нису психијатри. Веома често ове лекове људи самоиницијативно узимају, што може да доведе до несагледивих последица по њихово здравље, јер могу да постану толерантни на њих, зависни, да имају поремећаје памћења и концентрације, апсурдну узнемиреност, а након наглог прекидања узимања – апстиненцијални синдром са тешким телесним симптомима – наглашава др Сташевић Карличић.
Кад је реч о препаратима који се издају без рецепта, ситуација је нешто другачија.
Како истиче магистар фармације Татјана Шипетић, директорка Фармацеутске коморе Србије, лекови који су издају без лекарског рецепта имају малу токсичност, велику терапијску ширину, безбедност при предозирању, минималне интеракције, а индикације су добро познате пацијенту и ови лекови служе за самолечење.
– Када се прати њихова потрошња у апотекама у Србији, на првом месту по броју продатих кутија је ацетилсалицилна киселина у дози од 100 милиграма под различитим заштићеним именима, од различитих произвођача. Међу 10 најчешће продаваних лекова без рецепта налазе се и лекови против болова и температуре, медикаменти за ублажавање симптома прехладе, они за алергије, као и капи за нос – истиче Шипетићева.
Аутор: Данијела Давидов-Кесар, Политика.рс
