Срби немају будућност док су им на челу државе и академије Сорошеви АНУСИ!

Најскупља српска реч је будућност, а не Косово, изјавио је у интервјуу ФоНету председник САНУ, професор Владимир Костић, кога највише плаши да би „атмосфера страха“ и „спирала насиља“ на овим просторима, иако „не само овде и иако нисмо само ми искључчиви кривци“, могла да се „окрене у неку врсту завршног конфликта међу нама самима“.

Напомињући да говори у лично име, као појединац, а не испред САНУ, академик Костић је у серијалу Квака 23 новинарки Даници Вученић рекао да „не разуме шта тачно значи разграничење“.

Он је поставио реторичко питање „како је одједном ‘разграничење’, које је поменуто узгред, у говору приликом једног свечаног отварања, постало тема око које се развијају нове теорије и објашњења и шта би то заиста могло да значи“.

Уколико две заједнице, Срби и Албанци, „у прогресивном смислу не прихвате једни друге, и са овим и без тих граница, рат ће се догодити“, упозорио је Костић и предочио да смо, „хтели, не хтели, ми комшије и не можемо да ‘одвесламо“ из овог простора“.

Зато би, према његовом мишљењу, поред граница, требало узети у обзир читав низ других елемената, па и тај да између две етничке целине постоји једна „дилувијална страшна мржња, коју сутра неће спречити ни границе“.

Костић тврди да решавање проблема „мора да садржи озбиљне елементе, попут кооперације обе стране, у смислу заједничких пројеката, од заједничке границе, можда и заједничког тржишта“, али у овом тренутку нема жеље која би водила у правцу помирења ни на једној страни.

Једна од препрека је и „ирационалност која доводи до партократског обрачуна“, виђена пре неки дан и у Скупштини Косова, указао је Костић.

Он мисли и да „ми и тај народ на Косову албанске етничке припадности представљамо само корисне идиоте у играма моћи великих“.

„Лепо говоре из Европе да се гаде подизања зидова који прекидају сваки облик комуникације“, оценио је Костић, али је упитао „зашто то нису рекли и господину Трампу, који данас гради зидове и раздваја Мексико и САД“.

Костић тврди да данас у свету „нема конзистетности“, јер су „политичке одлуке диктиране искључиво оним што је војна и економска моћ“, коју смо, у једном тренутку, и ми осетили кроз суровост коју су бомабрдовањем показали према овој средини.

Он је указао и на могућност „меке изолације“ оних који се супротставе „ексклузивностима“ да се на Балкану ништа не мења.

Према ставу Костића, међународна заједница не допушта „неку врсту озбиљнијег разговора, нити нешто што би била нова конференција на којој би се по новим принципима разговарало о томе како прекомпоновати, не мапе, него суштину Балкана“.

Уз подсећање да је својевремено Европска унија (ЕУ), искључиво из своје политичке коњуктуре, примила у чланство оне „који нису испунили ни почетне задатке“, Костић је прокоментарисао да је готово „карикатурално да они који су прешли све рубиконе говоре данас о принципијлености“.

У тај контекст он је сместио и изјаву канцеларке Ангеле Меркел која се изјаснила против идеје о разграничењу између Србије и Косова и констатовао да је „овде поремећено право да се говори о светости граница, јер су оне пресечене на свим нивоима, зато што је једна сила, у комплексном смислу речи, то хтела“.

„А ми, имајући илузију да нас неко штити, у наученој беспомоћности, чекамо да нам неко донесе решење, да нам донесе ослобођење или коначно ропство“, проценио је Костић и признао да га мучи „неколико страхова“.

Како је објаснио, посебно страх да је „овај простор можда кроз историју постао некакав ‘корисни идиот’, на коме ћете оштрити своју принципијелност, бити према њему, ако јепотребно, и сурови, уколико је то битно за јединство око одређене идеје“.

„Нека сутра пљују по мени, али хоћу да кажем да се плашим да не постанемо простор за подмиривање извесних политичких рачуна са једном незадовољном Турском, или можда некакво евентуално залеђе америчког утицаја или нека врста резервоара за припрему оних којима ће бити дозвољено да, у идеји концентричних кругова у Европи, из мигрантске квоте пређу у цивилизоване средине“, прецизирао је Костић.

Указујући да му се идеја о концентричним круговима ЕУ гади и да је тај израз расистички, он је, с друге стране, уочио да „на овим просторима реалност одавно нема шта да тражи и да непрекидно живимо у врсти гипсаног модела“.

„Приметио сам да навођење реалности, и то не само по питању Косова и Метохије, чак и код мојих драгих пријатеља производи анксиозност, па и љутњу“, рекао је Костић, уз сликовит опис овдашњег васпитања које је произвело да себе видимо као „најбоље, највеће, најзначајније, архетипске јунаке који знају шта треба да ураде кроз историју“.

Костић је описао три проблема која су, по њему, доминантна у нашем друштву, међу којима је на прво место ставио „сулуду партократску искључивост“, која није иманентна само данашњој Србији, али је довела до то тога да „вербални грађански рат траје овде јако дуго“.

Према његовом објашњењу, други проблем је „персонализација сваке власти“, која је „оличена у фигури вође, по принципу ‘зна баја шта ради’, уз пратеће ритуале подаништва, видљивог и данас“.

„И овим што ћу рећи не ослабађам никог, поготово не оне који су лидери и који имају историјску одговорност, али у својој хипокризији ми овде ‘законито’ стварамо лидере и креирамо такав систем, који без обзира да ли неког сменимо, производи политичку навику да буде злоупотребљен, увек на исти начин, уколико не дође неко ко ће томе моћи да се супротстави“, оценио је Костић.

Као трећи проблем, он је означио „некритичко прецењивање сопствених домета, које готово хистерично некада упада у саморужење и самопорицање, као да смо најгори народ Европе“, што је бесмислица.

У том контексту, Костић сматра да је једино лековито „покушај да се говори истина“.

Костић је, говорећи о различитом односу у друштву према Косову, нагласио да „не може да прихвати ни ставове оних који кажу да све треба прецртати, јер тамо имамо људе и историјске и културне споменике, али да му, с друге стране, нису јасни ни људи који ће зажмурити и рећи да је Косово наше, јер је реч о илузији“.

Будући да је пре три године изјавио да Косово ни де факто, ни де јуре више није у рукама Србије, Костић објашњава да ни тада није рекао „дајте Косово, већ да достојанствено напустимо илузију да можемо повратити политичку контролу над том територијом“.

Он истиче да је „најскупља српска реч будућност, а не Косово“ и подсећа „да смо већ једном били сурово кажњени када нисмо схватили да је срушен Берлински зид“.

Костић се боји да ни сада не разумемо околности, „згађен хипокризијом, и нашом и међународне заједнице“, и позива да напустимо „наше мантре“ и „покушамо да разговарамо чак и о стварима које нам се чине готово невероватним“.

Према његовом објашњењу, САНУ није попут Војске и Цркве хијерархијски устројена, нити је политичка странка да би имала јединствен став о било којем питању, укључујући и Косово.

Академија је „скуп уклетих, усамљених појединаца и не могу и не желим да их терам да гласају за један став“, рекао је Костић, али је истакао став академика да „желе да учествују у дискусијама и да су охрабрени да кажу шта мисле“.

Председник САНУ не зна да ли је његов став о Косову у оквиру Академије „мањински“, али примећује да данас „тај став изговара сваки државни службеник у много драматичнијем и горем облику“.

На питање да ли највиши државни представници питају или се консултују са САНУ о актуелним државним и националним питањима, Костић је одговорио негативно, али је нагласио да је „важно успоставити комуникацију“.

Како је рекао, „пре свега је важно да се успостави дијалог на нивоу парламентарних странака, јер су академије институције које, у политичком смислу, морају на известан начин да буду екстериторијалне, не да немају став, већ не могу да буду за или против ових или оних“.

Костић је, међутим, уочио да се „друштво налази у једној готово шизофреној дисоцијацији“ и подсетио да су „у једном периоду десне странке отимале мантре и идеје левих странака или грађанских“, док га данас чуди да „неке грађанске и леве странке готово преузимају вокабулар десних“.

Он је за секуларну државу и верује да је будућност једини завет, али не може да прихвати ни то да се Цркви оспорава да изрази став, поготово што је у појединим периодима на Косову била заправо „једина национална институција која је остала уз тај народ“.

Упитан да ли је та будућност у ЕУ, он је одговорио „ок, ако је могуће“, али је позвао да се „сакупимо“ и размотримо наше грешке, илузије и алтернативе, јер је Србија у овом тренутку „усамљена“ и налази се у „најстрашнијем геополитичком окружењу“.

„Морамо да нађемо начин да изађемо из те усамљености“, нагласио је Костић и поручио да „не смемо бити земља окружена непоћудним суседима, на неки начин агресивно расположеним, а ни ми нисмо мирољубиви“.

„Зато често понављам речи мога оца: ‘Ако у разреду од 20 ђака помислиш да си једини паметан, иди код лекара’“, закључио је Костић, који је иначе светски признати научник и неуролог.

ФоНет

фото: Танјуг